Preporuke Reportera bez granica vlastima Srbije za zaštitu medijskih sloboda

Vesti 11. apr 202222:43
Izvor: Pixabay.com/ al-grishin

Reporteri bez granica (RSF), nevladina organizacija usredsređena na zaštitu medijskih sloboda i novinara, zatražila je od izabranih predstavnika na predsedničkim i parlamentarnim izborima u Srbiji da, kako je ukazano, snažno podrže pravo na informisanje.

Na godišnjicu ubistva novinara Slavka Ćuruvije, osnivača i vlasnika “Dnevnog telegrafa”, ta organizacija traži proaktivnu politiku u korist medijskih sloboda, uspostavljanje pravnog sistema koji štiti novinare i pravnog i regulatornog okvira koji garantuje nezavisnost medija, prenosi Glas Amerike.

Povezano:

“U danu u kom obeležavamo 23 godine od ubistva istraživačkog novinara Slavka Ćuruvije – počinioci još nisu osuđeni. Četvorici optuženih, od kojih je jedan u bekstvu, uskoro će se suditi u apelacionom postupku. Simbol nekažnjivosti zločina počinjenih nad novinarima u Srbiji, slučaj Slavka Ćuruvije, oličava pretnje sa kojima se njegove kolege i dalje suočavaju – koje su prethodile njegovom ubistvu: optužbe da su neprijatelji države, klevetničke kampanje, prismotre i napadi. Kao i 1999, nezavisni mediji primorani su da se takmiče sa medijima koji šire propaganda – poslednji slučaj je rat u Ukrajini”, navode Reporteri bez granica.

U tekstu je ukazano da bi predsednički i izbori za predstavnike u parlamentu mogli da budu prilika da se udahne novi život u odbranu pouzdanog i kvalitetnog novinarstva.

“Dok rezultati izbora nisu zvanično potvrđeni – RSF upućuje deset konkretnih predloga u političkom, pravnom i regulatornom smislu, pripremljenih u saradnji sa ekspertima iz Srbije, za javnu raspravu – koje bi primenili budući predsednik i članovi parlamenta”, ukazano je u objavi RSF-a.

„Rat u Ukrajini podsetio je i Srbiju i ostatak Evrope na vitalni značaj pouzdanih vesti i informacija za našu bezbednost. Kada je reč o ubistvu Slavka Ćuruvije, to predstavlja sećanje na pretnje i nekažnjivost sa kojima se suočavaju oni koji su preuzeli baklju njegovog novinarskog profesionalizma i nezavisnosti”, istakao je Pavol Salaj – šef odseka RSF-a zaduženog za Evropsku uniju i Balkan.

Deset preporuka Reportera bez granica

A. Aktivna politička odbrana medijskih sloboda i prava na informisanje

1. Sistematična i javna osuda pokušaja klevetanja i verbalnih napada, posebno kada su napadači političari i članovi partija.

2. Nulta tolerancija prema političarima koji napadaju medije. Podrazumeva suspenziju ili primoravanje da se povuku sa važnih funkcija.

3. Odgovori na sva pitanja i zahteve za informacijama u razumnom roku. To će doprineti pluralističkom, časnom i balansiranom medijskom pokrivanju.

4. Predložiti propis koji bi proširio pristup informacijama kojima raspolaže država i štiti novinare od tužbi.

B. Pravni sistem koji štiti novinare

5. Ovlastiti tužioce da preduzimaju hitne mere u slučajevima nasilja nad novinarima i medijima koje će primenjivati brzo i redovno.

6. Izdvojiti adekvatne finansijske i ljudske resurse komisiji zaduženoj za istragu ubistava novinara Slavka Ćuruvije, Radislave Dade Vujasinović i Milana Pantića i omogućiti joj neograničen uvid u državnu dokumentaciju, kako bi ti slučajevi bili rešeni, a odgovorni privedeni pravdi.

7. Omogućiti da istrage komisije dovedu do efektivnog pravnog postupka ili podizanja optužnice.

C. Stvaranje regulatornog okvira koji omogućava medijsku nezavisnost

8. Obezbediti nepristrasnost i efikasnost Regulatora za elektronske medije tako što bi se:

• smanjio broj članova Saveta REM-a koje imenuju politički organi;

• omogućilo transparentnije donošenje odluka u REM-u, njihove objave na internet stranici i održavanje javnih sastanaka putem prenosa;

• ovlastio REM da suspenduje licence; uz to bi se održavale javne rasprave o predlogu za proširenje ovlašćenja REM-a kako bi mu se omogućilo da kažnjava medije;

9. Pravična distribucija vladinih novčanih sredstva tako što bi:

• medije – primaoce državnog novca birali članovi žirija kvalifikovani za to;

• novac bi se dodeljivao isključivo medijima koji poštuju Etički kodeks novinara, dok bi Savet za štampu bio uključen u odlučivanje i vodio računa o evropskim standardima profesionalnih novinarskih procedura, poput Inicijative novinarskog poverenja koju su pokrenuli Reporteri bez granica;

• proces odlučivanja žirija bio transparentan, posebno kriterijumi za izbor, kao i da se izveštaji o odlukama žirija redovno objavljuju;

10. Nacionalne frekvencije emitovanja dodeljivati transparentno – bez političkog uticaja i isključivo medijima koji poštuju Etički kodeks novinara.

Reporteri bez granica podsetili su da se Srbija, prema njihovom Svetskom indeksu slobode medija, godišnjem izveštaju za 2021. nalazi na 93. mestu od ukupno 180 zemalja.

Poslednjih godina Srbija nazaduje u oblasti ljudskih prava i sloboda i u medijskoj sferi, a prema izveštaju nevladinog Fridom hausa – Srbija je zadržala status delimično slobodne zemlje, navodi Glas Amerike.

Komentari

Vaš komentar