Predstavljena knjiga Mijata Lakićevića posvećena Zoranu Đinđiću

Vesti 03. okt 202221:272 komentara
Izvor: Promo

Iako u strogom smislu reči Zoran Đinđić nije bio, i sam sebe nije razumevao kao liberala, ni u političkom, ni u filozofskom smislu, on je u suštini za srpske pojmove, za srpske društvene, političke i filozofske standarde u velikoj meri bio liberal, izjavio je autor knjige "Zoran Đinđić: Prosvet(L)itelj" Mijat Lakićević.

„Za njega je u filozofiji centralno pitanje bilo pitanje slobode i u tom smislu on je bio liberal“, rekao je Lakićević na promociji knjige u Lazarevcu.

On je dodao da je ubijeni premijer „u političkom smislu bio možda socijaldemokrata, ali ta njegova socijaldemokratija bila je zapadnoevropskog tipa“.

„Ako ste socijaldemokrata u Nemačkoj ili u Fransuckoj, vi ste u velikoj meri liberalan. Iako je Đinđić govorio da je socijaldemokrata, on je s druge strane govorio koliko ovde ljudi odbijaju tržište, konkurenciju, takmičenje, koliko su skloni etatizmu, državnoj regulaciji i državnom zaposlenju“, kazao je Lakićević.

Pisac Saša Ilić ocenio je da je knjiga „Zoran Đinđić: Prosvet(L)itelj“ „fantastična“, jer je Lakićević „napravio sistematično viđenje razvoja jedne intelektualne individue, filozofa koji kreće iz marksizma“.

„Đinđić kreće na talasu koji je bio dominantan nakon 1968. godine. To je velika energija koju je i on sam nosio. Njegov put preko marksizma, analize nemačke filozofije idealizma ka liberalizmu i u političkom smislu ka socijaldemokratiji je zapravo njegov fantastičan osećaj za trenutak. Prepoznavao je obrise vremena i pokušavao je da pronađe izlaz“, rekao je Ilić.

Rediteljka i dramaturškinja Jelena Bogavac ocenila je da je knjiga „Zoran Đinđić: Prosvet(L)itelj“ veoma važna. Ona je istakla da je pisati o Đinđiću, i o liku i delu i o njegovim društvenim pozicijama, političkim i filozofskim motivima, sentencama i tezama jako važno.

„Najdivnija metafora u ovoj knjizi je metafora o svetlu, zapravo o njemu kao Prometeju, o njemu kao svetlom čoveku i biću koje je svojim delovanjem i svojom mišlju bacalo na nas svetlo. To je onaj trenutak kada metafora prestaje da biva metafora, ili trenutka kada se metafora sudara sa stvarnosti u jednom liku. To je najbolja zaostavština onoga što je njegova, na kraju tragetska sudbina, mogla da nam ostavi u amanet“, rekla je Bogavac.

Komentari

Vaš komentar