Poverenik: Od sada prekršajna kazna za ignorisanje tražilaca informacija

Vesti 16. jun. 202118:49 > 20:136 komentara
Podeli:

Poverenik za informacije od javnog značaja Milan Marinović kaže da će izmenama zakona koji reguliše tu oblast poverenik dobiti veća ovlašćenja odnosno mogućnost da za nepostupanje po zahtevu, tj. ignorisanje tražilaca informacija izriče novčanu kaznu u vidu prekršajnog naloga u fiksnom dinarskom iznosu od 30.000 dinara odgovornom licu, organu vlasti koji nije postupao. "Šesnaest godina postoji ovaj zakon i nije postojala ta sankcija".

„Ali, to neće uticati na dalji tok dobijanja informacija. Poverenik će i dalje paralelno kada dobije žalbu doneti rešenje kojim će naložiti organu vlasti da postupi u jednom kraćem roku koji mu odredi poverenik, ali će to biti praćeno prekršajnim nalogom što do sada nije postojalo. Zašto je to značajno? Kazna nije velika, ona je 30 hiljada, kada se plati u roku od osam dana 15.000 dinara, ali ono što je značajno – završićete u registru sankcionisanih lica, što i nije prijatno i svi će znati da ste vi napravili prekršaj“, pojašnjava u Danu uživo na TV N1 Marinović.ž

Povezane vesti

Dodaje i da je poverenik dobio mogućnost da podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv odgovornog lica u vlasti za kršenje odredbi ovog zakona, kao i mogućnost i pravo na uvid u sva dokumenta kojima raspolažu organi vlasti da bi utvrdio da li je došlo do prekršaja, čega do sada nije bilo.

Na pitanje da li će se dešavati da će nekima zbog male novčane kazne biti lakše da je plate nego da otkriju informaciju, on navodi da će se to sigurno dešavati, ali se nada u što manjoj meri i ukazuje da povrenik dostavlja vladi svoje rešenje o izvršenju i obaveštava upravnu inspekciju kao nadležni organ koji onda treba da postupa.

„Ne biste verovali koliko raznih izgovora organi vlasti nađu da uskrate informacije, od nekih koji ne piju vodu uopšte, što bi rekao naš narod, do nekih koji se daju razmatrati, ali tu je poverenik…“, navodi on.

Na konstataciju da stručnjake posebno brine to što će izmenama biti uskraćene informacije o radu državnih firmi ako bi to moglo da ugrozi njihov položaj na tržištu, a upravo su one najčešće predmet interesovanja medija i javnosti jer troši se javni novac, Marinović kaže da je „predlog koji je bio do 2018. potpuno isključivao javna preduzeća i to je bilo skandalozno, a sada su ona uključena u izmene zakona“

„Ali, javna preduzeća su izuzeta u funkcionalnom delu – kada učestvuju na jedinstvenom tržištu paralelno sa drugima, na primer na nekom tenderu, onda su izuzeta radi zaštite konkurencije, ako bi ih odavanje informacija učinilo ranjivijim u odnosu na konkurenciju. Kada prođe tender biće moguć prisutp svim informacijama, osim u slučaju da informacija sadrži neke tehničke karakteristike važne za neki naredni tender, kada može da ostane oznaka tajnosti“, navodi poverenik.

A zašto se iz nadležnosti poverneika povlače odluke Narodne banke, zatim političke stranke i verske zajednice i šta će to značiti u praksi, Marinović kaže da ne zna zašto, ali da je kada se radi o Narodnoj banci obrazloženje predlagača bilo zato što je ona ustavna kategorija, zato što se štiti finansijska stabilnost države u odnosu na druge finansijske subjekte.

„U odnosu na verske zajednice, teško je utvrditi pretežno finansiranje, jer one nemaju obavezu da nikome prijavljuju izvor finansiranja. Što se tiče političkih stranka, one su obuhvaćene Zakonom o finansiranju političkih stranaka i Zakonom za sprečavanje korupcije, te imaju obavezu prema Agenciji za sprečavanje korupcije, pa se došlo do zaključka da to ne treba, ja ne znam zašto se došlo do takvog zaključka“, navodi Marinović.

Dodaje da je „tačno da je tu napravljena jedna normativna intervencija, gde je uklonjen test interesa, odnosno srazmere“.

„To nije dobro. Na primer, kada neko traži neku informaciju od nekog ministarstva i ona je sadržana u dokumentu koji nosi oznaku poverljivosti, do sada organ koji je dobijao zahtev za tom informacijom je bio dužan da izvrši test srazmere – da li ta potreba o zaštiti tajnosti preteže nad potrebom prava građana da znaju“, ističe on.

Novim izmenama predviđa se da onaj ko je uspostavio tajnost, a to je na primer ministarstvo kojem je i dostavljen zahtev za informacijama, da je ono dužno da preispita odluku o tajnosti, i ako više za njom nema potrebe, da dostavi tražene informacije.

Upitan koliko će se zaista u praksi dešavati da neki organ skine oznaku tajnosti i dostavi traženu informaciju, Marinović ukazuje da će, ukoliko njemu dođe žalba na odluku nadležnog organa, on moći da pristupi svim tajnim dokumentima i utvrdi da li njihova tajnost preteže nad pravom građana da znaju, i onda će poverenik moći da skine tajnost i učini informaciju dostupnom.

Ističe da nova zakonska rešenja ne onemogućavaju organe vlasti da se dovijaju kao i do sada, ali sada bar putem sankcije mogu da budu naterani da „ispoštuju rešenje poverenika“.

„Želimo da ih nateramo da postupe, a onda u zavisnosti od toga kako su postupili da dalje radimo. Nadam se da će pretnja prekršajnom sankcijom naterati organe vlasti da daju informaciju. Cilj je da se što više informacija objavljuje interaktivno, jer će onda biti manja glad za informacijama“, poručuje Marinović i dodaje da se nada da će se izmene zakona naći na jesen u Skupštini Srbije.

Komentari

Vaš komentar