Posle nekoliko najava, sada je zvanično - ruski vajar Aleksandar Rukavišnjikov ponovo će raditi u Beogradu. Na mestu sadašnje marine Dorćol uređivaće park, a zamenik gradonačelnika Goran Vesić kaže da će raditi i spomenik Aleksandru Karađorđeviću. Novi posao, vajar je dobio na osnovu dogovora, a ne konkursa, što je izazvalo oštru rekaciju stručne javnosti i otvorilo pitanje - zbog čega konkursi više nisu važni za gradsku vlast?
Uprkos kiši, građevinske mašine „ne spavaju“. Za budući park na beogradskom Dorćolu čisti se teran, pa se za početak uklanjaju železničke šine. Iako još uvek nije poznato kako će se park zvati, zna se ko će ga uređivati. Priliku za to je dobio ruski vajar Aleksandar Rukavišnjikov, ali ne na konkursu. Dogovor o tome, sa njim je pre nekoliko dana, napravio zamenik gradonačelnika u dalekoj Moskvi.
„On će doći u Beograd, pregledaće čitav prostor, mora da ga oseti, da vidi kako to izgleda, a onda će posle toga izaći pred nas sa konceptom“, izjavio je Goran Vesić 16. marta.
POVEZANE VESTI
„Još ne znam kako će skulpture izgledati i kojih će dimenzija biti, ali mi je drago što je park blizu Dunava“, kazao je Rukavišnjikov.
Iako vajar još uvek nema ideju za novi beogradski park, ostaje nejasno na osnovu čega mu je dato poverenje da uređuje površinu od šest i po hektara?
„Neverovatno je da Goranu Vesiću padne napamet da javni novac – novac građana raspoređuje po sopstvenom nekakvom umetničkom senzibilitetu, da on bira nekog vajara kome će dati park da se igra, da napravi sebi sopstveni park i da se za to daje novac, a da se ne raspisuje konkurs“, izjavio je Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija.
To što konkurs nije raspisan ne treba da čudi, kaže bivši predsednik gradske skupštine Zoran Alimpić. Dodaje da je to postao uobičajeni manir aktuelni vlasti, što jasno pokazuje da njeni predstavnici mogu da rade šta požele.
„Da za njih ne važi ni Zakon o javnim nabavkama, da za njih ne važe uobičajena pravila u tom umetničkom svetu kada se takvi konkursi prave, jednostavno, oni su se uortačili sa nekim vajarom i sa njegovim načinom finansiranja i troše narodne pare i bez da ikome polažu račune, i bez da znamo koliko to sve košta. Postoji opravdana sumnja da je u pitanju izvlačenje novca iz gradskog budžeta i da je u pitanju kriminal“, naglašava Alimpić.
Mnoga pitanja koja se vezuju za ruskog vajara i dalje su bez odgovora. Javnost još uvek ne zna koliko košta spomenik Stefanu Nemanji koji je radio za Savski trg, kao ni šta je presudilo da baš Aleksandar Rukavišnjikov dobije taj posao.
Poznavaoci prilika kažu da gradska vlast novim projektima diskredituje srpske umetnike.
„Prosto je neverovatno da sada istom čoveku, na isti način – preko kolena, tad je bio neki konkurs, sad nema nikakvog ni konkursa, ne vidim automatizam, kompetentnost jednog vajara i uređenje jednog parka, osim ako nema nameru da pravi vrtne patuljke iz srpske istorije“, kaže arhitekta Bojan Kovačević.
„Imamo i mi u Srbiji dobre vajare, ima još vajara u svetu, na kraju krajeva, i u Rusiji nije samo jedan vajar na svetu, zašto bi baš on, direktno bez konkursa, bez ikakve provere, dobijao poslove“, smatra Alimpić.
A na pitanje zbog čega je gradska vlast odlučila da ruski vajar dobije još jedan posao u Beogradu, zamenik gradonačelnika Goran Vesić za N1 nije odgovorio.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare