Poslanici EP: Brisel da insistira na smanjenju zagađenja na Zapadnom Balkanu

Vesti 07. dec. 202113:294 komentara
Podeli:
zagađenje
Izvor: N1

Evropska unija mora više insistirati da zemlje Zapadnog Balkana smanje zagađenje i da ispune zahteve u vezi s emisijom štetnih gasova, rekli su poslanici Evropskog parlamenta Petros Kokalis i Viola fon Kramon-Taubadel.

U autorskom tekstu za briselski portal Euraktiv, Kokalis i Fon Kramon su naveli da neke zemlje koje žele da postanu članice EU ne uspevaju da ispune standarde kada je u pitanju zagađivanje vazduha iz elektrana na ugalj, „a kamoli da krenu na put ka dekarbonizaciji“.

Povezane vesti

„Kao predstavnici građana EU, verujemo da EU mora da pojača insistiranje da zemlje smanje zagađenje i da ispune zahteve u vezi s emisijama“, naveli su Kokalis i Fon Kramon, a njihov apel podržalo je još 30-ak evroparlamentaraca.

Ključnu ulogu u tome može, prema njihovom mišljenju, imati Ugovor o Energetskoj zajednici.

„To što je zemlje Zapadnog Balkana trebalo da se pripreme za primenu Direktive o velikim postrojenjima za sagorevanje od 2005. kada su se pridružile Energetskoj zajednici je jedna stvar, ali to što EU preduzima vrlo malo da obeshrabri tako flagrantno nepoštovanje je zaista hitno pitanje – pitanje javnog zdravlja i životne sredine“, napisali su poslanici Evropskog parlamenta.

Prema njihovom mišljenju, mehanizam za rešavanje sporova koji predvidja Ugovor o Energetskoj zajednici je dovoljno jak alat da se zemlje nateraju da ispune zahteve.

Ti zahtevi se ne ispunjavaju već tri godine zaredom, naveli su poslanici ističući da zemlje znaju da zbog toga neće trepeti srazmerne posledice, kao što su novčane kazne koje su se pokazale efikasnim u EU.

„Zbog toga je od najveće važnosti jačanje Ugovora o energetskoj zajednici. Pokazalo se da je to ključni instrument u unapredjenju primene zakona EU u energetskom sektoru u zemljama potpisnicama i nedavno smo pisali komesaru EU za energetiku da podstakne njegovo bolje sprovodjenje“, napisali su evroparlamentarci.

Kokalis i Fon Kramon su ocenili da ako se ne smanji jaz u kontroli zagadjenja i opštim klimatskim ciljevima izmedju EU i njenih suseda može doći do urušavanja ambicije i kredibilnosti bloka, „što se mora izbeći“.

„Elektrane na ugalj na Zapadnom Balkanu su slaba tačka EU“, ocenli su evroparlamentarci.

Oni su podsetili da je 2020. godine 18 termoelektrana na Zapadnom Balkanu emitovalo 2,5 puta više sumpor-dioksida nego 221 postrojenje u celoj EU.

Procenjuje se da je zbog zagađenja vazduha iz elektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu od 2018. do 2020. umrlo najmanje 19.000 ljudi, od čega je 12.000 smrti posledica prekoračenja zakonski obavezujućih limita propisanih Direktivom o velikim postrojenjima za sagorevanje.

Ovaj zakon je u EU već dva puta zamenjen kako bi se uvela stroža ograničenja, ali je na Zapadnom Balkanu stupio na snagu tek 2018.

„Elektrane na ugalj koje poštuju Direktivu o velikim postrojenjima za sagorevanje i dalje utiču na zdravlje, ali one koje ne poštuju nepotrebno pogoršavaju zdravlje i povećavaju broj preranih smrti“, navodi se u tekstu.

Više od polovine smrtnih slučajeva koji se mogu sprečiti bili su u EU, koja uvozi osam odsto struje proizvedene u tim fabrikama.

Najteže su pogodjene Italija, Madjarska, Rumunija, Grčka, Bugarska i Hrvatska.

„EU tako istovremeno koristi prednosti jeftine električne energije proizvedene u tim elektranama i plaća značajne zdravstvene troškove“, istakli su Kokalis i Fon Kramon.

Oni dalje navode da električna energija uvezena iz zemalja Zapadnog Balkana čini samo 0,3 odsto ukupne potrošnje struje u EU, ali da su emisije sumpor-dioksida povezane s tim uvozom iznosile 50 odsto ukupne emisije SO2 iz svih postrojenja u EU 2020. godine.

To je zato što proizvodnja električne energije na Zapadnom Balkanu sadrži oko 300 puta više SO2 nego u EU.

Komentari

Vaš komentar