Mirko Popović iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) izjavio je da u Ministarstvu životne sredine radi mali broj ljudi, da im nedostaju stručni kapaciteti i sloboda da se nezavisno bave svojim poslom. "Ministarstvo životne sredine je pod snažnim političkim pritiskom", rekao je Popović za N1. Povodom činjenice da je do kraja javne rasprave o nacrtu zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, ostalo još samo devet dana i da se odmah budi sumnja da tu nešto, tokom praznika, na brzinu treba da se progura bez uvida javnosti, Popović kaže da je to "u priličnoj meri dobar utisak" i da je izlaganje važnih zakona na javni uvid tokom praznika - loša praksa.
Podsećamo, novo zakonsko rešenje treba da obezbedi da svaki projekat pre nego što bude realizovan, prođe ekološku proveru – odnosno da bude procenjeno da li je štetan za životnu sredinu. Sve to dešava se u jeku priče o studiji koja će proceniti kakav će uticaj imati rudnik litijuma u Jadru na životnu sredinu. Naime, traje javna rasprava o nacrtu zakona koji se tiče upravo procene uticaja na životnu sredinu.
Povezane vesti
„Ovde se ne radi samo o jednom zakonu – u pitanju su zakoni o proceni uticaja, o strateškoj proceni uticaja, programu upravljanja otpadom…imamo niz strateških i zakonskih dokumenata koji su izloženi na javnu raspravu u jeku praznika. Ruku na srce, treba reći da su konstultacije o dva zakona održane u novembru, dakle nije u potpunosti sve zamagljeno, ali radi se očigledno o tome da ministarstvo žuri“, rekao je Popović.
On je istakao da taj zakon postoji od 2004. godine, a da je ovaj nacrt u priličnoj meri izmenjena verzija, tako da možemo reći da se radi o novom zakonu, sa novim rešenjima, novim podelama nadležnosti i da je zakon zaslužio da bude ne samo na javnoj raspravi, već da bude predmet dijaloga duže nego mesec ili dva.
Popović kaže i da je Srbija preuzela obaveze da usvoji zakon i da je sada u žurbi. A na pitanje zašto smo toliko čekali, pa sada na brzinu menjamo zakon, on kaže da može samo da naslućuje i da zaključuje na osnovu prethodnog iskustva. „Možemo da zaključimo u poslednjih nekoliko meseci, tačnije od formiranja nove vlade i dolaska Irene Vujović na čelo ministarstva, svedočimo rapidnom padu kvaliteta u radu ministarstva, a posebno u delu koji radi na proceni uticaja“, rekao je Popović.
Podsetio je i da smo prethodne godine imali iznenađujuće smene na mestu rukovodećih ljudi unutar ministarstva. „Ja ne vidim da je razlog za smenu kvalitet njihovog rada već nešto drugo“, rekao je stručnjak i dodao da je razlog možda upravo u proceni za Rio Tinto. Ali tu su, kako dodaje, ne samo Rio Tinto, već i Linglong i Bor. „U Boru smo imali nekoliko postupaka procene uticaja, voleo bih kada je u pitanju Bor da ministarstvo uputi inspekciju u Ziđin i utvrdi da li se neki od projekata realiuzuju iako nisu urađene preocene uticaja“, kaže Popović.
On je istakao i da je bilateralni sporazum koji je Srbija potpisala sa Ziđinom na neki način tu kpompaniju oslobodio zadatka da uradi procenu uticaja.
Popović ističe da ovaj zakon ipak donosi brojna rešenja koja su poboljšanja, među kojima su odobrenja za izvođenje projekata, trebalo bi da bude eliminisana i dosadašnja nejasnoća da se građevinska dozvola izdaje pre nego što se dobije saglasnost na studiju, prošireni su i rokovi za učešče javnosti, ali oni nisu dovoljno fleskibilni, kaže.
Naglasio je da je pre svega bitno da u izradi studija na delu budu vladavina prava, poštovanje zakona i profesionalni integritet i čestitost izrađivača studije.
Dodao je i da ako civilno društvo i stručna javnost bude budna i aktivno učestvovala u procenama uticaja, da su to akteri na koje računa.
„Ako mi kao civilno društvo i stručna javnost budemo insistirali da se u zakon uvrste bolja rešenja, izgradićemo sistem u kom procena uticaja predstavlja branu lošim projektima“, naglasio je Popović.
Dodao je i da procena uticaja ne može da spreči nekog da obavlja određenu aktivnost već da obezbedi primenu mera kojim se otklanjaju štetne posledice po životnu sreduinu.
Povodom otvaranja poglavlja 27 koje se tiče životne sredine, Popović kaže da ne zna šta to znači i kojim se kriterijumima i pokazateljima rukovodila EK kad je otvoren klaster 4. Ističe da, kada je u pitanju životna sredina ne vidi napredak Srbije. „Vidim zabrinjavajuće nazadovanje i u pogledu primene zakona i u pogledu kvaliteta“, kaže.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Budi prvi ko će ostaviti komentar!