Popović: Insistiram na efikasnim korona merama, jer je prevencija ključna

Vesti 25. feb. 202110:27 > 11:3110 komentara
Podeli:

Dragoslav Popović, predsednik Udruženja za javno zdravlje, ističe da je vakcinacija dobro krenula ali da smo tek na početku, jer je trenutno obe doze vakcine primilo između sedam i osam odsto ljudi a za kolektivni imunitet je potrebno da bude zaštićeno između 60 i 80 odsto stanovništva. Navodi da "insistira na efikasnim merama, a da se manje oslanjamo na lečenje jer ono košta mnogo" i dodaje da "naš cilj nije da lečimo ljude već da sprečimo njihovo oboljevanje, naš cilj nije da imamo pune bolnice, pa da se onda herojski izborimo sa tim pacijentima. Mi moramo da radimo na tome da ti ljudi uopšte ne obole. Potrebna nam je prevencija". Kaže da će do zatvaranja pandemije doći kad sve zemlje sveta, uključujući i najsiromašnije, završe posao vakcinacije.

„Sve ovo do sada je lakši deo posla jer vakcinišemo one koji su se prijavili za vakcinaciju, brinu o svom zdravlja i veruju u vakcine. U budućnosti nam ostaje teži deo posla – da uđemo u kuće i dođemo do onih koji ne mogu da dođu do vakcinalnih punktova, da dođemo do isključenih grupa, kao što su Romi, i do onih koji ne veruju vakcinama, sa kojima ćemo morati da pokrenemo diskusiju da ih uverimo da prime vakcine“, ocenjuje u Novom danu na TV N1 Popović.

Povezane vesti

Ukazuje da smo do sada naučili dosta o koronavirusu, „ali se i pravimo da ne znamo šta treba da se radi“.

„Najpre smo naučili da mere kada se sprovode daju rezultat, a mi se uporno držimo taktike kreni-stani, i kao i do sada, kasnimo sa odlukom o merama“, i po ko zna koji put imamo novi porast obolelih i ogroman pritisak na zdravstvene ustanove, ističe Popović i dodaje da ono što će doneti Krizni štab, koji je najavio da će u petak saopštiti nove mere, „nije mera da se zaustavi transmisija virusa, već da može da se kontroliše trenutna situacija, koja očito postaje kritična“.

„Veoma je važno da se otvori prava diskusija, ne samo prebacivanje odgovornosti sa jednog na drugog, nego šta ćemo mi da radimo. Ova epidemija se neće završiti sa prolećem, ona će da traje, moramo da usvojimo prave mere, još imamo vremena, jer u suprotnom, koštaće nas dosta“, ukazuje Popović.

Na pitanje šta nas koči u tome, kaže da kada se radi o balansu između privrede i života, „mi smo suviše fokusirani isključivo na ugostiteljski sektor, propuštena je prilika da se tu napravi bolja regulacija, moglo je da se učini nešto da se smanji rizik za one koji u njima borave“ da se nisu donosile iste mere prema svima, jer nisu svi isti. Ističe da „uniformna mera očigledno nije dala rezultate“.

„Mi do sada nismo uspeli da napravimo dovoljnu količinu ljudi koji veruju u ono što govorimo i koji bi nas podržali u poštovanju mera, koje su nam pre vakcinacije jedino bile na raspolaganju“, ocenjuje Popović.

Vakcinacija dobro krenula, ali tek smo na početku

Kaže da je vakcinacija dobro krenula, ali da smo tek na početku, i da je na individualnom nivou proces vakcinacije i sticanje antitela nešto što traje, a „za to vreme smo i dalje izloženi riziku oboljevanja“, te je stoga veoma važno i dalje se pridržavati mera i biti oprezan.

„Mi trenutno imamo između sedam i osam odsto onih koji su dobili obe doze vakcine, a za kolektivni imunitet treba nam između 60 i 80 odsto zaštićenih ljudi. Ono što je dobro u celom procesu je to što smo izmakli vakcinaciju iz domova zdravlja, što smo otvorili nove punktove, jer ovo je posao koji treba da pokrije ogroman broj stanovnika“, navodi Popović.

Dodaje da je činjenica da ne znamo koliko vakcine koštaju, ali ističe da je posao u vezi sa nabavkom vakcina „odrađen dobro“.

„Troškovi vakcinacije ma koliki su, ne mogu se porediti sa troškovima zbrinjavanja svih slučajeva kovida“, naglašava on i dodaje da apeluje na Ministarstvo zdravlja da izađe javno sa svim troškovima.

Ukazuje i na važnu ulogu industrije u celom ovom poslu, jer ona ima „važnu i nezamenjivu ulogu u donošenju vakcina do svetskog stanovništva“.

„Tokom cele 2020. razvoj vakcina je bio u rukama nauke, a sada je to preuzela industrija, preuzela je da proizvede toliki broj doza, ali njoj treba vremena, a nema ga dovoljno“, kaže Popović i navodi da je to razlog zbog zastoja u snabdevanju vakcinama s kojim se suočila i EU.

Da li su vakcine „na brzaka“ izbačene na tržište?

Na pitanje da li su vakcine „na brzaka“ izbačene na tržište, on navodi da se „desila mobilizacija i nauke i onih koji su je finansijski podržali, upotrebilo se znanje i tehnologija 21. veka, i uspeli smo na vreme da dobijemo vakcine“.

„No time se posao nije završio. Ogroman je izazov da se proizvede dovoljan broj doza i da se one distribuiraju širom sveta… Prioritet nam je bio da sada dobijemo te vakcine, da bismo do kraja godine mogli da se izborimo sa virusom“, ističe Popović.

A na pitanje koliko je realno da Torlak počne da proizvodi rusku vakcinu Sputnjik V, on kaže da je vrlo važno „da se sve stavi u jedan vremenski okvir“. Kako je ranije najavljeno, u prvoj fazi bi se gotove supstance slale iz Rusije, a u Torlaku bi se vakcine punile, pakovale i dalje distribuirale.

„Nama je vrlo važno da mi dobijemo gotovu vakcinu od Rusa i ako postoje ugovori o isporuci vakcina, moja preporuka je da se mi držimo tih ugovora, a ako paralelno i u razumnom roku možemo da uradimo još nešto nemam ništa protiv, ali imam mnogo pitanja o tome“, kaže Popović.

Pristup epidemiji

A na konstataciju da je predsednik Aleksandar Vučić najavio da bi u aprilu trebalo da stigne novi američki lek koji je (bivšem američkom predsedniku Donaldu) Trampu spasio život, i da je država za 2000 doza izdvojila 40 miliona dinara i pitanje ako on deluje isto kao vakcina, zašto su nam potrebna dodatna ulaganja, on kaže da kada se radi o pristupu epidemiji, od početka se borimo sa dva principa – principom prevencije i principom lečenja pacijenata.

„Ovde se sad javlja novo sredstvo koje će da pomogne tim ljudima koji su oboleli, ali to nije naš cilj. Naš cilj nije da lečimo ljude već da sprečimo njihovo oboljevanje, naš cilj nije da imamo pune bolnice, pa da se onda herojski izborimo sa tim pacijentima. Mi moramo da radimo na tome da ti ljudi uopšte ne obole. Potrebna nam je prevencija“, ističe on i dodaje da „insistira na efikasnim merama, a da se manje oslanjamo na lečenje, jer ono košta mnogo“.

Ukazuje da oboljevanje od kovida i sa uspešnim lečenjem na individualnom nivou dovodi do velikih posledica koje dugo traju i koštaju one koji se leče.

Ističe da je prevencija ključna, a da smo je mi zapostavili, jer nemamo dovoljno kapaciteta u zemlji da iznesu tako ozbiljne programe.

„Paralelno sa ovom pandemijom dešava se pandemija vezana za navike, ishranu, pušenje, alkohol, smanjenu fizičku aktivnost… Tu treba više da uradimo u budućnosti da bi imali manje bolesnih, da zaštitimo zdravlje umesto da se bavimo ispravljanjem ranije napravljenih grešaka“, poručuje Popović.

Povratak normalnom životu

Na pitanje kada bismo mogli da se vratimo normalnom životu, on kaže da je to „fundamentalno pitanje“, i da nam treba „mnogo više od 50 odsto vakcinisanih, i ako nastavimo ovim tempom, vakcinacija će verovatno trajati do kraja trećeg kvartala“, posle čega se nada da ćemo moći da budemo „malo više relaksirani“.

„Do zatvaranje pandemije će doći kad sve zemlje, uključujući i najsiromašnije, završe posao vakcinacije“, navodi on.

Podseća i da paralelno sa kovid vakcinacijom, ne sme da se zaboravi na rutinsku vakcinaciju dece, koja mora da se odvija nesmetano. Pozvao je roditelje da ne propuštaju redovne vakcine kod svoje dece, jer u suprotnom, njihova deca mogu postati osetljivija na druge viruse, kao što je i tekući koronavirus.

Više vesti o kovidu-19 i posledicama pandemije u zemlji i svetu čitajte na stranici Koronavirus.

Komentari

Vaš komentar