Politiko: Varhelji favorizuje Srbiju, uprkos njenom slabom napretku

Vesti 05. okt. 202112:34 > 12:443 komentara
Podeli:
Oliver varhelji
Izvor: EU COMMISSION/POOL/ AFP

Dok se evropski lideri pripremaju da se sastanu sa svojim zapadnobalkanskim kolegama na sutrašnjem samitu u Sloveniji, gde bi, trebalo da bude reči o evropskoj perspektivi za šest balkanskih zemalja, komesar za proširenje i susedsku politiku Oliver Varhelji, iako mu je namera da promoviše podjedanke šanse svih da uđu u Uniju, zagovara kandidaturu jedne zemlje pre svih - Srbije, i to uprkos činjenici da Beograd nije uspeo da ostvari napredak po ključnim pitanjima, a u nekima je čak nazadovao, prema organizacijama koje prate demokratiju, piše Politiko.

Povezane vesti

Varheljijev pristup i Zapadnom Balkanu i Turskoj razlikuje se od pristupa mnogih zemalja Unije. Takođe je u oštroj suprotnosti sa instrukcijama predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, koje je dala kada je stupila na dužnost 2019.

„Poštovanje ljudskih prava i vladavine prava trebalo bi da bude osnova za našu međunarodnu saradnju“, napisala je tada Fon der Lajen u pismu Varheljiju.

Međutim, Varheljijev stav se poklapa sa jednom zemljom EU – njegovom Mađarskom.

Mađarski premijer Viktor Orban više puta je odbacio gledišta institucija kada se radi o vladavini prava i demokratiji, najviše kada su bile kritike na račun njegove vlastite vladavine. Pozdravio je evropske aspiracije Srbije, čiji predsednik je njegov saveznik Aleksandar Vučić, navodi Politiko i dodaje da obojicu lidera optužuju za autoritarne tendencije.

No, ostaje pitanje da li Varheljijevi napori mogu značajno da promene izglede Srbije ili bilo koje druge zemlje za ulazak u Uniju.

Bez mnogo entuzijazma za proširenje kluba EU u skorije vreme

Lideri EU donose velike odluke o proširenju i, kako se pokazalo, imaju teškoće da se slože čak i oko blagog saopštenja za sutrašnji samit, među njima nema mnogo entuzijazma za proširenje kluba u skorije vreme.

Varheljijev pristup, ocenjuje Politiko, rizikuje da ugrozi položaj Evropske komisije među zemljama EU i kredibilitet EU među liderima na Zapadnom Balkanu, regionu od ključne strateške važnosti za 27-člani blok, u kojem Rusija, Kina, Turska i zalivske zemlje nastoje da povećaju uticaj.

Varhelji, koji je prethodno bio mađarski ambasador u EU, odbio je da govori za Politiko, ali je u pisanim odgovorima branio svoj rad, uključujući i onaj koji se tiče vladavine prava. Podsetio je da je nadgledao kreiranje nove metodologije za zemlje kandidate, u kojoj se veći fokus stavlja upravo na vladavinu prava.

No mađarski komesar jasno je stavio svom osoblju do znanja da želi da podstakne kampanju Beograda za ulazak u EU.

„Komesar Varhelji je kao prioritet postavio ubrzavanje pristupnih pregovora sa Srbijom“, napisao je osoblju u mejlu u februaru vršilac dužnosti šefa Generalnog direktorata za susedstvo i pristupne pregovore Mačjej Popovski i dodao da „mada to najpre zavisi od reformi u Srbiji, potrebno je da mi sa EU strane budemo spremni da krenemo napred čim Srbija pokaže neophodni progres“.

Ali, Varheljijev tim se ne oslanja samo na Beograd u ovoj igri, navodi Politiko.

Njegov kabinet, i nekoliko njegovih poverljivih saradnika, pokušali su da izbrišu ili zamažu jezik u zvaničnim tekstovima o neuspesima Srbije u demokratiji, prema zvaničnicima i internim dokumentima.

To je, dodaje Politiko, u suprotnosti sa brojnim procenama o vladavini prava u Srbiji nevladinih organizacija i nezavisnih analitičara.

Fridom haus je 2021. Srbiju stavio u kategoriju „delimično slobodnih“ zemalja, navevši da je „vladajuća Srpska napredna stranka malo po malo nagrizala politička prava i civilne slobode, vršeći pritisak na nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije civilnog društva“.

I mada je Srbija u procesu pristupnih pregovora od 2014. godine, kotira se po indeksu Fridom hausa kao i zapadnobalkanske zemlje koje još nisu počele pregovore o članstvu – Albanija i Severna Makedonija.

Prema poslednjem Indeksu demokratije lista Ekonomist, Srbija je ostvarila najgori rezultat od 2006. – od kada taj indeks postoji.

Uprkos tome, prema dva zvaničnika Komisije, Varheljijev kabinet je unapredio procenu koja se odnosi na Srbiju, kako bi dao pozitivniji pogled na pitanja vladavine prava u ovogodišnjem nacrtu izveštaja o proširenju, koji ocenjuje napredak zemalja kandidata, a koji je trenutno u izradi, piše Politiko.

Upitan o promenama koje se tiču procene Srbije, Varhelji je u imejlu rekao da je „ocena napretka zemalja na evropskom reformskom putu predmet dugog procesa, sa konačnom odlukom koju donosi veće (koledž) komesara“.

Rekao je da je to politički proces, kako i dolikuje jednoj „geopolitičkoj Komisiji“, kao i da se prioriteti EU na Zapadnom Balkanu u potpunosti odražavaju u izveštaju.

Varheljijev optimističan pogled na dosije Srbije

Ali, ovo nije prvi put da je kabinet komesara pokušao da zaobiđe stručno mišljenje o Srbiji.

U junu ove godine, Varheljijevo odeljenje takođe se usprotivilo opisu sopstvene ocene Komisije o vladavini prava u Srbiji, koju je Evropski revizorski sud nazvao „mračnom“, prema dokumentu koji je poslat sudu.

Sam Varhelji se u propratnom pismo požalio na „seriju citata određenih akademaca“ u revizorskom izveštaju i tražio od njih da razmotre njihovo korišćenje.

I dok nije baš bio oduševljen citiranjem akademskih stručnjaka u zvaničnom izveštaju, jedva je dočekao da ponudi svoj optimistični pogled na dosije Beograda.

„Potpuno je jasno da je reformski proces u Srbiji dobio novi zamajac“, rekao je on prošlog meseca u intervjuu za mađarski provladin dnevnik Magyar Nemzet.

Tokom pristupnog procesa, zemlje kandidati rade sa Komisijom na usaglašavanju sa standardima EU, kroz različita poglavlja, koja su grupisana u klastere, poput unutrašnjeg tržišta, zelene agende i fundamentalnih reformi, podseća Politiko.

Osoblje Komisije kaže, navodi list, da postoji pritisak da se prebrzo ide u slučaju Srbije.

„Mnogo je pritiska“ da se otvore novi klasteri za Srbiju, rekao je jedan zvaničnik Komisije, navodeći da je od njih traženo da idu prečicama i to brzo.

Upitan kako tumači kritike da previše gura kandidaturu Srbije, uprkos nedostatku efikasnog napretka, Varhelji je odgovorio: „Guram napred agendu proširenja celog Zapadnog Balkana: Albanije, BiH, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije“.

Komentari

Vaš komentar