Politika (ne)uspešnog vrdanja: Da li će nas koštati „flert“ sa Rusijom

Vesti 26. sep 202219:06117 komentara

Ni goreg trenutka, ni goreg mesta - tako analitičari ocenjuju trenutak u kojem je Srbija potpisala plan o konsultacijama sa Rusijom. Zbog potpisa koji su u Njujorku stavili šefovi diplomatije Srbije i Rusije, Nikola Selaković i Sergej Lavrov, Sjedinjene Američke Države traže pojašnjenje. Šta je potpisano proveravaće i Brisel, a zvaničnici Evropske unije ocenjuju da protokol o konsultacijama i koordinaciji sa ruskim ministarstvom spoljnih poslova "korak koji otvara ozbiljna pitanja" i koji je suprotstavljen proklamovanoj nameri Srbije da postane članica Evropske unije.

Teško nam je da razumemo, ali želimo da čujemo razjašnjenje Srbije, kaže ambasador Hil koji dodaje da su razgovori koje su tokom Generalne skupštine UN, američki zvaničnici imali sa predsednikom Vučićem i delegacijom Srbije bili odlični i produktivni. Da bi onda nakon svega, objašnjava Hil, saznali za potpisivanje protokola sa Lavrovom.

„U ovom trenutku niko ništa ne bi trebalo da potpisuje sa Rusijom, malo ko šta i potpisuje sa njom. Osim onih jadnih regruta koje mobilišu za odlazak u rat“, kazao je Hil.

POVEZANE VESTI

Šef misije EU Emanuel Žiofre naglašava da je srpsko ministarstvo potpisalo dokument o konsultacijama sa ruskim, u trenutku kada Rusija mobiliše ljude za nove napade na Ukrajinu, kada krši međunarodno pravo i u isto vreme preti oružjem za masovno umištenje.

„Ovo nije vreme za jačanje veza sa Rusijom i taj sporazum koji je potpisan poslao je potpuno suprotnu poruku, bez obzira na to što je (Srbija) rekla da neće priznati rezultate referenduma koje Rusija organizuje. Važno je da Srbija želi da postane deo EU i da na tom putu mora da se postepeno uskladi sa svim standardima i vrednostima EU, uključujući tu i spoljnu politiku, odnosno uvođenje sankcija Rusiji“, kazao je Žiofre.

Oštriji od ambasadora Žiofrea bio je portparol Evropske komisije Petar Stano.

„Ovo je jasan znak da postoji namera da se ojačaju odnosi sa Rusijom. I zbog toga se postavljaju ozbiljna pitanja. Evropska unija je svojim partnerskim zemljama, posebno zemljama kandidatima za članstvo, jasno naglasila da odnosi sa Rusijom u okolnostima agresije i napada na suverenu zemlju, ne mogu biti kao da se ništa ne dešava, sa režimom koji čini toliko mnogo zločina i neprijateljskih poteza. Zato shvatamo ovo vrlo ozbiljno i pratićemo šta se dešava“, izjavio je Stano.

Bivši diplomata i član pokreta „Srce“ Duško Lopandić kaže da, ako je reč o tehničkoj saradnji i protokolu, taj akt nije trebalo potpisivati u Njujorku, niti u rangu ministara.

„Ta simbolika…koja ima veze verovatno sa željom naših vlasti, kako su to nekada u Bosni govorili, ‘pomoz Bog čaršijo na sve četiri strane’. Mislim da to nije bila naša, nego ruska inicijativa“, mišljenja je Lopandić.

Na Generalnoj skupštini UN odvijala se u pozadini druga inicijativa, zbog čega je Zapad posebno ljut na Srbiju, kaže Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije.

„Predsednik Makron je dobio taj zadatak…krenuo je da ubeđuje nesvrstane zemlje da se distanciraju od Rusije i da se napravi što veća distanca od Rusije zbog intervencije u Ukrajini. I upravo jedna država koja se sprema da postane član, koja je zaključila Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je na tom skupu išla u suprotnom pravcu“, pojašnjava.

Ali, potpisani plan konsultacija sa Rusijom, i u isto vreme decidan stav da Srbija neće priznati referendume koje Rusija organizuje u okupiranim delovima Ukrajine, u skladu su sa simbolikom koju je predsednik Vučić demonstrirao ručajući boršč u američkom restoranu u Njujorku.

„Iskreno, ja kad sam u Njujorku, idem na italijansku ili na kinesku hranu. Ali, on je izabrao nešto drugo“, kazao je ambasador Hil.

Komentari

Vaš komentar