Vraćanjem pasoša i preseljenjem iz baraka u kojima su uslovi za život bili nehumani na neki način je počela da se rešava saga vijetnamskih radnika za koju je javnost saznala pre više od nedelju dana. Samo koji dan kraće - da problem ne postoji pravili su se i predstavnici vlasti i njima naklonjeni mediji. Oni koji su izveštavali o ovoj temi i tražili odgovore - proglašeni su učesnicima u kampanji protiv investitora iz Kine.
Povezane vesti
Pet stotina radnika na dva kupatila i isto toliko bojlera, često bez struje i grejanja, dušeka i ormana, neretko po jedno jaje za doručak, bez ikakvih ličnih dokumenata i zdravstvene zaštite – ili što bi predsednik rekao: šta je sporno?
„Da ste me pitali, nisam sasvim razumeo ni potrebu slanja inspekcije, ali nije mogla Darija da izdrži pod pritiskom ni Toma, ni svi ostali nisu uspeli da izdrže pritisak medija“, poručio je u petak Aleksandar Vučić.
Pritisak medija ili očigledno kršenje radnih pa i ljudskih prava stranih državljana na teritoriji Srbije? Za ministra građevinarstva koji je podlegao pritisku ipak ništa od ponuđenog već – politizacija.
„Čini mi se da ovo, da tako kažem, možda je malo grubo, forsiranje ugroženosti prava određenih ljudi ipak ima jednu političku notu“, ocenjuje Tomislav Momirović.
I nije ovo prvi put – oni koji postavljaju pitanja o zaštiti životne sredine u slučaju Rio Tinta, borskog rudnika ili Ziđina, smederevske železare ili Hestila, pa i zrenjaninskog Linglonga – po pravilu su optuženi za podrivanje stranih investicija, iako samo traže poštovanje zakona i savremenih ekoloških standarda.
„Čini mi se da je državnim vlastima i predsedniku prioritet da dođu investicije, kako će oni to da sprovode – razmišljaćemo kasnije“, ističe Dušan Jordović iz organizacije CRTA.
A kad dođe to „kasnije“ i problem postane vidljiv slede skandalozne izjave kojima su nadležni prethodnih dana pokušavali da sakriju da je stranim investitorima sve dozvoljeno, kaže za N1 predsednik sindikata „Nezavisnost“ Zoran Stojiljković.
„To je sramotno, to je ispod svakog civilizacijskog nivoa, mi smo to u UGS Nezavisnost i rekli da ćemo zvoniti na sva zvona uzbune i uputiti pomoć ljudima konkretno, da se ne bismo svi našli u poziciji da smo Vijetnamci iz Zrenjanina. Jednostavno, smanjuje se šteta“, kaže Stojiljković.
I nisu jedini – sve je rađeno u koordinaciji sa provladinim televizijama i tablodima, dodaje Stojiljković – koji su o vijetnamskim radnicima počeli da izveštavaju tek kada je prvi deo njih preseljen na mesto sa iole pristojim uslovima za život.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare