Planiraju da ruše zgradu iz 1911. kod Vlade, zbog gradnje poslovnog objekta

Vesti 07. feb 202217:33 > 17:35132 komentara
Podeli:
Izvor: N1

Još jedna predratna zgrada, sagrađena 1911. godine, u centru Beograda, u Ulici Admirala Geprata, predviđena je za rušenje kako bi na njenom mestu, kako javljaju mediji, bio izgrađen novi poslovni kompleks. Istoričar umetnosti Marko Bogdanović ističe da se radi o objektu usred Vladinog kompleksa koji je počeo da se gradi tridesetih godina 19. veka, tj. da se nalazi u jednom istoricističkom ambijentu koji ima izuzetnu vrednost. U Centru za urbani razvoj smatraju da ova zgrada mora da ostane na tom mestu ili bar da se sačuvaju fasade i uklope u novu, savremenu zgradu.

Reč je o zgradi državnog računovodstva iz 1911. godine. Nalazi se u krugu Vlade, a odmah do nje je i zgrada Ministarstva finansija. Pitanje je da li će ova da doživi sudbinu zgrada iz Resavske i Mišarske, kada su u tim ulicama 2020. godine dve predratne zgrade srušene, da bi se na njihovim mestima izgradio poslovni kompleks.

Marko Bogdanović, istoričar umetnosti, iz Centra za urbani razvoj kaže za N1 da su iz medija saznali da se na tom mestu planiraju poslovni kvadrati. „Malo je neobično da se gradi neka poslovna zgrada usred Vladinog kompleksa. Ono što bih voleo da napomenem je da je ovaj Vladin kompleks jedan od najstarijih urbanih kompleksa iz 19. veka u Beogradu, počeo je da se planira sredinom tridesetih godina 19. veka kada je knez Miloš počeo da gradi dvorac za svoje sinove Mihaila i Milana. Jako je bitno to napomenuti, da bi ljudi shvatili da je ovo kompleks koji ima jednu izuzetnu vrednost i deo tog kompleksa je upravo ova zgrada – Državnog računovodstva“, navodi sagovornik N1.

U Centru za urbani razvoj smatraju da ova zgrada mora da ostane na tom mestu ili da se bar sačuvaju fasade i uklope u novu, savremenu zgradu koja će tu ostati.

Ne vidim način kako će se u ovom istoricističkom ambijentu, jedan novi objekat u staklu uklopiti u to, rekao je, podsećajući da se taj ceo kompleks formirao od 1830-ih pa do danas. Velika je šteta da se tako nešto pokvari, rušenjem ove zgrade, dodao je.

U Centru za urbani razvoj, kaže, puno su pričali o temi čuvanja fasada (i imitiranja fasada) i razgovarali čak o tome sa gradskim arhitektom Markom Stojčićem. „I on se, negde, slaže da je to jedan od načina da u budućnosti Beograd počne da rešava problem nestajanja starih kuća i istorijske arhitekture zbog savremenih kvadrata… Nekad, zaista, ne možemo da zaustavimo građenje zgrada i investicije. Ali moramo stalno i konstantno biti svesni kulturno-istorijske baštine koja postoji oko nas. Ne možemo zarad nečije finansijske dobiti da se rešavamo nečeg što je od nacionalnog pitanja. Kolege arhitekte i kolege istoričari umetnosti se slažu sa ovim stavom i smatraju da je i to legitiman postupak – da se sačuva fasada, ili da bar se urade odlivci tj. da se ona ponovi na novom objektu, ali – u punoj masi, u punoj spratnosti, na novom objektu, onako kako je izgledala, a ne da izgleda kao neka prislonjena kulisa“, naveo je sagovornik N1.

Postoji još jedan sličan primer na potezu Slavija i park Manjež, što je priča koju je pokrenuo upravo ovaj Centar.

„Problem je sličan kao i ovde – zaštita je istekla. Dakle, prethodna zaštita je istekla i investitor je imao mogućnost da gradi novi objekat bez ikakve zaštite starih objekata koji se oko toga nalaze. S obzirom na to da se na tom mestu nalaze vredni objekti, pokrenuli smo priču da se to zaštiti i delimično smo uspeli da postignemo dogovor – da se nekako te fasade zaštite i da se taj ambijent oko Manježa sačuva. Negde je ideja svih nas da taj novi model, novi uzor, za sada bude bivša američka ambasada… To su tri zgrade koje se nalaze na samoj Ulici kneza Miloša  – one jesu srušene, ali i potpuno vraćene, obnovljene. Urađena je potpuna rekonstrukcija sa odlivcima na fasadama i jedan prosečan šetač teško da može da primeti da se tu nešto desilo u međuvremenu, osim da su fasade obnovljene. I, naravno, iza tih fasada nalazi se jedan savremeni objekat“, istakao je.

Čuveni beogradski arhitekta Stevan Savković je projektovao objekat 1911. godine. On je bio i ministar građevine i u njegovo je doba izašao i prvi zakon o putevima, kaže Bogdanović. Savković je bio i čuveni ratnik, ranjen u Prvom svetskom ratu – jedna izuzetna ličnost srpske istorije, dodaje. Kako navodi sagovornik N1, Savković je projektovao i konake oko manastira Rakovica, palatu Anker na Terazijama…

Inače, sa zgrade Državnog računovodstva je 2003. pucano na premijera Zorana Đinđića. Jedan od zahteva Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda je da se to mesto obeleži.

Upitan o planiranim projektima gondole na Kalemegdanu i izmeštanja starog Savskog mosta, sagovornik N1 kaže da gondola nije dobra ideja, a da nije upoznat sa činjenicama u vezi sa Savskim mostom, a da bi mu, lično, bilo žao da bude sklonjen odatle.

 

Komentari

Vaš komentar