Petrović: Priča o Linglongu – država žmuri na sve što rade strani investitori

Vesti 19. nov. 202109:3020 komentara
Podeli:
Izvor: N1

Glavni i odgovorni urednik dnevnog lista Danas Dragoljub Draža Petrović kaže da je priča o vijetnamskim radnicima iz Linglonga strašna, da su oni tretirani kao roblje, "to je priča o savremenom kapitalizmu i našoj državi koja na neki način podilazi stranim investitorima i žmuri na sve što oni rade". Ističe i da bi država morala da reaguje i da jasno kaže da neće tolerisati kompanije, koliko god im bile značajne "i koliko god ova država podilazila firmama sumnjivih tela", koje se tako ponašaju prema svojim radnicima.

„To je priča o savremenom svetu, gde je čovek neki šrafčić, gde velike korporacije rade šta hoće sa ljudima koji se bore da prežive. Dobro je da se podigla frka oko tog slučaja, ali opet su to uradile neke nedržavne organizacije, uglavnom aktivisti, koji su i spasli tog jednog uzbunjivača (vijetnamskog radnika iz Linglonga)“, kaže Petrović u Novom danu na TV N1.

Povezane vesti

On dodaje da je Linglong firma koja ovde ima neki renome, „čim je sponzor naše najjače lige u fubalu, i to je još gore“. Ukazuje da se rukovodstvo firme ponaša „kao da imaju privatnu državu u okviru države“.

Na pitanje kako tumači saopštenje koje je juče stiglo iz Linglonga da vijetnamski radnici nisu njegovi uposlenici, već ih je angažovao izvođač radova, Petrović smatra da su „naravno morali da izdaju saopštenje koji bi skinulo odgovornost sa njih“.

„To je pokušaj pranja njihove savesti – da je neko drugi doveo te radnike – smešna priča“, navodi on.

Ističe da bi pre svega država morala da reaguje na tu priču, „nešto mi se čini da nije bilo jasne reakcije iz resornih ministarstava“.

Dodaje i da inspekcije rada, koje bi trebalo da kontrolišu u kakvim uslovima radnici rade, ne rade svoj posao i da niko nema pravo ljudima da oduzme pasoše, kao što je to bio slučaj sa vijetnamskim radnicima iz Linglonga.

Šta koči izborni dogovor opozicije

A na pitanje šta koči najavljeni izborni dogovor Stranke slobode i pravde, Demokratske stranke, Narodne stranke, Pokreta slobodnih građana i Pokreta za preokret, Petrović kaže da „već imamo situaciju da su određene partije napravile neke blokove (Nebojša Zelenović i Aleksandar Jovanović Ćuta), Dveri su odavno rekle da će ići na izbore, već znamo da opozicija neće ići jedinstveno“.

Povezane vesti

„Opozicija i dalje deluje po sistemu toplo-hladno, u jednom trenu vidite da postoji volja da se dogovore, a onda počnu da isplivavaju njihove sujete, među najvidljivijim liderima (Dragan Đilas, Vuk Jeremić) pokazuje se da tu postoji neka netrpeljivost. U trenutku kada je najpotrebnije da opozicija bude jaka imamo gomilu nekih rasprava, svađa, što pokazuje da to neće biti neki čvrst opozicioni front, da će opozicija izaći u više kolona, što i nije loše, jer možda neko ko bi glasao za Zelenovića ne bi glasao za Đilasa“, ocenjuje Draža Petrović.

Dodaje da ima mnogo partija, „ima mnogo nebitnih partija koje traže svoj deo kolača“.

„Mislim da je vrlo bitno razmišljati i o tome – ako opozicija pobedi u Beogradu, da li će posle pobede uspeti da sačuva taj front – da se odmah ne posvađaju posle izbora, to bi bilo deprimirajuće za građane koji očekuju neke promene, više nego da ova vlast ostane. Bolje da imamo opoziciju koja ima neki plan, nego neke koji su se veštački spojili i samo čekaju da se posvađaju“, poručuje Petrović.

Prestolonaslednički sistem u politici

A o partijama čije lidere nasleđuju sinovi, poput Srpske radikalne stranke ili Partije ujedinjenih penzionera Srbije, on kaže da imamo „prestolonaslednički sistem u politici, gde se neke stranke prenose s kolena na koleno, to je situacija gde ljudi misle da je partija neka privatna firma“.

Upitan kako gleda na društveni angažman današnjih studenata, u kontekstu 25. godišnjice od studentskih protesta 1996. i 1997. godine, kaže da „danas nemamo na univerzitetu tu vrstu lidera kao pre 25 godina u vreme studentskih protesta“.

„Studenti se danas bune samo kada im se ne sviđa hrana u menzi, državne stvari ih mnogo manje zanimaju, možda je to zbog društvenih mreža gde se istresete, napišete šta vas muči i smatrate da ste ispunili svoj društveni angažman“, ocenjuje Draža Petrović.

Dodaje da današnji studenti imaju manjak društvenog aktivizma i manjak potrebe da se bune protiv raznih stvari koje nisu dobre u srpskom društvu.

Komentari

Vaš komentar