Peti oktobar: Da li se borimo za iste stvari, jesu li očekivanja izneverena

Vesti 05. okt 202122:00 > 22:0213 komentara
Podeli:
Izvor: AFP/Đorđe Kojadinović

Nisu se svi sagovornici N1 u specijalnoj emisiji o Petom oktobru složili da se može govoriti o "izneverenim očekivanjima", ali jesu da se "i danas borimo za iste ideje". Jedan od lidera pokreta Otpor Ivan Marović rekao je da su "ideje 5. oktobra i dalje tu", dok je novinarka Vesna Mališić istakla da "od tekovina 5. oktobra danas imamo samo san, želju da Srbija može biti demokratska država". Predsednik PSG Pavle Grbović kaže da "kada se govori o izneverenim očekivanjima, ne bismo smeli da se ne zapitamo šta bi bilo danas da se taj peti oktobar i takav kakav jeste nije dogodio", a profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Bojan Pajtić kaže da će "najveća tekovina 5. oktobra biti to da će se ponovo dogoditi". Profesorka Senka Jankov, koja je bila studentkinja u vreme petog oktobra, rekla je da joj je "osećaj u stomaku dosta mučan, osećaj nedovršenog posla, izneverenih očekivanja".

Povezane vesti

Jedan od lidera pokreta Otpor Ivan Marović rekao je da su „ideje 5. oktobra i dalje tu“.

„Te ideje su večne, ideje slobode, pravde, građanskog društva u kome se svi poštuju, a možemo da pričamo šta je od toga zaživelo u praksi, i koji je naš kapacitet da te ideje sprovedemo u delo“, kaže Marović.

Ne treba mi da budemo razočarani u 5. oktobar, kaže on, nego „što smo prestali da živimo taj dan“.

„Prestali da radimo ono što je bitno da se društvo dovede u jedan nivo u kom bismo želeli da živimo. Nije se 5. oktobar desio preko noći, mi smo 10 godina mukotrpno radili na njemu, a ja sa mojim drugarima u Otporu četiri ili pet godina. Uloga mladih ljudi je značajna u tome, ona danas nije tako izražena“, kaže Marović.

Posebno je pitanje, kaže on, da li se to može povratiti.

„Činjenica je da ne treba da budemo razočarani u ono što smo onda radili, nego što to ne radimo danas. Onda smo imali veoma snažan režim i veoma snažnu opoziciju, veoma žestoke bitke. Svaki režim će onoliko kinjiti narod, koliko narod bude bio spreman da primi to kinjenje. Bahatost se ogleda u svim aspektima i politike i društva i privrede, jer nemamo te kapacitete da se odupremo i odbranimo. Otpor je reakcija na tu agresiju koja dolazi od strane režima, prvo o čemu treba razmišljati je kako osnažiti te kapacitete“, kaže Marović.

Profesor na Pravnom fakultetu u Novom Sadu i bivši lider DS Bojan Pajtić kaže da se 5. oktobar dogodio nakon izbora na kojima je nastupila koalicija 19 stranaka, koja je, kaže, prema istraživanjima imala više nego SPS u zbiru.

Izvor : N1

„Tad su svi zajedno bili u tom konglomeratu stranaka. Danas nemamo tu vrstu kritične mase unutar opozicije, pre svega nemamo snažnu stranku desnog centra, imamo opoziciju orijentisanu na socijaldemokratskom liberlanom polju. Moramo pomenuti da je povlačenje Miloševića 5. oktobra uveče bilo posledica ne samo velikog broja ljudi koji su se okupili, nego i činjenica da su Milševića pustile niz vodu sve velike sile, pa i Rusija. Govorim u kontekstu današnjice, gde čak ni zapadne sile nisu protiv Vučića“, rekao je Pajtić.

Mališić: Od tekovina 5. oktobra danas imamo samo san, želju da Srbija može biti demokratska država

Novinarka Vesna Mališić misli da se o 5. oktobru mora govoriti kao o jednom velikom istorijskom datumu, „kada je srušen režim koji je doneo katastrofu ne samo Srbije, nego i Jugoslavije“.

„To je bio jedan mnogo buran trenutak u kome stvari nisu bile mnogo čiste i jasne, ali sreća tog petog oktobra je što je imao jednog racionalnog čoveka kao što je bio Zoran Đinđić. Shvatio je da u Srbiji, koja je pretežno konzervativna, koja je sklonija Vojislavu Koštunici nego njemu, on je imao snage da kaže, ne, neću ja biti prvi, nego je ustupio svoje mesto onom ko je mogao da pobedi, a on je radio maksimalno za njega. Ta vrsta lidera koji je umeo da razume stiuaciju, da nije on najvažniji, nego pobeda“, kaže ona, dodajući da je ubistvo Đinđića bilo „zastoj, ne samo istorije, nego i demokratije“.

Izvor : N1

Prema njenim rečima, „kada SNS dolazi na vlast imamo jednu farsu“.

„Od toga da se preuzimaju svi ikonički znakovi vlasti Zorana Đinđića, odnosno vladavine 5. oktobra, a da se suštinski po dubini društva vraćaju vrednosti pre petog oktobra. Vraćaju se ideje, odnos prema ratu, prema Slobodanu Miloševiću, prema ratnim zločinima, demokratiji, institucijama… Ukidanje institucija, gašenje demokratije, danas imamo jednostranački parlament, autoritarnu vlast, jednog čoveka koji je zamenio sve institucije. Od tekovina 5. oktobra danas imamo samo san, želju da Srbija može biti demokratska država, imamo vlast koja je demantovala sve to i čak i u ljudima koji su bili bliski ptom oktobru našla svoje sluge, koji će da ruše tekovine 5. oktobra“, kaže Mališić.

Jankov: Osećaj nedovršenog posla, izneverenih očekivanja

U Dorćol placu se održava tribina o 5. oktobru, a profesorka Senka Jankov, koja je tada bila studentkinja, rekla je za N1 da joj je osećaj u stomaku 21 godinu kasnije mučan.

„Onda je bilo puno iščekivanja, uzbuđenja, bili smo puni nade da će to što radimo zaista da dovede do nekih promena, međutim, danas je osećaj u stomaku dosta mučan, prošla je 21 godina, mi se i dalje borimo za iste stvari za koje smo se borili onda“, kaže ona.

Dodaje da je osećaj „nedovršenog posla, izneverenih očekivanja“.

„S moje pozicije mislim da jesu iznverena, jer tada je osećanje među ljudima, i svim onim hiljadama koje su došle u Beograd i koje su po lokalu davale podršku bilo negde vera u to da smo mi kao građani sposobni da iznesemo tu jednu pobedu protiv takvog jednog diktatorskog režima, da stvorimo bolje društvo, da konačno srušimo partokratiju, a sada smo, s moje strane gledišta, još više u tim problemima“, kaže Jankov.

Izvor : N1

Smatra da je pitanje poliičkog angažmana postalo pitanje egzistencije.

„Očekivanje društva je iznevereno, mi sami smo odustali od te borbe“, kaže ona.

Kaže da je, kad je učenicima pričala o 5. oktobru, videla nevericu u njihovim očima.

„Jer oni to nisu mogli ni sa čim da povežu, ta neka osnovna ideja koja se provlačila kroz sve ono što je bilo pre, studentske proteste, ono što se dešavalo uoči 5. oktobra za njih je toliko davna prošlost. Oni to ne osećaju kao svoje, niti vide gde bi se oni tu mogli pronaći. Vrlo često lamentiramo nad time kako nema mladih, ali postavlja se pitanje zašto bi oni doživeli ovu borbu kao svoju, kada čak ni neki od nas koji smo učestvovali u ovome ne osećamo više potrebu“, kaže Jankov.

Grbović: Jedan izrazito pozitivan istorijski događaj

Predsednik PSG Pavle Grbović rekao je da „ne bi bio prestrog prema tom događaju“.

„Smatram da je to jedan izrazito pozitivan istorijski događaj, jer predstavlja diskontinuitet u odnosu na najgoru deceniju srpskog naroda. Kada se govori o izneverenim očekivanjima, ne bismo smeli da se ne zapitamo šta bi bilo danas da se taj peti oktobar i takav kakav jeste nije dogodio“, kaže on.

Mišljenja je da je danas apsolutno svaka okolnost i svaka činjenica potpuno drugačija.

„Kontekst je potpuno drugačiji. Mladi ljudi tada nisu imali opciju lakog odlaska iz zemlje, danas mladi kad im se ne sviđa situacija jednostavno ili završe fakultet ili ne, uzmu pasoš i odlaze tražeći svoju sreću na drugom mestu, što naravno ne bismo smeli da im zamerimo“, kaže Grbović.

Naš zadatak je, kaže, da učimo iz tog perioda.

„I da vidimo kako da sledeći put napravimo taj korak više. Nije dovoljno samo da promenimo vlast, već kako da taj prelazak sledeći put bude daleko uspešniji, da uspostavimo sistem koji će omogućiti da se takvo zlo više ne vrati na poziciju moći. Po svoj matrici, po svoj suštini, ova vlast nije ništa drugačija od one koja je bila devedesetih godina“, kaže Grbović.

Pajtić: Najveća tekovina 5. oktobra će biti to da će se ponovo dogoditi

Bojan Pajtić kaže da „pre 5. oktobra nije bilo nijedne strane investicije“.

„Kada se Vučić hvali stranim investicijama, nijedna ne bi bila tu, da se nije desio 5. oktobar, da je ostalo po Vučićevom i Miloševićevom“, kaže on.

Dodaje da „očekivanja možda i jesu bila predimenzionirana“.

„Moramo da budemo svesni toga u kom kontekstu živimo. Seme 5. oktobra, svesti o tome da je moguće smeniti diktatora još nije proklijalo, ali proklijaće, najveća tekovina 5. oktobra će biti to da će se ponovo dogoditi“, rekao je Pajtić.

Komentari

Vaš komentar