Pelemiš i Kisić Tepavčević: Zatvaranje nije opcija, ne juriti u tržne centre

Vesti 26. feb. 202117:29 > 18:0724 komentara
Podeli:

"Nije nam palo napamet da razmišljamo o policijskom času, niti da zatvaramo zemlju. Ne govorimo o zatvaranju, samo o poštovanju mera. Ako broj zaraženih bude naglo rastao donećemo nove mere", poručio je infektolog Mijomir Pelemiš. Epidemiološkinja Darija Kisić Tepavčević je dodala da to što je neki objekat otvoren ne znači da treba i da idemo tamo.

Pelemiš je istakao da je Krizni štab morao nešto da uradi jer broj novoobolelih napreduje, a, kako je rekao, ukoliko bude potrebno mere će se pooštravati.

Pročitajte i:

„Mi smo to očekivali, nije iznenađenje, jer kako se ponašamo po prodavnicima i kafićima, autobusima. Ljudi ne poštuju mere i zato se broj obolelih povećava. Ovo je za brigu“, navodi.

Pelemiš je naglasio da ga od broja novoobolelih više zabrinjava broj ljudi koji umire i broj pacijenata koji se nalaze na intenzivnoj nezi.

„Nije dobro, noćas je u Infektivnoj klinici u toku novći pregledano devedeset i nešto ljudi, primljeno je 70, od toga su 30 odsto teški bolesnici. Danas u Beogradu, ne računajući Batajnicu i Arenu, sve druge ustanove su popunjene. Nije dobro jer će ponovo morati neke ustanove da se vraćaju u kovid sistem, a skoro su izašle. Nema ovde mnogo razmišljanja, ne poštuju se mere, odakle ovoliko zaraženih ako se mere poštuju? Moramo da kažemo šta se dešava i da budemo odgovorni. Izgleda da ima ljudi koji ne veruju u virus dok se ne razbole, pa kad se razbole itekako počnu da veruju. Ne mogu da razumem… Šta je teško poštovati mere, gledajte svet, mi imamo najreklaksiranije mere“, kaže Pelemiš.

„Nemamo dobru evidenciju inficirane dece. Sreća naša što nemamo više dece u bolnicama, ali opasnost je što mogu da prenose infekciju, a da ne znamo da su zaražena i onda imate cela porodica se razbolela, a niko ne zna odakle. Potencirali smo da se izvrši veći nadzor u školama“, rekao je Pelemiš.

Darija Kisić Tepavčević je rekla da učestalost zaražavanja zavisi od poštovanja mera i dodaje da, ukoliko je neko rešio da dođe u rizičan kontakt, nijedna mera ne može uticati na njega.

„Čujemo komenatre da pričamo jedno isto, očigleno treba ponoviti milion puta. Naravno da nisu dovoljna dva dana, ni 22, ni 222, ukoliko ne promenimo naše ponašanje. Veliki broj sugrađana se ponaša savesno i oni su ljuti, pitaju se zašto se ne kažnjavaju rigoroznije oni koji ne poštuju. U nama je rešenje. Nije to prevbacivanje odgovornosti, svako želi da mu je prioritet zdravlje“, poručuje ona i dodaje da pridržavanje mera nema alternativu.

„Država može doneti mere ograničenja rada određenih objekata, može i policijski čas, da radi nadzore i kažnjava, ono što ne može niko da uradi – niko ne može da zna šta se dešava iza zatvorenih vrata, tu je odgovornost na nama. Nije prebacivanje krivice, već da budemo svesni da ne možemo da uspemo ako svako od nas ne uradi maksimalno šta je do njega. Svima nam je dosta virusa i načina života i želeli bismo da se vratimo normalnom životu. Nošeni smo na krilima pozitivne energije vakcinacije, ali evidentno je da smo se opustili. Da svi uložimo maksimum snage, ako neki objekat radi, ne znači da reba da idemo tamo, to je samo za neophodne stvari“, kaže Darija Kisić Tepavčević.

Na pitanje da li se okasnilo sa strožim merama, Kisić Tepavčević odgovara da ovo nisu nove mere i da se o istim priča već godinu dana.

„Da li je zatvoren objekat do 6 ili 8 ne znači da treba da idemo tamo. Mere treba da budu na snazi do odjavljivanja pandemije. Svi priželjkujemo trenutak da skinemo maske. Zakasnilo se ukoliko ima još neko među nama ko sumnja da su mere efikasne, ko misli da mu neko nešto sprečava da radi“, navela je.

Kako je rekla, za skijališta i ugostiteljske objekte jasno su propisanu uslovi kako mogu da rade.

„Čim je došlo do zaražavanja jasno je da se nisu poštovale mere. Imamo veliki broj inspektora koji kontrolišu i veliki broj kazni. Zašto svi ispaštaju? U suštini ove borbe je kolektivno. Jedino tom kolektivnom odgovornošću možemo da uspemo, drugačije nikako. Ispaštaju svi, ako se pojedini ne ponašaju odgovorno“, kaže Kisić Tepavčević.

„Ne kontroliše Krizni štab sprovođenje mera“

Infektolog Pelemiš je naveo da mu meta što svi upiru prstom u Krizni štab i poručio da ne kontroliše Krizni štab sprovođenje mera.

„Zna se ko kontroliše. Odgovorni organi moraju da kontrolišu. Ispada da je Krizni štab odgovoran što je bila žurka sa 700 ljudi. Za to treba neko drugi da odgovoraa. Ne možemo mi da sprovodimo mere, svako da radi svoj posao“, rekao je.

„U gerontološkim centrima imamo pad učestalosti obolevanja, uveli smo antigenske testove, redovno se svi testiraju, otkrivaju se i asimptomatski slučajevi. Velika je zainteresovanost za vakcinu, oko 95 odsto je iskazalo zainteresovanost, ubrzano se radi na tome. Onima koji su primili dve doze, a prošlo je dve nedelje od druge doze, omogućene su posete u maksimalno kontrolisanim uslovima“, objašnjava Kisić Tepavčević.

„Krizni štab je sastavljen od ljudi različitih profila, zato što je kovid odavno prevazišao samo zdravstveno pitanje. Međutim, na prvom mestu je zdravlje, tamo se diskutuje intenzivno, ali je svaka odluka jednoglasna. Kada smo god izašli, svaka odluka je bila jednoglasna. Razmatramo uvek za i protiv, jer odluke nisu jednostavne. Šta je nama suštinsko merilo – to je popunujenost kapaciteta zdravstvenog sisteema, koji je procenat pozitivnih od svih testiranih, koliko zahteva hospitalizaciju, to su nam životni pokazatelji. Pa direktorka jedne kovid bolnice je rekla zatvarajte sve ko će da vas leči“, istakla je Darija Kisić Tepavčević.

Ona je rekla da pokušavaju da pronađu balans u normalnom funkcionisanju uz maksimalno smanjenje rizika.

„Potpuno zatvaranje nije opcija, ali svaka druga mera, kakva god bude bila, svako od nas da bude sopstveni kontrolor. Ništa nismo uradili ako svi sutra nagrnemo da do 14 odemo u tržni centar. Ovo skraćenje radnog vremena je jedna vrsta podrške zdravstvenim radnicima. Pomenuti zdravstvenom radniku u crvenoj zoni da li će kafić raditi do 14 je nešto neumesno. Ovde nema strana, svi smo jedan tim, imamo isti rizik, nema bezbednih“, ističe.

Kako do kolektivnog imuniteta

Kada je u pitanju kolektivni imunitet, Kisić Tepavčević je objasila da se on meri procentom imunih, koji čine vakcinisani i oni koji su preležali kovid.

„Stepen koji je dovoljan da spreči epidemijsko širenje bolesti ni to ne znači da virusa neće biti već da krivulja počinje da pada, pretpostavlja se da je on oko 70 odsto. Da bi se dale precizne procene, nama nedostaje informacija koliko traje imunitet nakon preležane bolesti, koliko nakon vakcinacije. Ukoliko virus uđe u organizam otporne osobe, on će da slabi, ukoliko pređe u drugu, još će da slabi, i tako će sve više. To je koncept, da stvorimo nepovoljnu sredinu za virus. Po broju vakcinisanih na milion stanovnika nalazimo se na petom mestu u svetu, drugom u Evropi. Kada je u pitanju revakcinacija, u svetu smo na četvrtom, u Evropi na prvom mestu. Za svaku osobu smo obezbedili i drugu dozu“, kaže Kisić Tepavčević.

Kaže da su, kada je u pitanju vakcinacija, cifre ohrabrujuće.

„Ali treba da prođe izvestan period nakon davanja druge doze da bi se razvio imunitet koji će da nas štiti. Čak i nakon druge doze je potrebno da prođe dve do tri nedelje da bismo smatrali da je najveći broj vakcinisanih razvio imunitet. Odlično je što je veliki odziv, što možemo da biramo, ali ne smemo da kompromitujemo uspeh vakcinacije našim opuštanjem. To jeste moćno oružje, krenuli smo u kontranapad, ali ne smemo da umanjimo stvaranje kolektivnog imuniteta tako što ćemo više opterećivati zdravstvene radnike“, poručuje.

Više vesti o kovidu-19 i posledicama pandemije u zemlji i svetu čitajte na stranici Koronavirus.

Komentari

Vaš komentar