Pašalić: Joksimoviću deca nisu oduzeta zbog siromaštva, pregledamo dokumentaciju

Vesti 26. jan. 202111:46 > 27. jan. 2021 07:5394 komentara
Podeli:
Izvor: N1

Zaštitnik građana Zoran Pašalić izjavio je za N1 da Đorđu Joksimoviću iz Kragujevca deca nisu oduzeta zbog siromaštva, kako to prenose mediji, jer u Srbiji, kaže, nikome dete nije oduzeto zbog siromaštva. "Već zbog toga što je, eventualno, a to ćemo da utvrdimo, došlo do neadekvatnog odnosa prema deci, zanemarivanja u bilo kom smislu, pa i u pogledu vaspitanja i higijene", kaže Pašalić. Dodaje i da će se o tome da li je bilo propusta institucija u ovom slučaju izjasniti kada bude pregledali kompletnu dokumentaciju.

Nedavno televizijsko emitovanje filma „Otac“ reditelja Srdana Golubovića, aktuelizovalo je priču o „stvarnom ocu“ Đorđu Joksimoviću (50) iz Kragujevca, koji se skoro šest godina bori za starateljstvo nad tri maloletne ćerke i njihov povratak iz hraniteljske porodice. Slučaj ovog oca uzdrmao je celu Srbiju, a u preispitivanje svih okolnosti koje su dovele do oduzimanja dece, uključila su se nadležna ministarstva i zaštitnik građana. O tom slučaju su nedavno razgovarali ministarka rada i Pašalić.

Povezane vesti

„Netačna je kvalifikacija da su Joksimoviću deca oduzeta zbog siromaštva, nikome nije oduzeto dete zbog siromaštva, več zbog toga što, eventualno, to ćemo da utvrdimo, je došlo do neadekvatnog odnosa prema deci, zanemarivanja u bilo kom smislu, da i u pogledu vaspitanja i higijene. Dati neku kvalifikaciju na osnovu toga što je pokrenut postupak je nemoguće. Mi smo za sada u posedu dokumenata koje smo dobili iz Ministarstva rada. Trebalo bi da danas stigne, iz centra u Kragujevcu su nam obećali da će nam poslati svu dokumentaciju koju oni imaju. Obavio sam i razgovor sa Joksimovićem, da svu dokumentaciju koju on ima, da uputi instituciji ili ćemo mi otići po nju“, kazao je Pašalić za Novi dan na N1.

A dokumentacije, kako je naveo sam Joksimović, ima pun gepek od auta, dodao je Pašalić.

„Kada sve to pročitamo, tek onda možemo da donesemo neke zaključke“, naglasio je.

A novo pitanje koje se tada može postaviti je – da li je neko u sistemu zakazao.

„Da li je neko zakazao i da li su tačno utvrđene činjenice koje su bile uzrok tome da deca budu upućena u hraniteljsku porodicu. To ne znamo još i ne mogu da prejudiciram koliko će vremena trebati, ali će se uraditi najhitnije moguće, jer je situacija specifična“, izjavio je Pašalić.

„Podneo sam više od 130 zahteva za ovih šest godina. Ispunjavao sve što su od mene tražili, obezbedio posebnu sobu za devojčice, kupatilo… Imam i posao na neodređeno vreme. To je bio i poslednji zahtev. Sve sam ispunio, ali je i dalje moj slučaj tapkao u mestu. Centar je jednostavno sve ignorisao“, ispričao je Joksimović u intervjuu za portal Nova.rs.

On je izneo sumnju da je u njegovom slučaju Centar za socijalni rad „postupao mimo zakona“.

„Institucija Zaštitnika nije radila preko kolena, najlakše je bilo izdati saopštenje u nekoliko dana, ali to nije moj manir rada. Đorđe i ja smo razgovarali, rekao sam mu da ćemo mi uraditi na osnovu onoga što postoji u dokumentima“, objašnjava zaštitnik građana.

O slučaju Aleksić: Osnažiti žrtve

Reagujući na slučaj Miroslava Aleksića, koga nekoliko devojaka optužuje za seksualno zlostavljanje u školi glume, zaštitnik građana nedavno je saopštio da je u toku priprema inicijative za izmene i dopune relevantnih važećih propisa kojima bi se detaljno regulisalo pružanje usluga obrazovanja i održavanja nastave od fizičkih i pravnih lica bez obzira na formu registracije delatnosti. On je poručio da „treba osnažiti žrtve kako bi se obratile odgovarajućim institucijama“.

Pašalić danas kaže da prvo treba utvrditi da li je taj privredni subjekat uopšte registrovan kao „škola“.

Povezane vesti

„Jer postoje privredni subjekti za delatnosti koje ne spadaju u domen obrazovanja i vaspitanja. Mi svakako što činimo jeste da vidimo najpre da li je škola registrovana kao škola, ili kao privredni subjekat gde je osnovna delatnost nesto drugo, recimo, izrada filmskih audio sadržaja, a obrazovanje ne stoju u registaciji ili nije osnovna delatnost. Ako nije registrovana kao obrazovna institucija, onda je tu neko zakazao“, naglasio je Pašalić.

Ako se bavila delatnošću za koju nema registraciju, onda se postavlja pitanja da li su inspekcije proveravale i utvrdile na osnovu registracionog lista da ta istitucija obavlja delatnost za koju uopšte nije registrovana, dodao je sagovornik N1.

„Pa ako konstrolišete frilensere, kontrolišite i društva sa ograničenom odgovornošću, ne može samo prosvetna inspekcija da to obavlja“, kazao je Pašalić.

Pašalić naglašava i da je curenje informacija iz tužilaštva o ovom slučaju ozbiljno pitanje kojim treba da se pozabave nadležni. „Nama to nije primarna aktivnost“, dodao je i pozvao medije da svojim objavama ne dovode do „sekundarne viktimizacije žrtava“.

Gost N1 se osvrnuo i na slučaj beogradskog vrtića „Zamak“, koji je od utorka zatvoren. Taj vrtić dospeo je u žižu interesovanja javnosti, kada je pušten snimak grubog i nesavesnog ophođenja prema deci.

Pašalić kaže i da u slučaju vrtića treba raditi česte kontrole.

„Treba proveriti da li oni koji imaju kontakst sa decom imaju licencu, da li im je dozvoljeno da polažu i u kom roku, sve su to detaljne kontrole koje se mogu obaviti“, kazao je.

A na pitanje šta znači to što je vrtić zatvoren, kaže: „Da nije poslovao prema onom zakonu i pravilniku koji se odnosi na vrtice… Neki vrtići su osnovani ranije, pre donošenja Pravilnika, treba sada proveriti da li su se prilagodili tom pravilniku“.

Kaže i da razume roditelje koji su besni što je vrtić zatvoren, jer nemaju kome da ostave svoju decu dok su na poslu, ali dodaje da nije na njima odgovornost, već na onima koji daju dozvole i kontrolišu rad vrtića.

Da li je bilo propusta u zdravstvenom sistemu

Beogradski centar za ljudska prava saopštio je da je Zaštitnik građana odbacio njihovu inicijativu da po službenoj dužnosti u postupku kontrole utvrdi razloge i eventualne propuste nadležnih institucija u sistemu zdravstvene zaštite, zbog kojih je u Srbiji povećana smrtnost i obolevanje zdravstvenih radnika od kovida-19. Zaštitnik građana je demantovao tu vest i ukazao da je izraz „službena dužnost“ nepoznat i Zakonu o Zaštitniku građana i Instituciji Zaštitnika građana.

„Niko ništa nije odbacio. Neću da komentarišem nečije neznanje ili proizvoljnost, ali postoji sistem, nisam ja kriv što je takav sistem, zato sam i krenuo da menjam zakon u pogledu rokova. Za nas svi građani imaju isti tretman, da li je u pitanju Beogradski centar za ljudska prava ili Udruženje građana mladih entuzijasta iz Kragujeva, za nas imaju isti status“, kazao je Pašalić.

O pitanju umrlih medicinara od posledica kovida kaže da je delikatno i da ne treba licitirati sa brojem umrlih.

„Zaštitnik građana radi po pritužbama i sopstvenoj inicijativi. A sopstvena inicijativa nije službena dužnost. Suština teme je ta da je Sindikat lekara i farmaceuta objavio podatak da je preminulo od kovida 74 lekara. Drugi podatak je da je Lekarska komora Srbije objavila da je 45 lekara preminulo, a zatim, imate i informaciju Sindikata medicinskih sestara da su 32 sestre preminule. Ne možete da posmatrate parcijalno, na osnovu jedne informacije“, objašnjava Pašalić.

A pritom, kaže, barata se informacijama koje nisu tačne ili nisu proverene.

„Ne možete raditi tako što ćete dati jednu informaciju, pa se onda kaže da u susednim zemljama niko nije preminuo od lekara, to apsolutno nije tačno. Pritom, imate informacije neproverene, koje stižu od konsultacija sa porodicama preminulih, od drugih lekara. Mi radimo na osnovu činjenica. Ono što ćemo mi uraditi u ovom slučaju je da ćemo sve ono što je do sada sakupljeno, podvrguti analizi. Sa svima imamo lepu saradnju ali proveravamo svaku činjenicu koja dolazi do nas kao informacija“, kaže Pašalić.

Na pitanje gde će pribaviti sve informacije, s obzirom da je predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Rade Panić izjavio da su vrata svih institucija zatvorena, Pašalić pita: „A zašto se Panić nije obratio nama? Pozivam gospodina Panića da se obrati nama. Ako nije dobio odgovore, to se zove ćutanje administracije, to je primarni posao zaštitnika građana“.

Komentari

Vaš komentar