Panović: Zeleno-leva opcija preuzela dominaciju u opoziciji i diktira tempo

Vesti 12. dec 202112:4721 komentara
Podeli:
Izvor: N1

U Srbiji se pojavila zeleno-leva opcija kao nova politička snaga, koja nije dovoljno artikulisana, ali je preuzela dominaciju u opoziciji i diktira tempo opozicionog delovanja, ocenio je u intervjuu FoNetu programski direktor Demostata Zoran Panović i ocenio da Aleksandar Vučić ima želju da bude Slobodan Milošević, ali da ne ponovi njegove greške.

Kako je uporedio u serijalu Kvaka 23, to znači da je Milošević, prilikom protesta 1996.godine išao „kao june u krivu šljivu“, dok se vlast sada „taktički povukla i uzela predah“, što je racionalna strategija.

„Vučić zna da je ulaziti u permanentne krize mnogo rizičnije, nego napraviti neku vrstu detanta, uzeti vazduh i spremiti se za novi okršaj“, rekao je Panović.

Kako je precizirao, Vučić ima taktiku flastera i rezervnu opciju za svaku opciju, ali protiv ekologa nije na vreme napravio svoje ekologe, već kriznim pi-arom pokušava da sanira te stvari.

Prema njegovom viđenju, kada pogledamo šta govori na Bajdenovom virtuelnom Samitu o demokratiji, a šta govore njegovi „ideolozi, Vulin, Šešelj, Bokan i Dragan Vučićević“, vidi se, međutim, da tu „ipak postoji neka suštinska razlika“.

„To jednostavno ne može da funkcioniše u svakom trenutku kao neki sinhronicitet. Kada se prebaci na ekologiju, to postaje jako fatalno i autodestruktivno za samu vladajuću strukturu“, smatra Panović.

On je za proteste ekoloških pokreta i građanskih organizacija istakao da predstavljaju veliki uspeh i naglasio da zelena opcija u Srbiji ima autohtono uporište.

S druge strane, Panović smatra da povod za proteste jeste primarno povezan sa ekologijom, ali da su u njima učestvovali i oni koji imaju otpor prema vlastima.

Prema njegovom tumačenju, od 2016. i slučaja Savamala počinju zaoštravanje i konzervativnija faza Vučićeve vlasti, koja kreće u neoradikalnoskom pravcu, čiji su recidivi bili sve primetniji kako je vreme odmicalo.

Vratili smo se na stara fabrička podešavanja

„Možda je taj radikalski radikalski resantiman i doveo do toga da i sa druge strane protesti liče na neke proteste opozicije koje smo već imali“, ocenio je Panović i konstatovao „da smo se vratili na stara fabrička podešavanja, kako smo i navikli da bude u Srbiji“.

Ponekad mi zaista deluje pomalo neracionalno što je predsednik Srbije krenuo u tom pravcu, rekao je on i predočio da je na političkoj sceni velika papazjanija, naročito u Srpskoj naprednoj stranci (SNS).

Kao primer, pomenuo je bizarnu situaciju da propaganda SNS jednog lidera ovih protesta optužuje da je stipendista Fondacije Konrad Adenauer, koja je fondacija Hrišćansko-demokratske unije u Nemačkoj i ima najbolje odnose upravo sa SNS.

„To je totalno nepoznavanje nekih stvari“, ukazao je Panović, koji misli da je odgovor vlasti na sve što se dešava u Srbiji „uglavnom propagandni“.

S druge strane, on je poručio i da kontekst zelenih u Evropi ne možemo konkretno da prenesemo u Srbiju i predvideo da će „pravi okršaj biti izbori“.

U našoj političkoj tradiciji zaista je teško smeniti vlast bez izbora, tvrdi Panović, ali istovremeno problem vidi u tome što se izbori više ne tretiraju kao epilog i dan kada se nešto završava.

On misli da će izbori biti samo još jedan uzbudljiv vikend koji ništa specijalno neće rešiti i pita se „da li ćemo mi, kao društvo, uopšte moći da organizujemo izbore, ako su ovakve tenzije, da li ćemo tehnički moći da ih sprovedemo i da li imamo kapacitet?“

Moramo da kalkulišemo i šta će se desiti posle izbora, hoće li biti protesta i legitimiteta, dodao je on i procenio da će sve to biti veliki test.

Upitan o nastavku protesta, Panović je ukazao na veliki rizik da smanjivanjem broja ljudi koji u njima učestvuju dovede i do smanjivanja energije, što može da bude kontraproduktivno za njihov dosadašnji bilans.

Naravno, uvek postoji ta „stalna srpska navika podela“. Ako se organizatori protesta podele, onda je to već viđen prizor, rekao je on i procenio da medju njima verovatno postoji razmimoilaženje „ko je lider, a ko nije“.

Osim toga, postoji i odnos između te opcije i opcije koju predvode Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Zoran Lutovac. Znači, sve to treba uobličiti ako misle izborno da ugroze Vučića, rekao je Panović i napomenuo da „podele ne idu u prilog opoziciji“.

Parcelisanje slabi opoziciju

Kako je naglasio, ako bi se zadržali na ove dve kolone, to bi bilo možda dobro, „ali ako to nastavi da se parceliše, sigurno će oslabiti opoziciju“.

Upitan da li bi ekološki pokreti i građanske organizacije mogle da prerastu u neki novi Otpor, on je odgovorio da je „pristalica političkih partija koje su temelj pluralizma, a ne civilno društvo i razne forme organizovanja radnog naroda“.

On je protiv toga da se „ekolozi postave kao neka moralna policija u opoziciji“ i misli da je najracionalnije napraviti političku partiju, ići na izbore i biti organizovan u političkom smislu.

„Svako ko ima ambiciju da popuje političkim partijama, to je za politiku nenormalna situacija. Ako se krene u pravcu Otpora, to će biti stranputica“, upozorio je Panović.

Objašanjavajući stav o „moralnoj policiji opozicije“, on je pomenuo „gluposti o lustraciji“, koje biračima ili funkcionerima SNS ne daju motiv da udju u dilemu šta će biti sutra.

Lustracija u ovom društvu nije moguća i to treba reći otvoreno, „a ne koristiti lustraciju kao neku demagošku foru“, smatra Panović i napominje da se „ovde mešaju pojmovi“, jer je „lustracija jedno, a krivična odgovornost drugo“.

Kako je objasnio, pravna država može sprovoditi krivičnu odgovornost prema ljudima iz bilo kojeg režima za koje se smatra da su uradili nešto protivzakonito, „ali sprovesti strukturalnu lustraciju u ovom društvu, to je vrlo složen, komplikovan i metodološki maltene nemoguć proces“.

Osvrćući se na medjunarodni kontekst, Panović je ukazao na konfuziju i kontradiktornost, jer dominantna propaganda vlasti nije proevropska, ali u svojoj politici i ekonomiji ima dovoljno eemenata zbog čega je Evropa i Zapad i dalje na neki način podržavaju.

„Koliko će ta kontradiktornost trajati i koliko može da traje, to je pitanje“, ocenio je Panović i prtumačio da Vučić „vlada sistemom uzajamno funkcionalnih paradoksa“.

Upitan o tome šta predstoji u 2022.godini, on je podsetio da na Demostatovu prognozu „tri dvanaestice“, zasnovanu na trendu da je Miloševićeva vlast trajala 12 godina, koliko i vlast DOS u raznim varijantama i „da bi možda bilo logično 12 naprednjačkih godina“.

Kada smo pre nekoliko godina izaši sa tom tezom, iz opozicije su nam rekli da bi trebalo da nas bude sramota što Vučiću dajemo toliko vremena, „a sada bi mnogi potpisali tu dvanaesticu“, uveren je programski direktor Demostata.

„Ako opozicija pre 12 godina uspe da smeni Vučića, to će biti uspeh. Ako posle 12 to ne uradi, biće veliki neuspeh za opoziciju, ali ako u 12. godini bude smena vlasti, to će biti zakonomernost dinamike srpskih političkih promena“, zaključio je Panović.

Komentari

Vaš komentar