Panović: Dogma je da je većinska podrška Vučiću izmanipulisana

Vesti 30. jun 202211:1684 komentara
Podeli:

Programski direktor Demostata Zoran Panović kaže da u opoziciji postoji jedna dogma - da je većinska podrška Aleksandru Vučiću manipulativna, da su neki ljudi izmanipulisani i da oni glasaju za Vučića. "Ima i takvih i nije ih ni malo. Ali većinska podrška Vučiću je dobrovoljna", kaže Panović. On je, analizirajući u Novom danu rezultate poslednjeg istraživanja Demostata, kazao da bi ruski predsednik Vladimir Putin možda i pobedio Vučića kada bi mogao da se kandiduje na izborima u Srbiji. Kad je počeo rat u Ukrajini, odnos prema EU se pokvario, a prema Rusiji se popravio, po tome smo unikatan narod u Evropi, istakao je. Istraživanje je pokazalo da je jedna trećina ispitanika realno za EU.

Rusi najbliži evropski narod, Putin pokupio slavu među političarima, Evropska unija između Kine i Rusiji.

Možda je iznenađenje što je tolika podrška Putinu i Rusiji, navodi gost Novog dana. „Takav odnos prema Rusiji je pojačan kad je počeo rat u Ukrajini – odnos prema EU se pokvario, a prema Rusiji se popravio, po tome smo unikatan narod u Evropi“, dodaje.

Povezano:

Panović podseća da sam uvek govori da je hipokrizija u našem društvu jako velika. „Javno mnenje i stavove definiše pre svega jedna vrsta konfuzije koja proizilazi iz vrednosti i stavova naroda, ali i iz politike vlasti. Jer ako imate konfuznu politiku vlasti koja je vrlo često dvosmislena, onda ne može da bude i drugačije javno mnenje… Konfuzija i kontradikcije su dominantne, a uostalom i predsednik Vučić – njegova tehnologija vlasti se vrši na uzajamno-funkcionalnim paradoksima i sve je u tim partadoksima. Građani jesu svesni da su u međunarodnoj politici velikih sila –  kako mali moraju da se odnose –  dominantni interesi, ali  kada daju svoje konkretne odgovore dominatno opredeljenje su emocije, to ih najviše vodi“, objašnjava način na koji građani formiraju svoje stavove.

Kult ličnosti Putina u Srbiji postoji i pre Vučića, napominje Panović, dodajući da ga je Vučić samo generisao, jer je kroz taj kult gradio svoj. Postoji i stara, identitetska i emotivna bliskost sa ruskim narodom, navodi Panović, ocenjujući da rusofilija i putinofilija nisu isto jer je ovo drugo kult ličnosti.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je takođe popularan u Srbiji, a Panović navodi da je to zbog odnosa sa Vučićem i zbog autoritarne crte koju ima, takođe i mađarski premijer Viktor Orban. Na samitu NATO u Madridu su juče i Orban i Erdogan i niko od njih neće napustiti NATO, a to se često ne povezuje u srpskom javnom mnenju, dodaje.

„Generalno samo jedna trećina građana Srbije je realno za EU, ali i tu postoji konfuzija stavova. Zato smo ubacili u istraživanjima kontrolnu varijablu, pa smo tražili odgovore po pitanju Kosova. Građani Srbije su svesni da EU od Srbije zaista traži da napravi sa Kosovom dogovor, više se ne govori ni eufimistički, e kad sve to znamo šta treba da se ispuni – samo je 17 odsto građana Srbije svesno šta treba da se ispuni… Ako bi sutra bio referendum (za EU), u ovakvom stanju, 51 odsto bi reklo – hvala nećemo, a 34 bi reklo da. Možda mi hoćemo u EU, ali pod našim uslovima“, ocenio je Panović.

Putin je popularan u Srbiji skoro koliko je i Vučić, samo procenat manje je dobio u ispitivanju. Panović kaže da bi Putin, da može da učestvuje na izborima u Srbiji, sigurno ušao u drugi krug, a možda i pobedio Vučića.

U iskazanim stavovima, Kina je prisutna, prema mišljenju Panovića, zbog investicija. Kako ocenjuje, u Srbiji ljudi nemaju pravu percepciju o partnerstvima i bespovratnoj pomoći, jer na primer druga zemlja od koje dobijamo bespovratnu pomoć su UAE.

Crnogorci su dalje ubedljivo najbliži Srbima, Makedonci su drugi, kad se govori o komšiluku, podseća na rezultate istraživanja.

Inače, interesatno je da jedan hrvatski političar, predsednik Hrvatske Zoran Milanović ima tri posto simpatija i podrške u Srbiji.

Od svetskih lidera 11 posto je dobio francuski predsednik Makron. „Građani ipak prepoznaju neke stvari. Ipak Francuska je pokazala kakav takav senzibilitet prema Srbiji, prema našim realnim problemima i dilemama i kada kažu nešto brutalno, oni to kažu da zvuči kao da vam to kažu prijatelji. „I kad je ministarka Lazot rekla, pa zatim i Makron da nećemo skoro u Evropu dok se evropa ne refdefiniše, to je ipak lakše i bolje neko tzv. šolcovanje koji dođe i kaže – vi treba da uvedete sankcije Rusiji, a za nagradu možete da priznate Kosov – to deluje onako malo brutalno“, konstatuje Panović.

Neutralnost kao eufemizam za prorusku poziciju

Prema rezultatima istraživanja, 81 odsto ispitanih kaže da Srbija treba po svaku cenu da sačuva neutralnost. Toliki pozitivan stav prema neutralnosti navodi na mogući zaključak da je dobar deo tog stava eufemizam za prorusku poziciju, ocenjuje sagovornik N1.

„Ne vidim zaokret vlasti o kome se priča, kad pogledate provladine medije – sve je isto kao što je bilo, manje-više. Upravo se napadno rehabilituje politika devedesetih. To nije politika u ekonomiji i spoljna politika Srbije, ali u javnom prostoru to postaje dominantno. Evo, predsednik Vučić je rekao juče da nikada nećemo dozvoliti Oluju i Bljesak. A ko je to dozvolio? Jel su to dozvolili oni koje sada rehabilitujete. Jel to ona vlast koja je bila u Beogradu i sedela i to gledala“, upitao je.

Kako ocenjuje Panović, dobar deo politike koju ova vlast vodi je u realnoj politici, ekonomiji, „ova vlast ne može bez tekovina 5. oktobra“. „Vučić ipak spoljnom politikom koju vodi pasionirano, i sa izvesnom spektakulizacijom spoljne politike – on je time uvek dobrim delom kompenzovao demokratske deficite u Srbiji… Spoljna politika je davala dobar deo legitimiteta nekim potezima ovde, uvek je bila jedna vrsta podrške Zapada koja je bila neosporna i sada i dalje postoji, očigledno, ne znam dokle“, naveo je gost Novog dana.

Ima dosta hipokrizije kad su u pitanju stavovi građana, kaže Panović, dodajući da je činjenica da kad sa običnim narodom razgovarate, da je dobar deo za Rusiju – za šta ima i razloga: razočarenje Zapadom, imaju depresivan pogled, jer postoji otvoreni stav da nas EU ne želi. Međutim, kako ističe, ipak je ovaj narod smislio ono „teško onom ko ga Rus brani, a Grk hrani“ i (i Grci su dobro kotirani, kao narod, u istraživanju, prim. aut), uvek treba voditi računa da se lažemo među sobom, da je drugo kad dođe do konkretnih stvari – kad je u pitanju život, deca, gde ići, naglašava. Prema Rusiji postoji emotivan stav, kaže Panović.

Navodi da provladini mediji zastupaju priruske stavove i propagiraju ih i forsiraju, što svakako utiče na javnost.

On navodi da je EU postala više fraza i sa strane opozicije i sa strane vlasti. Ali građani, a vidi se to i iz istraživanja, znaju da najviše bespovratne pomoći stiže iz EU, dodaje.

Kada pogledate rat u Ukrajini, u ceo ovaj kontekst i mi i zemlje sa prostora bivše Jugoslavije unosimo narative iz devedesetih i svi pokušavamo tu nešto da ućarimo, utvrdimo, navodi i dodaje: „Nemojte biti naivni da će Hrvatska da podrži u bilo kojoj varijanti Srbiju – pa nisu oni sa nama ratovali da bi ponovo bili s nama u nekoj asocijaciji tog tipa, bez granica“.

„Ova vlast je uradila jednu veliku socijalnu revoluciju“

„Postoji jedna dogma u opoziciji i u opozicionim medijima – da je većinska podrška Vučiću manipulativna i da su neki ljudi izmanipulisani i da oni glasaju za Vučića. Ima i takvih i nije ih ni malo. Ali većinska podrška Vučiću je dobrovoljna. Ti glasovi koje Vučić uzima a ogromni su – on je ubedljivo najpopularniji, SNS je ubedljivo najjača stranka“, ističe. Dobrom delu građana nije loše u Srbiji, nije to sve tako loše kao što se predstavlja sa strane određenih medija i opozicije, kaže Panović.

Ima manipulacije, ali nije presudna, ističe gost N1.

„Ova vlast je uradila jednu veliku socijalnu revoluciju. Desetine hiljada ljudi je promovisano, napravljena je velika vertikalna prohodnost kroz SNS, i stvorila se jedna nova, mala superelita i jedna sasvim nova srednja klasa koja je upravo proizvod ove Vučićeve ere. I ne treba je mešati sa onim ostacima srednje klase koja je nekada glasala za DS ili neke druge partije, to su ozbiljne promene u socijalnoj strukturi ovog društva. I ne treba robovati onom mitu o srednjoj klasi kao o uzdanici društva. Srednja klasa je u suštini konformistička i nije spremna da mnogo rizikuje da bi mnogo ugrozila svoje pozicije“, zaključuje Panović.

Komentari

Vaš komentar