Panel: Jugoslavija nije morala da se raspadne

Vesti 14. jul 202222:2225 komentara
Podeli:
Izvor: Fonet/AP

Jugoslavija nije morala da se raspadne, pogotovo tako krvavo, ali nije propala zato što nije bilo rešenja da se održi, nego zato što je odbačeno jedino rešenje koju je činilo održivom, a to je demokratsko, u suštini konfederalno uređenje, ocenjeno je na panelu "Da li je završen raspad Jugoslavije".

Istoričarka Latinka Perović konstatovala je da je Jugoslavija tražila formu održivosti od 1948. godine, vršila te promene ne dirajući u ključne karakteristike državnog socijalizma i vladavine Komunističke partije, a zaokret 1972. godine je doveo do čišćenja partije i do izgona iz nje predstavnika generacije koja je bila za modernizaciju države, njeno otvaranje prema svetu, unutrašnju demokatizaciju i povlačenje partije sa pozicija vlasti.

Ona je podsetila i da su polovinom osamdesetih postojala dva forumulisana rešenja, dva koncepta Jugoslavije, slovenački i srpski, pri čemu je Slovenija bila za dalju demokratizaciju, decentralizaciju, okretanje svetu, uzimajući u obzir i međunarodni okvir, koji se menjao sa prestankom Hladnog rata i nestankom bipolarnog sveta, navodi se u saopštenju.

Sa druge strane, u Srbiji ste imali rešenje oko kojeg je postignut koncept intelektualne i političke elite i masa, a on je išao na rešenje jugoslovenskog pitanja uz promenu Ustava, što bi omogućilo ili dominaciju Srbije u Jugoslaviji ili bi zahtevalo promenu unutrašnjih granica i zaokruživanje etničkog prostora srpske države. Taj koncept je direktno vodio u rat, jer se nigde granice nisu mogle promeniti na miran način, istakla je Perović.

Istoričar Husnija Kamberović je ukazao da je potrebno praviti razliku između onoga što su radile političke elite u svim republikama, ocenjujući da je poslednja komunistička elita u Bosni i Hercegovini bila izrazito projugoslovenski orijentisana, ali da nije bila spremna na nužne promene.

Te komunističke elite nisu na to bile spremne, kao da su živele u uverenju da je to nešto što će se samo čuvati, a da one unutar toga ne moraju da rade nikakve društvene promene koje bi omogućile da Jugoslavija nastavi da funkcioniše, ocenio je on i dodao da je u BiH i nakon početka rata u Hrvatskoj vladalo uverenje da se to njima neće desiti, što je „bila zamka“.

Prema mišljenju hrvatskog istoričara Tvrtka Jakovine, Jugoslavija je mogla opstati, sa manjim ili većim problemima iznutra, ali joj je kraj došao kada se slomio spoljnopolitički obruč.

Ne mislim da su mnogi u vrhu države verovali u rat i mislim da mnogi dugo nisu želeli da u to poveruju, ali mnogi stranci u Jugoslaviji, zemlje oko Jugoslavije, od kojih je Nemačka jedan od primera, su beskrajno puno ulagale, imale su dobre odnose i nisu želele taj tip raspada. Nisu želele haos, pogotovo dok Sovjetski Savez nije došao do ruba sloma sa pokušajem prevrata protiv Gorbaačova, nakon čega se ta paradigma počela menjati, naveo je on.

Komentari

Vaš komentar