Pajtić: Sporazum sa opozicijom igrokaz da bi se stvorio privid slobodnih izbora

Vesti 04. nov 202109:5426 komentara
Podeli:
Izvor: N1

Potpisivanje Sporazuma o unapređenju izbornih uslova, koji su postigli predstavnici vlasti i opozicije bez stranih posrednika, predstavlja još jedan igrokaz koji treba da doprinese prividu da će izbori u Srbiji biti slobodni i organizovani u skladu sa demokratskim uzusima, kaže Bojan Pajtić, koji je kao predsednik DS 2016. bio učesnik protesta i borbe opozicije protiv krađe i nepravilnosti na parlamentarnim izborima održanim te godine.

Kako piše Danas, tada su opozicioni lideri (DS, SDS, DJB, LDP) i članovi vodili bitku sa RIK tražeći na uvid birački materijal, a sve zbog vesti da je koalicija DSS-Dveri ostala ispod cenzusa, ali da su nešto malo iznad bili i LDP-SDS-LSV, dok su neupitno prošli DS-ZZS-Nova i udruženje Dosta je bilo.

Povezane vesti

Sada nema reči hvale za Sporazum koji je potpisan, a treba da poboljša uslove u kojima se odvijaju izbori.

Prema njegovom sudu, nažalost, novi izbori neće iole značajno poboljšati stanje i sasvim je izvestan scenario da će opozicija, ukoliko na njima bude učestvovala, proknjižiti skor sličan onom iz 2016, kada je 58 opozicionih poslanika ušlo u Skupštinu.

„Jedan od osnovnih razloga za ovako pesimističnu prognozu je okolnost da pomenuti Sporazum nije ni dotakao osnovne razloge zbog kojih je Srbija danas dugoročno zarobljena u kandžama autoritarno–kleptokratskog režima. Najveća izborna zloupotreba, merena stotinama hiljada glasova, ne dešava se na biračkim mestima, nego ispred njih. Jedine brze pruge koje u ovoj zemlji funkcionišu su one kojim u izbornom danu kroz svaku opštinu tutnje takozvani bugarski vozovi“, kaže Pajtić.

On objašnjava da ovaj sistem funkcioniše tako što, odmah nakon otvaranja biračkog mesta, prvi naprednjački glasač fingira glasanje i iznosi glasački listić napolje.

„Na tom listiću je već zaokružen broj ispred liste SNS, tako da sledeći glasač, koji je odlučio da proda svoj glas, nedaleko od glasačkog mesta, najčešće u automobilu onog prvog, za konkretno mesto zaduženog ‘aktiviste’, preuzima već popunjeni listić. Potom ulazi na biračko mesto, ubacuje taj listić, a svoj, prazan, donosi nazad tom ‘aktivisti’, koji mu isplaćuje novac, zaokružuje opet Vučićevu listu i predaje tako popunjen listić sledećem glasaču. Cela Srbija zna da se ovo dešava, a u Sporazumu ne nalazimo nijedan mehanizam da se ovakva zloupotreba spreči“, navodi.

Kao sledeći razlog zašto rezultati izbora neće biti mnogo bolji od onih iz 2016. godine, on navodi to što ama baš ništa nije preduzeto da se zaustavi prinudno glasanje birača zaposlenih u javnom sektoru i njihovih porodica, kao ni birača u onom delu privatnog sektora koji zavisi od države (što je skoro sav privatni sektor).

„U većini javnih preduzeća i ustanova, kao i u velikom broju privatnih firmi, zaposleni ne samo da moraju da dokažu, slikajući glasački listić, da su glasali za Vučićevu listu, već moraju, pod pretnjom gubitka posla, da obezbede i unapred određeni broj sigurnih glasova. Kroz ovaj sistem režim obezbeđuje da se stotine hiljada listića slije u podršku listi vladajuće partije, a Sporazum se ovako važnom temom i ne bavi“, ukazao je Pajtić.

On se ne bi osvrtao na rešenje u Sporazumu koje predviđa da će se funkcioneri, koji 365 dana godišnje zloupotrebljavaju javne resurse u interesu promocije svoje stranke, uzdržati da to ne čine deset dana pred izbore.

„Konačno, problem nesmenjivosti vladajuće političke garniture nema svoj uzrok u funkcionerskoj kampanji. On, pored već navedenih razloga, leži u činjenici da jedan čovek kontroliše preko 90 odsto medija u ovoj zemlji, zloupotrebljavajući ih za političku i socijalnu eliminaciju svakog neistomišljenika, čiji je potencijal da se odbrani gotovo ravan nuli. Nekakav ozbiljniji pomak u javnom mnjenju bi bio moguć samo uz momentalnu smenu rukovodstava javnih servisa (RTS i RTV) i postavljanje nezavisnih novinara od integriteta na rukovodeće pozicije, po uzoru na moderne evropske demokratije. I uz takve promene potrebno je mnogo meseci da bi medijska slika u Srbiji bar delimično ličila na ambijent u elementarno slobodnim društvima, budući da u takvim društvima ne postoje ni pinkovi, ni hepiji, ni informeri… Ni o tome u Sporazumu nema ni reči“, smatra on.

Kako dodaje, davanje minimalnog medijskog prostora opoziciji u toku kampanje, nakon što je ta ista godinama izložena konstantnoj satanizaciji i najbrutalnijem blaćenju preko svih medija sa nacionalnom frekvencijom, ekvivalentno je lečenju raka pluća čajem od kamilice.

„Izborna kampanja u ovoj zemlji je završena mnogo pre nego što su izbori i raspisani, a rezultati su unapred poznati. Potpisani dokument samo legitimizuje status quo, dajući režimu priliku da pred međunarodnom zajednicom izigrava demokratičnost“, kaže Pajtić, koji je profesor Univezrizeta u Novom Sadu.

On zaključuje da struktura i preporuke, kao instrument “Privremenog nadzornog tela” kao ad hok tela Vlade Srbije čije će nadležnosti, između ostalog biti praćenje medija i sprovođenje preporuka za privatne emitere sa nacionalnom pokrivenošću, ne uliva ama baš nikakvu nadu i asocira na onu staru Čerčilovu maksimu – „ako nećeš da rešiš problem – formiraj komisiju“.

Komentari

Vaš komentar