Osmomartovski protestni marš: Trebaju nam pravda, radna prava i – država

Vesti 08. mar 202217:22 > 19:351 komentar
Podeli:
Izvor: N1

Osmomartovski protestni marš organizovan je danas u Beogradu, ove godine pod nazivom "Solidarne i pobunjene! Za radna prava, za pravdu, za mir". Protest je počeo oko 16 časova obraćanjem aktivistinja ispred Studentskog kulturnog centra (SKC), nakon čega su demonstranti nastavili marš Ulicom Kralja Milana ka Trgu Republike, gde je usledilo još jedno obraćanje.

Kako je javila reporterka N1, okupljenima se ispred SKC-a obratile aktivistkinje, sindikalke, žene koje se bave ekološkim aktivizmom. Još jedna od tema je bila to ko ima ili nema zdravstveno osiguranje, a to je u fokus javnosti svojom pesmom donela Konstrakta, predstavnica Srbije na takmičenju za Pesmu Evrovizije.

Ona je poručila da umetnica mora biti zdrava i vraća to pitanje položaja umetnica.

Skup je organizovalo više od 30 feminističkih organizacija, poziv i proglas je potpisalo danas više od 50 aktivistkinja i one danas ustaju solidarno sa svim ženama koje su potplaćene ili trpe bilo kakav oblik nasilja.

Među zahtevima koje su navele, a obraćaju se predstavnicima države, je da žene imaju maksimalno odmočasovno radno vreme, da država adekvatno reaguje na prijave nasilja prema ženama i pozivaju državu da osudi rat u Ukrajini.

Maletin: Postigle smo neke rezultate

Biljana Maletin, koja se bavi pitanjima ženskih prava, kazala je za N1 su žene u više od 100 godina uspele da postignu neke rezultate, a koji se tiču ženskih prava.

„Imamo neke rezultate, nije kao da ništa se nije promenilo. Uspele smo dosta toga, ali imamo faze koje nas vraćaju unazad. Imamo žene u parlamentu, imamo Zakon o radu, ali je pitanje primene i pitanje je načina na koji i država i društvo gledaju na ovu temu“, kaže.

Kada su u pitanju radna prava, Maletin smatra – put je veliki.

„Jer ništa što smo proklamovali se ne primenjuje. U ovom trenu država povlađuje poslodavcima, investitorima, umesto da se brine o pravima radnika, ženama je teže i u takvim uslovima, plate su manje, više su uznemiravane, a njihov glas se nedovoljno čuje pod tim plaštom zlatnog doba u kojem živimo“, izjavila je Maletin.

Dodaje da je poruka žena sa skupa da nam trebaju radna prava i pravda.

„Treba nam pravda, trebaju nam radna prava, mir i stabilnost i treba nam država koja će to da reguliše, a mi u ovom trenutku nemamo državu“, rekla je.

Podseća i da je „patrijarhalni rečnik“ i dalje jako prisutan u srpskom društvu.

„To je višedecenijska propaganda, ona se stalno podiže i taj patrijarhalni rečnik je i dalje jako prisutan. Ta podela uloga se stalno forsira, jaki su ti glasovi. Ali, ja bih bila optimistkinja, cele prošle godine smo imali pokret #NisamPrijavila, čuli smo glasove mladih glumica… Mi sada sve zajedno živimo sve to, i negativne pojave, ali ima i glasova pobune“, zaključila je Maletin.

„Nećemo emigrirati u odustajanje“

Ispred SKC se sa ozvučenog kamiona obratila aktivistinja Milenija Lojpur, rekavši da se od žena očekuje da odustanu od svog obrazovanja, telesnog i ljudskog dostojansva.

„Nećemo emigrirati u odustajanje, jer u ime napretka i novih radnih mesta uzimaju nam se voda, vazduh i zemlja“, poručila je ona.

Kako je istakla, kao sindikalka želi da podseti državu i poslodavce da žene nisu zaboravile na svoje pravo da se organizuju, udružuju i bore za bolji položaj i bolji Zakon o radu.

Aktivistinja Iva Marković rekla je da sada ima zdravstvenu knjižicu, ali je nije imala 10 godina.

„Nismo dovoljmo glasne i niko nas ne čuje, ne želimo ruže i poklone, već čist vazduh“, naglasila je ona, dodajući da se žene bore da sve imaju zdravstvenu knjižicu i da im ona ne zatreba.

Pozvala je sve žene da se povežu u solidarnosti i da preuzmu aktivnu ulogu borbe za životnu sredinu, a muškarce da ih podrže.

Demonstranti su iz zvuke bubnjeva i pištaljki nakon obraćanja mirno šetali ka Trgu noseći transparente i uzvikujući parole „Neću cveće, hoću preduzeće“ i „Žene, majke, radnice, nemamo ni nadnice“.

O zahtevima demontranata na Trgu je govorila aktivisktinja Dragoslava Barzut.

Ona je navela da demonstranti traže da se zakonski reguliše i osigura „maksimum osmočasovno radni vreme u jednom danu“ i pravedni i dostojanstveni uslovi rada i plate.

„Insistiramo na rešavanju problema rodno zasnovanog nasillja i apelujemo da država da punu podršku narodu u Ukrajini“, navela je aktivisktinja.

Marš je završen odlaskom demonstranata u Kuću ljudskih prava na zakusku i koktel.

Komentari

Vaš komentar