Osmani i Kurti: Visoki Dečani ne ispunjavaju uslove za najugroženiji spomenik

Vesti 09. apr. 202113:37 > 14:123 komentara
Podeli:
Izvor: N1

Predsednica Kosova Vjosa Osmani i premijer Aljbin Kurti ocenili su da manastir Visoki Dečani ne ispunjava kriterijume da bude uvršćen u program "Sedam najugroženijih spomenika" Evrope.

Oni su tu ocenu poslali organizaciji Europa nostra, koja deluje u oblasti kulturnog nasledja i koja je uvrstila manastir Visoki Dečani na listu najugroženijih lokaliteta kulturnog nasledja Evrope za 2021. godinu.

povezane vesti

Pismo Osmani i Kurtija Europa nostri upućeno je u martu, saopštilo je Ministarstvo kulture, omladine i sporta Kosova koje je danas to pismo i objavilo.

„U okviru sistema kulturne baštine, spomenik ima poseban značaj i izvanredne kulturne vrednosti. Medjutim, ova nominacija ne ispunjava najvažniji kriterijum vašeg programa, onaj koji je povezan sa argumentovanjem ozbiljne opasnosti koja preti spomeniku. U nastavku otkrivamo naše argumente koji se zasnivaju na zvaničnim informacijama državnih institucija Republike Kosovo i relevantnim medjunarodnim izveštajima“, piše u pismu.

Ocenjeno je da nije tačno da je pristrasan i neprihvatljiv jezik koji se koristio kada se govorilo o, kako su rekli, navodnim napadima na manastir.

„Izraz ‘lokalni ekstremisti’ namerno je preterana oznaka, dok je navodni napad terorističke organizacije ISIS potpuno neutemeljen. Ovaj jezik nas navodi na verovanje da tekst za nominaciju nije sledio profesionalnu liniju argumentacije i da je političkim i propagandnim opterećenjima odstupio u sadržaju. Najbolji dokaz je nedostatak pouzdanih izvora na kojima se zasnivaju ovi tendenciozni nalazi“, navodi se u pismu.

Osmani i Kurti poručili su toj organizaciji da su sa „dubokom zabrinutošću prihvatili potpuno pogrešnu izjavu“ u tekstu nominacije da je status Kosova nerešen.

„Potvrdjujemo da je Kosovo proglasilo nezavisnost 17. februara 2008. Ovu jednoglasnu izjavu volje naroda Kosova putem svojih izabranih predstavnika takodje je potvrdio Medjunarodni sud pravde u julu 2010. Odluka MSP-a je zaključila da je proglašenje nezavisnosti Kosova u potpunosti u skladu sa medjunarodnim pravom“, navodi se u pismu.

Ocenili su da ovo nije prvi slučaj kada se „program koristi kao sredstvo za pomeranje napred skrivene i nimalo principijelne agende, koja nema nikakve veze sa kulturnim nasledjem“.

„Ako prođe, ovo će biti vrlo opasan presedan. Ekstremna politizacija kulturnog nasledja ne služi pravim ciljevima, već posebnim interesima država koje zloupotrebljavaju evropske i medjunarodne platforme kulturne saradnje u službi mira i opšteg prosperiteta“, dodali su oni.

Osmani i Kurti istakli su da manastir Dečani nema, niti treba da ima bilo kakvu vezu sa dijalogom između Kosova i Srbije.

Petković: Stav Osmani i Kurtija svakodnevno demantovan

Pokušaji Aljbina Kurtija i Vjose Osmani da Kosovo predstave kao oazu multikulturalnosti i multikonfesionalnosti je gotovo svakodnevno demantovan skrnavljenjima objekata Srpske pravoslavne crkve i pravoslavnih grobalja širom Kosova i Metohije, poručio je danas direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Petar Petković.

Reakcija Aljbina Kurtija i Vjose Osmani na činjenicu da je organizacija Evropa nostra uvrstila manastir Visoki Dečani na listu najugroženijih kulturnih spomenika Evrope, prema Petkoviću, još je jedna potvrda ugroženosti srpske kulturne i verske baštine na Kosovu i Metohiji.

Kancelarija ne želi da politizuje pitanje ugroženosti srpske baštine na Kosovu i ohrabruje nas to što je naše dokazima potkrepljene utiske i procene potvrdila i nezavisna komisija organizacije Evropa nostra, dodao je Petković u pisanoj izjavi.

Kada je reč o manastiru Visoki Dečani, Petković je podsetio da je to najčešće napadani objekat kulturne baštine na Kosovu i Metohiji.

Manastir je oružano napadan četiri puta – dva minobacačka napada 2000. godine, u vreme martovskog pogroma 2004. na manastir je ispaljeno osam minobacačkih granata, a 2007. godine je izvršen još jedan minobacački napad, koji je rezultirao i sudskom presudom, naveo je on.

Na zidovima manastira 2014. godine osvanuli su grafiti UČK ISIS, a u januaru 2016. godine ispred manastira uhapšeno je četvoro naoružanih kosovskih Albanaca, dodao je Petković i ukazao da je Kfor pojačao zaštitu manastira, postavio dvadesetak novih kamera, uveo redovne patrole i čak stalno boravljenje vojnika u unutrašnjosti manastira.

Manastiru je odlukom Ustavnog suda Kosova iz maja 2016. priznato vlasništvo nad 24 hektara zemlje, a odluka koja je pravosnažna i obavezujuća ne izvršava se već petu godinu, bez ikakvih pravnih posledica, iako je neizvršavanje te odluke kritikovala Evropska unija, Stejt department, ambasade Kvinte, OEBS, UNMIK i druge organizacije, zaključuje se u saopštenju.

 

Komentari

Vaš komentar