Retko koja konferencija predsednika Srbije traje kraće od 45 minuta - uobičajeno je da se na njima govori i o onome što je povod, ali i o svemu ostalom iz dnevno-političkog života. Postalo je uobičajeno i da se jasno zna koji novinari smeju da zadrže mikrofon i postave potpitanje, a koji ne. Jedni se favorizuju, drugi kude, na šta stučnjaci iz oblasti medija kažu - tako predsednik deli i ostatak javnosti.

Voli predsednik Srbije s vremena na vreme da istakne: „Ja sam uvek tu da vam odgovorim na svako pitanje.
Koje god pitanje da imate, ja ću na Vaše pitanje da odgovorim.“

Ali ne spominje zašto je uvedena praksa da se pre odgovora, novinarima nezavisnih medija mikrofon oduzima.

Tako je na konferenciji za novinare u decembru 2019, predsednik jednom novinaru poručio: „Jeste postavili pitanje? Ajde, niste Vi došli ovde na pijacu sa mnom da razgovarate, nego da postavite pitanje, a ja da odgovorim, je l’ tako? „

U aprilu ove godine ušao je u polemiku sa novinarkom N1 Žaklinom Tatalović.

Suzana Vasiljević: Postavite sva pitanja odjednom.

Aleksandar Vučić: Jesu to sva Vaša pitanja? Hvala Vam.

Žaklina Tatalović: Pa možda bi moglo da bude i neko potpitanje, ako nije nedozvoljeno…

Aleksandar Vučić: Pa izvolite, samo izvolite…

Žaklina Tatalović: Pa, potpitanje je nešto što mi ne bude bilo jasno iz Vašeg odgovora, tako da, ako možete, odgovorite mi.

Aleksandar Vučić: Vi postavite pitanje, ja ću da odgovorim, ne radim ja ovde sa Vama intervju.

Ove nedelje je, nakon obilaska radova u Beogradu na vodi, konstatovao da je odgovorio na sva naša pitanja: „Ja sam vama sa N1 sve odgovorio, kako treba, pokazao poštovanje, hvala Vam.“

A kada neko bez mikrofona dobaci i zatraži pojašnjenje i vraćanje na temu, umesto toga slede ovakve scene:

Suzana Vasiljević: Izvinjavam se, nemojte prekidati predsednika dok govori…

Aleksandar Vučić: Suzana, da Vam kažem nešto… Na nepristojnost morate da se naviknete. I što god ste i nepristojni i nevaspitani, nemoj da se sikirate. Ja mislim da je to dobro da ljudi uvek mogu da vide razliku između pristojne Srbije i one koja to nije.

Zamerke na postavljanje pitanja imao je i u maju prošle godine: „Je l’ mogu samo da Vas zamolim da ne vičete na mene, ja nisam od onih koji se plaše Vaše dreke“.

Ali u aprilu ove godine: „Način na koji postavljate pitanja mnogo više govori o Vama, nego o meni i ja sa tim nemam nikakav problem“.

Dok se nezavisni novinari ukoravaju, provladini mediji se od mikrofona ne odvajaju, a šef države nema problem kada ga prekinu. Predsednika Nezavisnog udruženja novinara Srbije Željka Bodrožića to ne čudi.

„Vučić svakodnevno pokazuje da nije predsednik svih građana, već samo predsednik svojih članova i sledbenika, pa tako nije ni spreman na saradnju sa svim novinarima nego samo sa svojim, tako reći – propagandistima“, ističe on.

Smatra Bodrožić – deljenje na „naše“ i „njihove“ traje otkako je Vučić došao na funkciju, a intenziviralo se nakon što je odgovarao na pitanja u vezi sa trgovinom oružja i aferom „Krušik“.

To veče je hospitalizovan, što su tabloidi iskoristili za kampanju protiv N1. Ubrzo, predsednikova desna ruka Suzana Vasiljević najavila je promene.

„Neću više nikoga pustiti. Neću pustiti čak i ukoliko predsednik Vučić to bude želeo. To se više neće desiti. Dobićete priliku da postavite pitanje, ko god bude došao, ne možete da imate intervju na njegovoj konferenciji za štampu“, obećala je tada Vasiljević i održala je svoju reč, pa se reč novinara sada čuje samo kada ona dozvoli.

To je način da se izbegnu neprijatna pitanja, ali i da se pošalje poruka „nemojte da slušate ove, oni su neprijatelji“ objašnjava analitičar i novinar Đorđe Vlajić.

„Dovoljno je da im zalepiš etiketu i dozvoljeno je svako sredstvo da se neprijatelji unište. Pa se tako i šef države i njegovi sledbenici ponašaju prema medijima koji im nisu po volji“, ukazuje Vlajić.

Na ovakvu praksu Vlajić gleda kao na još jedan vidu pritiska, a Bodrožić konstatuje da je reč o uvredi, što prema novinarima, što prema građanima u čije ime pitaju.