Obzerver: Srbija i Rumunija vrata ka Evropi bandama švercera ljudi iz Vijetnama

Vesti 26. dec 202113:02 > 13:5911 komentara
Izvor: N1

Prema istraživanju Obzervera, a u kome je učestvovao i N1, “otvorena” je nova ruta za šverc ljudima. Do istrage je došlo nakon što su otkrivani šokantni uslovi života radnika iz Vijetnama u fabrici Linglong.

Kada je počela izgradnja fabrike guma Linglong u Zrenjaninu, investicija je pozdravljena od strane zvaničnog Beograda kao kruna strateške saradnje između Srbije i Kine.

Dve godine kasnije, otkriveno je da 500 građevinskih radnika iz Vijetnama koji rade na izgradnji fabrike, živi u prenatrpanim i ponižavajućim uslovima a njihovi pasoši su oduzeti od strane poslodavca.

POVEZANE VESTI:

Slučaj je šokirao javnost u Srbiji, a Evropski parlament zahteva istragu i odgovore na pitanje kako se ovakav slučaj trgovine ljudima može dogoditi u srcu Evrope.

Međutim, fabrika Linglong samo je prvi stanica na dugačkom putu mnogih radnika a kojima su cilj Ujedinjeno Kraljevstvo i Evropa.

Istraživanje Obzervera je pokazalo da se Srbija ali i Rumunija koriste od strane bandi švercera ljudima kao svojevrsna “vrata ka Evropi”. Naime, bande su otkrile novu šemu za šverc ljudima, putem viznih programa, a kako bi prošvercovali veliki broj Vijetnamaca u Istočnu Evropu. Upravo su na gradilištima i fabrikama eksploatisani radnici iz Vijetnama od kojih mnogi pokušavaju da se domognu centra Evrope ili zemalja dalje na zapadu.

Tokom pokušaja da se domognu centra Evrope, mnogi upadaju u zamku prinudnog rada ili dužničkog ropstva, navodi Obzerver i dodaje da je cifra koju šverceri naplaćuju radnicima ide I do 30.000 funti kako bi došli do Ujedinjenog Kraljevstva.

Smrt 39 migranata iz Vijetnama u kamionskom kontejneru 2019. godine skrenula je pažnju britanske javnosti koja je tada postala svesna opasnosti kojoj su izloženi migranti u tu zemlju.

Oni koji pak stignu do Ujedinjenog Kraljevstva, često su primorani da otplate svoj dug radeći teške i slabo plaćene poslove ili pak uvlačenjem u kriminalne aktivnosti, poput rada na plantažama marihuane. Naime, radnici iz Vijetnama u Ujedinjenom Kraljevstvu su jedna od najvećih grupa koja je izložena riziku modernog ropstva.

Nusrat Udin, specijalistkinja za pitanja trgovine ljudima iz advokatske firme „Wilson Solicitors LLP“, često zastupa žrtve trafikinga i modernog ropstva u Ujedinjenom Kraljvstvu. Prema njenim rečima, mnogi od njenih nedavnih klijenata su započeli svoje putovanje ka Ujedinjenom Kraljevstvu upravo iz Srbije i Rumunije.

“Skoro svim našim klijentima su obećan pristojan posao i zadovoljavajuća kompenzacija za isti. Ali je realnost uglavnom drugačija. Zato se mnogi odlučuju da nastave put dalje ka Evropi, opet zbog lažnih obećanja o boljim uslovima rada i plata”.

U razgovoru sa radnicima iz Vijetnama utvrđeno je da su prve grupe došle u Srbiju tokom avgusta. Kako je došlo oko 500 radnika, a svakome je naplaćeno 1.700 funti za vizu i ostale usluge, dolazi se do podatka da su agencije za regrutovanje samo od ove grupe zaradile 850.000 funti.

Tuan* je iz Vijetnama doputovao u Srbiju zahvaljujući radnoj vizi koju mu je organizovala agencija za regrutaciju, a čiji je oglas video na Fejsbuku. Obećan mu je dobro plaćen posao u fabrici guma u Nemačkoj, a on je završio u fabrici Linglonga u Zrenjaninu.

“Kada sam stigao u fabriku shvatio sam da njeni vlasnici praktično kupuju radnike iz Vijetnama. A nakon što stignete, morate da radite šta god vam kažu”, tvrdi Tuan.

I njemu je oduzet pasoš od strane poslodavaca, a obavešten je i da će mu plata biti duplo manja od ugovorene.

“Mnogi od nas su imali koronavirus… a nismo imali nikakvu medicinsku pomoć”, dodao je on. Na teži način je saznao ono što građani Zrenjanina znaju već godinama, da voda nije za piće.

“Voda je vrlo loša, žuta je i ne može da se pije. Ni hrana nije bila dobra niti je bilo dovoljno tako da smo bili primorani da lovimo”.

Tuan je rekao da je već 30 njegovih kolega iz Linglong fabrike napustilo Srbiju u želi da se domognu Ujedinjenog Kraljevstva.

“Za ljude koji žele da se domognu Ujedinjenog Kraljevstva, odlazak u Srbiju (kao prvu stanicu) je relativno jeftin. U pitanju je oko 1.700 funti koje treba da platite agenciji”.

Obzerver je tokom istraživanja otkrio da radnici koji prvo dolaze na Balkan a posle žele da se dođu do EU ili UK, imaju na “raspolaganju” nekoliko ruta putem više krijumčarskih mreža. Jedna od najčešće korišćenih ruta je iz Srbije, preko Rumunije, Slovačke do Nemačke i Francuske. Oni koji žele da stignu do Ujedinjenog Kraljevstva, uglavnom se okupljaju u improvizovanom kampu u Francuskoj odakle uz pomoć čamaca na naduvavanje stižu do Britanije.

Mimi Vu, anti trafiking specijalistkinja koja živi u Vijetnamu provela je mesece u istraživanju zloupotrebe viznih režima između istočnoevropskih zemalja i Vijetnama, kao i eksploatacije radnika iz ove zemlje.

“Zahvaljući viznim ugovorima, jednostavnije je dobiti vizu za Srbiju ili Rumuniju što znači da su I troškovi za migrante manji. U pitanju je višestruko manja cena nego za ‘tradicionalne’ rute koje vode preko Moskve ili centra Evrope, poput Poljske ili Češke. Troškovi preko tih zemalja idu I do 30.000 funti”, rekla je Vu.

“U slučaju fabrike Linglong, ljudi su se najčešće odlučivali da dođu tu jer im je govoreno da će raditi u fabrici koju ja u nemačkom vlasništu ili zato što su već imali u planu da nastave put dalje ka Evropi”.

On tvrdi da eksploatacija randika, poput u slučaju Tuana, takođe primorava mnoge da napuste posao koji već imaju i probaju da stignu do EU ili Ujedinjenog Kraljevstva. Dug agencijama za regrutaciju takođe je jedan od motiva zašto radnici traže bolje plaćene poslove.

Obzerver je takođe imao uvid u dokumenta pod nazivom “Obaveza da ne beže” koju agencije za regrutovanje iz Vijetnama daju radnicima da potpišu pre nego što se otpočne sa procesom dobijanja vize. Takođe, porodice radnika se obavezuju da plate godišnju platu agenciji u slučaju da radnik napusti posao. Ugovorom je definisano da do isplate mora doći u roku od nedelju dana.

„Mnogi koji su napustili Vijetnam imaju porodice koje su im pomogle u skupljanju novca za put. Radnici zato imaju osećaj da ne mogu napustiti posao dok i njima ne otplate dug”, rekla je Vu. „Zato u slučaju da ne zarade u Srbiji onoliko koliko im je obećano, radnici su dodatno ‘motivisani’ da potraže neki drugi posao na drugom mestu”.

Tuan je za Obzerver rekao i da su mnogi radnici sa kojima je radio u Linglongu morali da skupe dodatni novac kako bi došli u EU.

“Neki od radnika su čak ugovorili odlazak u Ujedinjeno Kraljevstvo pre nego što su stigli u Srbiju. Drugi su pak stupili u kontakt sa krijumčarima koji su sa porodicama radnika u Vijetnamu ugovarali isplatu”.

Iako je Srbija relativno nova na mapi kriminalnih bandi, Rumunija, koja je 2018. godine potpisala bilateralni sporazum sa Vijetnamom o uvozu radne snage, predstavlja dobro uhodanu tačku ulaza za EU.

I u ovoj zemlji mnogi radnici se nađu na opasnim poslovima gde bivaju eksploatisani.

Manh* je stigao u Rumuniju 2019. godine zajedno sa još 60 radnika iz Vijetnama kako bi radio za veliku građevinsku firmu. Do 2021, polovina od njegove grupe je već napustila posao kako bi otišla za centralnu Evropu ili Ujedinjeno Kraljevstvo.

“Mnogi su pobegli već nakon mesec ili dva po dolasku”. Njegov brat, koji je takođe radio u Rumuniji ali za drugu kompaniju napustio je takođe ovu zemlju. “Plata u Rumuniji je jednostavno suviše mala”.

Manh kaže da je on sada zarobljen u Rumuniji… Njegov ugovor je istekao u martu a poslodavac je odbio da ga obnovi. To znači da je sada bez vize, posla I novca da se vrati u Vijetnam.

Kada je upitan da liima planove da napusti Rumuniju u potrazi za poslom, odgovorio je: ”To je tajna”.

Uprkos malim brojevima uhvaćenih radnika iz Vijetnama prilikom ilegalnog prelaza granica, Vu smatra da je u pitanju “vrh ledenog brega”.

“U pitanju je novi način rada. Građani Vijetnama legalno ulaze u Rumuniju zahvaljujući radnim vizama i tek naknadno biva otkriveno da su napustili zemlju”, rekao je Obzerveru portparol granične policije Rumunije.

Društvene mreže igraju vitalnu ulogu u švercu ljudi. Fejsbuk grupe, koje vode bande švercera, čak nude i “VIP” pakete u koji je uključen odlazak preko granice u privatnom automobilu. Paketi se reklamiraju brojevima, koji su u stvari pozivni brojevi zemalja u koje migranti žele da odu. Iako su cene tokom pandemije pale, u grupama se reklamira odlazak u Britaniju za 10.000 funti.
U stvarnosti, putovanja “VIP” paketima su prilično surova. Rumunska policija je hvatala švercere ljudima koji su radnike prevozili u kamionima sa duplim zidom gde bi se ljudi “pakovali”.

Da pandemija nije ugrozila švercerske kanale svedoči i Trung (36), koji sada živi u Nemačkoj bez papira, a koji je napustio Rumuniju u oktobru 2020.

On je želeo da ostane u Rumuniji ali je njegov poslodavac odbio da mu obnovi papire koji bi mu omogućili da legalno ostane u toj zemlji. Prema njegovim rečima, imao je izbor ili da ostane sa falsifikovanim dokumentima ili da proba da stigne do Nemačke.

“Plata u Rumuniji je neznatno viša od one u Vijetnamu”, rekao je Trung, kome je poslodavac mesečno plaćao 750 dolara. On je bio svestan opasnosti puta dalje na Zapad ali je svejedno krenuo. “Ja verujem u sudbinu. Odluka je poput igre karti: šanse za uspeh su vam 50-50”.

Problemi su veći za one koji žele da stignu do Ujedninjenog Kraljvstva nego do Nemačke ili Francuske. Bez obzira na to koji “VIP” paket kupe, svejedno moraju da pređu Lamanš u malom gumenom čamcu.

“Istorijski, šverceri iz Vijetnama su koristili sopstvene mreže. Nakon Breksita, nedostatka kamiondzija ali I smrti ljudi tokom transporta 2019, migranti su počeli da koriste i druge kanale”, rekla je Vu. “U razgovorima koje sam imala sa Vijetnamcima u Francuskoj koji čekaju da dođu do UK, svi su mi rekli da je sada jedini put preko Lamaša u gumenom čamcu”.

Prošle nedelje je otkriveno da je 27 ljudi koji su se utopili prilikom prelaza Lamanša, došlo iz Vijetnama.

Komentari

Vaš komentar