Obradović: Rešenje – direktni pregovori bojkot opozicije sa Vučićem i Dačićem

Vesti 09. maj. 202113:0625 komentara
Podeli:
Izvor: Fonet/Milica Vučković

Jedini logičan put uspeha dijaloga vlasti i opozicije o fer izbornim uslovima jesu direktni pregovori četiri lidera bojkot opozicije sa Aleksandrom Vučićem i Ivicom Dačićem, uz posredništvo predstavnika Evropskog parlamenta, izjavio je u intervjuu FoNetu lider Dveri Boško Obradović, koji smatra da ti pregovori moraju biti završeni do 1.septembra.

Povezane vesti

On je za FoNet upozorio da je dijalog jedini „miran način izlaska iz političke krize u zemlji“, što i jeste jedan od razloga zbog kojih učestvuje u razgovorima u Skupštini Srbije, iako se tamo oseća kao „ubačeni element“.

Sloboda medija je pitanje svih pitanja, rekao je Obradović i naglasio da je to način da se uspostavi ravnopravna izborna trka.

Stanje u medijima u Srbiji uporedio je, međutim, sa trkom na 100 metara, u kojoj Aleksandar Vučić „ima prednost od 50 metara, a kamera ne snima opoziciju da gledaoci ne bi videli da su im vezane ruke, noge i zapušena usta dok ih neki simpatični momci udaraju letvama po glavi“.

Nije mogao da potvrdi da je Vučić u razgovoru sa delom opozicije u Skupštini Srbije rekao da će se “lično založiti da se nacionalne komercijalne televizije otvore više ka opoziciji!, dok na RTS ne može da utiče, što Obradović vidi kao dokaz da predsednik uređuje privatne medije.

Opisujući atmosferu na sastanku predsednika Skupštine Ivice Dačića sa predstavnicima 26 stranaka, uključujući i Vučića, kao predsednika SNS, on je istakao da „format nije bio polemički“.

Svako je dobio 10 minuta da izloži svoje stavove, Obradović je akcenat stavio na slobodu medija i dodaje da je tada obećano kako će dijalog biti završen najmanje šest meseci pre bilo kojih izbora u Srbiji.

Cilj – dobijanje prostora na RTS

On nema ništa protiv predloga da se preostala nacionalna frekvencija, pre izbora, dodeli nekoj „objektivnoj i slobodnoj televiziji“, ali smatra da je važnije „oslobađanje postojećih televizija sa nacionalnom frekvencijom za glas opozicije i drugačije mišljenje“.

Misli, pre svega, na to da javni medijski servisi počnu profesionalno da rade svoj posao, jer je važnije imati ravnopravan tretman na TV stanicama „šest do devet meseci pre izbora, nego svakodnevne termine za gostovanje u poslednjih mesec dana kampanje“.

„Znam sa kim imam posla, ali nemam problem da razgovaram, jer mi je cilj da dobijemo prostor na RTS u Jutarnjem programu, u dnevnicima 1,2 i 3 i nekoliko debatnih emisija i intervjua“, objasnio je Obradović.

On je „naprednjacima“ u Skupštini predložio da zajednički promene menadžment i uredništvo RTS, „jer je očigledno da niko nije zadovoljan“.

Problem – ništa se ne zna

Kao poseban problem označio je činjenicu da se još ne zna „ni kada su izbori, ni koji su izbori, ni kada tačno počinje pravi dijalog, niti kada će da se završi“.

Ne zna se, kako kaže, „ni koje su garancije da će dogovoreno biti primenjeno, ni na koji način će opozicija biti uključena u neko kontrolno telo koje će nadgledati kompletan predizborni proces“.

To bi, takođe, trebalo da bude deo paketa“, napomenuo je Obradović, koji predlaže tri varijante nadgledanja izbornog procesa: tehničku vladu po ugledu na austrijski model od pre nekoliko godina, crnogorski model prelazne vlade ili zajedničku komisiju vlasti i opozicije kakva je formirana u Severnoj Makedoniji.

Iz odgovora vlasti, na kraju debate, on je zaključio da postoje „dve veoma ozbiljne teme, od kojih mnogo zavisi – prva je da li će uopšte biti vanrednih parlamentarnih izbora, a druga da li će oni biti zajedno sa predsedničkim i beogradskim, krajem marta ili početkom aprila“.

Obradović nije mogao da iznosi više detalja, ali je rekao da je tokom razgovora pominjan i cenzus, i da postoji opcija da on, kao sada, ostane na tri procenta na svim nivoima, mada postoji i opcija da se vrati na pet odsto.

Kako je preneo, čulo se i nekoliko predloga da se „uvede stepenasti cenzus, jer ne može biti isti cenzus za političku partiju koja izlazi samostalno i za koalicije dve ili tri stranke“.

„To je ona opcija da za one koji samostalno izlaze cenzus bude tri odsto, za dve stranke u koaliciiji pet odsto, a za tri stranke u savezu sedam odsto“, precizirao je Obradović.

Uprkos tome što je deo bojkot opozicije, Obradović je odlučio da bude i deo u razgovorima bez evropskih posrednika, ali uz učešće Vučića, objašnjavajući da nikoga ne mrzi.

Činjenica je da se u Srbiji o svemu pita Vučić i da je on, a ne Martinović i Orlić, adresa za dogovor, predočio je lider Dveri, svestan da Vučić drugim kolosekom dijaloga pokušava da „razvodni i obesmisli razgovore sa evropskim posrednicima“.

Sebe je u Skupštini na sastanku doživeo kao „ubačeni element“, ali je želeo da sagleda „kako stvari izgledaju iznutra“, pošto nema nameru da gubi vreme „ukoliko se ispostavi da su ti razgovori foliranje, prenemaganje i gubljenje vremena“.

Saglasan je sa ocenom da evroparlamentraci „sada pomažu u procesu“, ali jedini smisao vidi da se organizuju „direktni razgovori šefova stranka bojkot opozicije i lidera vladajućih partija, uz prisustvo evropskih posrednika“.

„Na sastanku sa delegacijom Evropskog parlamenta tražio sam da četvorica lidera bojkot opozicije direktno pregovaraju sa Vučićem i Dačićem, kao predsednicima dve najveće stranke vladajuće kolacije“, izneo je Obradović.

Upitan koji je kolosek razgovora za njega releventan, on je pomenuo i treći – kroz aktivnost Vlade Srbije, koja zajednio sa OEBS/ODIHR, radi na nacrtima zakonskih promena i zato smatra da je jedino logično da se sva tri spoje u jedan.

Obradović ne misli da ide u Skupštinu „Vučiću na noge i da ga moli da poštuje Ustav i zakone“, već tvrdi da su „Vučić i Dačić prinuđeni da razgovaraju o slobodnim i poštenim izborima“.

Sa druge strane, smatra da je „podjednako neprijatno to što molimo strance iz Brisela da oni rešavaju neka naša unutrašnja politička pitanja“.

Ujedinjenje SNS i SPAS

Osvrćući se na spajanje SNS i SPAS, Obradović je rekao da „pozdravlja ujedinjenje u socijalistički savez radnog naroda, što je zapravo danas SNS“ i dodao da mu nije jasno šta čekaju Vojislav Šešelj, Nenad Čanak i Čedomir Jovanović, „kojima je takođe tamo mesto“.

Odgovor opozicije na „ujedinjenje“ SNS sa Šapićem, on vidi kroz dva moguća modela – „srpski iz 2000.godine, kada je bila jedna lista protiv komunista“ ili crnogorski u nekoliko paralalenih kolona koje imaju dogovor o nenapadanju i povećanju izlaznosti“.

Za ovaj drugi model kaže da je „malo problematičan u datim okolnostima, jer Crnogorci nisu imali predsedničke izbore“.

Obradović „nije pristalica još jednog bojkota“, što je njegov „lični stav“, budući da bi Dveri o tome tek trebalo da se izjasne.

Ima, ipak, utisak da bi, u slučaju još jednog bojkota, „građani s pravom pitali opoziciju koliko namerava još da bojkotuje izbore“.

Odgovarajući na pitanje o adutima u pregovorima sa Vučićem, ako ovaj unapred zna da će Dveri učestvovati na izborima, Obradović je uzvratio da je „potreban plan B i da opozicija ne može da čeka Vučića da pokloni slobodu, demokratiju i pravdu, već da mora da se za to izbori“.

On je pristalica nekonvencionalnih načina borbe koji uključuju građansku neposlušnost, demonstracije, proteste i blokade institucija.

„Izvinite, ako nećete da nam date slobodne izbore i poštene medije ili poštene izbore i slobodne medije, onda to moramo da otmemo“, poručio je Obradović, ali je ponovio da je „dijalog jedini miran način izlaska iz političke krize“.

Posle pripremnih sastanaka sa evroparlamenracima, bojkot opozicija ima „obavezu da formuliše jednu pregovaračku platformu i pregovaračku delegaciju, da traži od evropskih posrednika direktne pregovore sa Vučićem i Dačićem“ i da sve to završi do 1. septembra, zaključio je lider Dveri.

Komentari

Vaš komentar