NYT: Vlada gleda kineske investitore kao spasioce, građani ukazuju na probleme

Vesti 28. mar. 202109:11 > 09:1257 komentara
Podeli:
Izvor: Screenshot

Bunar u dvorištu penzionisanog para, njihov jedini izvor čiste vode, počeo je da presušuje pre dve godine. Prošle godine mrtve ribe počele su da se pojavljuju na obalama reke koja prolazi pored njihove kuće u selu Metovnica na jugoistoku Srbije, piše Njujork tajms.

Ali ono što najviše zabrinjava Vericu Živković i njenog supruga Miroslava su sve veće pukotine u zidovima kuće koju su izgradili nakon što su se pre više od jedne decenije preselili na selo radi uzgajanja koza.

„Došli smo ovde zbog mira i tišine“, rekla je Živković (62), ali sve se promenilo kada je stigla kineska kompanija.

povezane vesti

Naime, 2018. godine kompanija Ziđin Majning Grup preuzela je upravljanje nad topionicom bakra u obližnjem Boru i započela miniranje u brdima u potrazi za bakrom i zlatom.

Iako se ovaj par i mnogi drugi meštani žale zbog dolaska kineskih investitora, srpska vlada je s oduševljenjem pozdravila kineske kompanije poput Ziđina, uprkos dokazima o njihovom nepoštovanju ekoloških standarda. Mnoge kineske kompanije dovode radnike iz Kine, umesto da zapošljavaju Srbe, a kritičari naglašavaju da kineske investicije pomažu srpskoj vladi da ograničava demokratske slobode, piše list.

Kada je Ziđin kupio topionicu koja je prethodno bila u vlasništvu države, nakon što je druga kineska kompanija kupila čeličanu pred propadanjem u blizini glavnog grada Beograda, predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozdravio je kineske investitore kao spasioce svoje zemlje. Kineski novac spasio je od uništenja dve velike, ali poslovno lošestojeće proizvođačke kompanije u Srbiji, spasivši više od 10.000 radnih mesta i ojačavši ono što dve države opisuju kao „čelično prijateljstvo“ Srbije i Kine. Međutim, za neke ovo prijateljstvo pokazuje opasnost od prenošenja u Evropu ovakvog pristupa investiranju i njegovog negativnog uticaja na lokalno stanovništvo koje kineske kompanije primenjuju u siromašni regionima sveta, navodi se dalje u tekstu.

„Kina posluje u Srbiji na isti način kao u Africi – ima istu strategiju“, rekao je Dragan Đilas, poslovni čovek i bivši gradonačelnik Beograda koji sada vodi najveću opozicionu stranku u Srbiji.

Oslonac te strategije širom sveta bio je uspostavljanje bliskih privatnih odnosa sa lokalnim moćnikom – u slučaju Srbije, Aleksandrom Vučićem, demokratski izabranim, ali, kako se ocenjujue, sve autoritarnijem.

Vučić je postao možda najveći „kineski navijač“ u Evropi, navodi američki list i dodaje da je on odbacio žalbe na svoju poslovnu praksu i objavio da Kina, koja je ne samo uložila stotine miliona dolara, već je obezbedila i milione doza vakcina Covid-19, „jedina može da nam pomogne“.

“Kineski lider Si Đinping“, rekao je Vučić prošle godine, „nije samo dragi prijatelj već i brat“.

To je bila uloga koju je ranije igrala Rusija, a koja je za Srbiju vezana zajedničkom pravoslavnom hrišćanskom verom i dubokim kulturnim i političkim vezama koje sežu vekovima unazad, ocenjuje NYT.

Ali, kako je rekao Đilas, bivši gradonačelnik Beograda, „sada imamo novog Velikog brata“.

Premijerka Ana Brnabić osporila je ove navode Đilasa, napominjući da, iako „kineske kompanije izuzetno pomažu Srbiji“, nemačka preduzeća zapošljavaju više svojih ljudi.

Ali često je priroda koliko i obim kineske uloge ono što izaziva kritike, piše dalje NYT. Kineski telekomunikacioni gigant Huavei, na primer, instalirao je na stotine nadzornih kamera opremljenih tehnologijom prepoznavanja lica širom Beograda, za koje vlada kaže da će pomoći u smanjenju kriminala. Ali oni koji brane privatnost kažu da se ovaj sistem koristi za identifikovanje i odvraćanje demonstranata i pokazuju kako Vučić koristi Kinu za smanjenje demokratskih sloboda, dodaje se.

Ljubav između izabranog lidera Srbije, koji navodno teži pridruživanju Evropskoj uniji i koji tvrdi da deli njene demokratske vrednosti, i gospodina Sija, lidera jedne od najrepresivnijih zemalja sveta, zgrozila je Srbe koji žele da se pridruže Evropi i ni najmanje ih nije privukla ka istoku, ističe se u tekstu.

Nudeći velike zajmove, vakcine i investicije bez kontrole i transparentnosti koje zahteva Evropska unija, Kina je pomogla Vučiću da ispuni neka obećanja o vezana za srpske ekonomije.

“Ali, ovo sve pomaže izgradnji policijske države“, rekla je Marinika Tepić istaknuta opoziciona političarka.

Marinika Tepić tvrdi da dogovori Srbije sa Kinom pomažu „izgradnji policijske države“.

Ona dodaje da Vučić gvozdenom pesnicom upravlja zemljom, te je prodemokratska grupa Freedom House sa sedištem u SAD dala Srbiji smanjene ocene 2019. godine čime je Srbija iz kategorije „slobodne“ prešla u kategoriju „delimično slobodnih zemalja, uz navođenje smanjene kontrole države i upadljivo smanjenje građanskih sloboda i prisutnog poliičkog uticaja na medije.

U januaru je 26 članova Evropskog parlamenta zahtevalo reviziju „rastućeg kineskog ekonomskog uticaja u Srbiji“, uključujući „opasne projekte sa potencijalno razarajućim višestrukim uticajima na životnu sredinu, i na okolno stanovništvo“.

Koreni usmerenja Srbije prema Kini, navodi se, datiraju iz 1999. godine, tokom rata na Kosovu, kada su američki ratni avioni greškom bombardovali kinesku ambasadu u Beogradu, ubivši tri kineska novinara. Na tom mestu sada je ogroman kineski kulturni centar. Na mermernom spomen-kamenu nalaze se natpisi na srpskom i kineskom jeziku koji pozdravljaju kineske „mučenike“.

Ali sećanja na zajedničku patnju izazvanu američkim potezima izbledela su na mestima poput Bora, u kome se nalazi topionica u kineskom vlasništvu.

Zagađenje iz borske fabrike skočilo je višestruko iznad zakonski dozvoljenog nivoa 2019. i 2020. godine, pokrenuvši seriju uličnih protesta i podstakavši generalnog direktora Ziđin Majninga u Srbiji da prošlog oktobra svojim menadžerima kaže da je „veoma nezadovoljan“ zastrašujućim nivoom zagađenja, kako je navedeno u zapisniku procurelom sa sastanka.

Okrivio je građane da je njihov javni bunt oštetio „vladu Narodne Republike Kine“, i okrivio je „ljude koji su naklonjeni Zapadu i dobijaju podršku“ da „stali nasuprot našeg rada“.

Gradonačelnik Bora, Aleksandar Milikić, odan Vučiću, u početku je odbacio proteste kao delo političkih agitatora.

Ali, očigledno zabrinut zbog gubitka glasova, prošle godine je najavio da će pokrenuti sudski postupak protiv Ziđina zbog nemara. Nije jasno da li je to ikada zaista učinio. Gradonačelnik je odbio intervju. Ziđin Majning nije odgovorio na zahteve NYT za komentar.

Milenko Jovanović, stručnjak za zagađenje vazduha, rekao je da je otpušten u novembru iz Agencije za zaštitu životne sredine Srbije nakon što je izrazio zabrinutost zbog opasno visokog nivoa sumpor-dioksida i arsena u vazduhu oko Bora. Vlada je, rekao je, odbila sve što bi moglo uznemiriti Kinu i njene investitore. „Omogućava im (Vlada) da rade šta god žele“, rekao je.

Sud u Beogradu presudio je ovog meseca da je Jovanović nezakonito otpušten i naložio da mu se vrati posao.

Aktivisti priznaju da je nivo zagađenja vazduha u Boru opao od protesta, ali kažu da se glavna opasnost sada prebacila na gradove i sela na jugu, gde stotine kineskih radnika koje je doveo Ziđin razvijaju jedno od najvećih neiskorišćenih nalazišta bakra, i kopanje zlata.

Zemlja oko novog rudnika podrhtava od miniranja, a teški kamioni, koje voze kineski radnici, tutnjaju duž puteva ukrašenih crvenom nacionalnom zastavom Kine. Reke i potoci su obojeni kao da su otpadne vode.

Vlada je povećala bes javnosti izdavanjem naloga za eksproprijaciju kako bi Ziđin mogao da izgradi pristupne puteve i proširi rudnik. Dragan Viačić, poljoprivrednik, rekao je da je dobio pismo od srpskog ministarstva finansija u kojem ga obaveštava da mora da proda 13 hektara svoje zemlje po mnogo nižoj ceni od tržišne.

„Rekli su da je to neophodnost u javnom interesu, ali u stvarnosti to je samo interes Kineza“, rekao je.

U Metovnici, selu u blizini rudnika, gospodin Živković i njegova supruga nekada su imali 25 koza, ali bez čiste vode nakon što su im bunari presušili, sada drže samo jednu.

„Zašto više nemamo vode? Zašto u reci nema ribe? “ Odgovor je, rekao je, Ziđin Majning Grup.

Ukazujući na pukotine koje su se proširile preko zida njegove kuće, a koje su se pojavile prošle godine nakon što su kineski rudari počeli da koriste eksploziv, Živković je rekao: „Prvo je to bila mala pukotina, a onda se proširila.

Uvereni da imaju podršku Vučića i njegovih zvaničnika, rudarska kompanija i drugi kineski poduhvati u Srbiji uglavnom su ignorisali žalbe i svoje poslovanje zataškali u tajnosti, navodi Njujork tajms.

Saša Stanković, aktivista za zaštitu životne sredine i izabrani član borskog regionalnog veća, rekao je da je bezuspešno pokušao da kontaktira Ziđin radi razgovora o nivoima zagađenja. Topionica bakra u Boru je, kako je rekao, decenijama bila opasna po zdravlje, ali opasnost je naglo povećana nakon što je Ziđin stigao i povećao proizvodnju.

Bor sada čini zapanjujućih 80 odsto srpskog izvoza u Kinu, ponavljajući obrazac koji je nadaleko viđen u Africi – gde kineske firme vade prirodne resurse koje potom isporučuju nazad u Kinu.

U Slatini, selu niz put, Miodrag Živković, lokalni poljoprivrednik, stajao je na klimavom mostu preko reke Bor, gde voda liči na gusti mulj prekriven smećem, i rekao: „Nismo išli u kineski rudnik, ali rudnik je došao nama.“

Svejedno, rekao je, s obzirom na malo raspoloživih poslova u regionu, njegov sin bi i dalje želeo da se zaposli u topionici, zato što se posao relativno dobro plaća. „Svima ovde treba plata i spremni smo da rizikujemo sve“, kaže.

Komentari

Vaš komentar