Novinar BBC: U slučaju Petnica novinari uradili svoj posao, javnost razumela

Vesti 02. jul. 202109:27 > 11:071 komentar
Podeli:

Novinar BBC Aleksandar Miladinović kaže o slučaju seksualnog zlostavljanja u Istraživačkoj stanici Petnica da smo u toj priči videli konačno da su novinari uradili svoj posao. "Tužno je i strašno što se to dešava u društvu u kojem živimo, ali i društvo je naučilo da se prema tome ponaša. Kada su novinari uradili svoj posao, javnost razumela, sledeće je na držvanim organima i da se pravno stvar reši", poručuje Miladinović.

„Privučena je pažnja javnosti, usmerena je na jedan veliki problem u društvu, a na način koji je čini mi se najmanje moguće povredio žrtve. Mislim da je u novinarskom smislu najvažnije ne povrediti žrtve a obelodaniti ozbiljan problem u društvu. To je jedini način kako se ispravno može razgovarati o ovim temama u društvu“, ocenjuje u Novom danu na TV N1 Miladinović.

On dodaje i da Petnica ne puni naslovne strane, „pa nam je lako da se ponašamo u skladu sa pravilima profesije, ali videćemo kada se desi neka sledeća tema u kom pravcu će stvari da odu“.

„Nije medijski atraktivno, pa zato nismo uradili ništa pogrešno – postoji uvek i ta opasnost“, navodi on.

Nezainteresovanost međunarodne zajednice

Povodom izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će Srbija odložiti preseljenje ambasade u Jerusalim, na šta se obavezala prošlogodišnjim Vašingtonskim sporazumom, Miladinović ukazuje da smo „došli do toga da nešto može da se potpiše, a da se prema tome svi odnose lagodno“.

Povezane vesti

„Mislim da je to posledica velike nezainteresovanosti međunarodne zajednice za primenu onoga što je u njenom prisustvu dogovoreno. Ni Priština ni Beograd se ne pridržavaju ni Vašingtonskog ni Briselskog sporazuma“, navodi on.

Dodaje i da je vrlo neobično da Srbija kaže da je za nju nešto novo da je Izrael priznao Kosovo.

„U kosovskom papiru stajala je kao poslednja stavka da će biti međusobnog priznanja Kosova i Izraela. To ništa nije novo, ništa tu ne bi trebalo da nas iznenadi, okolnosti se nisu promenile sada, već u danu kada je sporazum potpisan“, kaže on povodom Vašingtonskog sporazuma koji su 4. septembra prošle godine potpisali u okviru odvojenih dokumenata Srbija i Kosovo, a uz posredstvo SAD.

Miladinović ocenjuje da se jako promenilo ponašanje međunarodne zajednice u odnosu na devedesete godine i ratove u bivšoj Jugoslaviji.

„Međunarodna zajednica u ratovima u Hrvatskoj i Bosni nije pustila vladama na Balkanu da se same bave posledicama ratova, povratkom raseljenih u svoje domove, već su to bili vrlo jasni i organizovani projekti povratka ljudi. Međunarodna zajednica je u potpunosti promenila svoje ponašanje, a to se vidi i na ovim međunarodnim ugovorima, i ni oni nisu zainteresovani da se stvari drugačije odvijaju“, navodi on.

A povodom oglasa mađarskog premijera Viktora Orbana koji je objavio u hrvatskom Večernjem listu u kojem je izneo sedam predloga o budućnosti EU, između ostalog, ističući da se protivi evropskoj „superdržavi“ i predlažući primanje Srbije u Uniju, Miladinović kaže da Evropa sama u sebi ima dve Evrope.

„Stvorile su se, hteli to oni da priznaju ili ne, dve Evrope – istočna osovina gde su na vlasti tzv. konzervativni političari, ili bivša sovjetska sfera uticaja, čiji je na neki način van EU deo i Srbija, jer i vladajuća stranka (SNS) pripada toj grupi evropskih konzervativaca. To jeste jedna politička tema, evropska stranačka tema, i tako to izgleda kad se stranke u Evropi nadmeću, što mi ovde baš nemamo“, smatra Miladinović.

Presude međunarodnih sudova dolaze kasno

A povodom presude bivšim čelnicima Službe državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, koje je Međunarodni mehanizam za krivične sudove u Hagu proglasio krivim i osudio na po 12 godina zatvora zato što su znali, pomagali i podržavali zločine u Bosanskom Šamcu, i na pitanje da li je to najzad stavljanje tačke na taj slučaj posle procesa koji je trajao 18 godina, Miladinović navodi da „nijedan sud još nije stavio nikakvu tačku, već samo tri tačke“.

„Ovaj proces može još jednom da se revidira, ali i presude međunarodnih sudova, možda zato što dolaze ovako kasno, malo pažnje privlače“, ocenjuje on.

„To su teme koje se eventualno nađu na jednoj naslovnici i više ih nema. Dvadesetpet godina od kraja ratova devedesetih malo ko o tome vodi računa. Kada to nije urađeno ranije, plašim se da sada nema toliku težinu, to je dnevno-politička tema koja traje jedno popodne kada je presuda izrečena“, smatra Miladinović.

A na pitanje da li u Srbiji postoji opozicija, on navodi da „postoji opoziciona svest, a ko će uspeti da je osvoji, na to pitanje niko još nije dao odgovor“.

„Niko još nije pronašao model, a bili smo skloni da prepisujemo opozicione modele iz susedstva koji uspeju. To prepisivanje recepta pitanje je kakav rezultat može da ima, pokazaće brojevi u proleće sledeće godine“, kada bi trebalo da se održe predsednički, beogradski i vanredni parlamentarni izbori.

„Da li je primena tih modela ovde uopšte moguća“, sumnjičav je Miladinović.

Komentari

Vaš komentar