Non pejper EK stigao u Vladu: Pretnje i nasilje nad novinarima i dalje problem

Vesti 17. maj 202212:00 > 12:0322 komentara
Podeli:
Izvor: Shutterstock

Evropska komisija je pripremila izveštaj o vladavini prava u Srbiji, takozvani non-pejper, posvećen poglavljima 23 i 24. Non pejper je stigao u Vladu Srbije.

Kako se navodi u non pejperu EK, u koji je N1 imao uvid, prema ranije predviđenoj metodologiji ne bi trebalo otvarati nova poglavlja u pregovorima dok Srbija ne ispuni uslove iz poglavlja 23 i 24.

Pretnje i nasilje nad novinarima još uvek veliki problem

U osvrtu na slobodu medija, iz EK su rekli da, uprkos sastancima radne grupe za bezbednost novinara, slučajevi pretnji i nasilja nad novinarima i dalje predstavljaju problem, kao i da je potrebno uložiti napor da se stvori okruženje za nesmetano ostvarivanje prava slobode izražavanja.

„Kasnile su izmene zakona o javnom informisanju i medijima i zakona o elektronskim medijima. Oni su potrebni kako bi se uspostavilo transparentno i pravično sufinansiranje medijskih sadržaja koji služe javnom interesu i kako bi se povećala transparentnost u vlasništvu nad medijima i oglašavanju. U svojim preliminarnim zaključcima od 4. aprila o izborima, ODIHR je utvrdio da iako su mediji pokrivali sve izborne učesnike, većina javnih i privatnih emitera sa nacionalnom pokrivenošću je favorizovala aktuelnog predsednika i vladajuću koaliciju, ograničavajući mogućnost birača da budu potpuno informisani pred izbore. ODIHR je takođe utvrdio da uprkos svojoj regulatornoj ulozi, REM se nije bavio ovim pitanjima“, naglašeno je.

Uspešna reforma Ustava, raditi na implementaciji

Ističe se da je Srbija usvajanjem ustavnih amandmana napravila „važan korak“ ka nezavisnom pravosuđu, ali i da je stoga neophodno produbiti reforme i otkloniti nedostatke, naročito u ključnim oblastima u pravosuđu, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, slobodi medija i ophođenjem prema ratnim zločinima.

Podsećaju da su 3. aprila u Srbiji održani predsednički i parlamentarni izbori, na kojima su učestvovale sve političke snage sa različitim programima.

„Prema preliminarnim izveštajima i zaključcima posmatrača iz OEBS i ODIHR, tokom predizborne kampanje su u velikoj meri poštovane fundamentalne slobode, ali da su zbog niza nedostataka bili neravnopravni uslovi borbe, koji su favorizovali vlast“, navodi se.

Što se tiče poglavlja 23, iz EK su naglasili da je u februaru ove godine sprovedena uspešna reforma Ustava, koja je odobrena na referendumu, a koju je usvojila Skupština Srbije. Istakli su da je sada potrebno raditi na implementaciji usvojenih ustavnih izmena koje će, kako kažu, doprineti da se obezbedi nezavisnost sudstva.

„Uprkos ovom pozitivnom razvoju događaja, ostaju nerešeni brojni izazovi koji se tiču nepristrasnosti, efikasnosti i profesionalizma pravosuđa, pristupu pravdi i visokokvalitetnoj obuci.

Trenutni sistem zapošljavanja i unapređenja sudija i tužilaca bi trebalo da bude revidiran, kako bi se odluke o tome donosile isključivo na osnovu zasluga. Preduzeti su brojni koraci da se smanji prostor za politički uticaj na pravosuđe, ali postoje i dalje brojni slučajevi gde postoji ovaj problem“, piše u non pejperu.

Dodaju da je broj starih sudskih predmeta nastavio da se smanjuje, što je doprinelo efikasnosti sudova, ali da još uvek postoji veliki broj nerešenih predmeta pred Ustavnim sudom, od kojih neki datiraju još od 2017.

„Usvojena je nova strategija za procesuiranje ratnih zločina, ali su određeni političari i partije nastavili da pružaju podršku i obezbeđuju javni prostor osuđenim ratnim zločincima“, naglasili su.

Srbija tek treba da usvoji sveobuhvatnu antikorupcijsku strategiju

U oblasti prevencije i suzbijanja korupcije, naglašavaju da je Srbija uvela izmene u cilju poboljšanja merenja svog dosadašnjeg rada i da je neznatno povećan broj optužnica i pravosnažnih presuda za slučajeve korupcije na visokom nivou. Međutim, dodaju, nije bilo slučajeva konačne konfiskacije imovine.

Podsećaju da je EK snažno ohrabrila Srbiju da učestvuje u IPA projektu za praćenje regionalnih suđenja o korupciji i organizovanom kriminalu, što ona još uvek nije uradila.

Takođe su podsetili da je GRECO na plenarnoj sednici u martu zaključio da je osam njihovih preporuka primenjeno na zadovoljavajući način, a da je pet i dalje delimično sprovedeno.

Istakli su da Srbija tek treba da usvoji novu sveobuhvatnu antikorupcijsku strategiju, zasnovanu na kredibilnom i realnom akcionom planu, kao i efikasnim mehanizmom koordinacije.

Kada je reč o osnovnim pravima, u non pejperu navode da je Srbija u novembru 2021. usvojila novi zakon o Zaštitniku građana, ali da kadrovi u kancelarijama Zaštitnika građana i Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti još nisu pojačani. Srbija je takođe usvojila novu strategiju za borbu protiv diskriminacije i pokrenula izradu nacrta novog „akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina“. Srbija je usvojila i novu strategiju za inkluziju Roma.

Konstruktivna uloga Srbije u migracionim tokovima, dobra saradnja sa EU i susedima

Što se tiče Poglavlja 24, ukazali su da je povećan administrativni kapacitet Tužilaštva za organizovani kriminal.

„Nije bilo napretka ka izmeni krivičnog zakona Srbije, kako bi se trgovina oružjem delotvorno kriminalizovala. Srbija je uvela izmene za poboljšanje merenja rezultata istrage, krivičnog gonjenja i osuda u slučajevima teškog i organizovanog kriminala, uključujući slučajeve pranja novca, na osnovu sistematskog praćenja tokova novca i efikasnog korišćenja posebnih istražnih mera za prikupljanje dokaza. Podaci koje je pružila Srbija pokazuju pomešanu sliku, a proaktivne krivične istrage i sistematsko praćenje tokova novca, posebno u slučajevima neobjašnjivog bogatstva, nisu uobičajena praksa. Finansijske istrage su pokrenute u 128 slučajeva, ali je broj slučajeva u kojima je došlo do oduzimanja imovine bio ograničen“, stoji u tekstu.

O migracijama, azilu, viznoj politici, spoljnim granicama i Šengenu, iz EK su podsetili da je pripremni rad na šengenskom akcionom planu završen, ali ne i usvojen.

„Vizna politika Srbije je samo delimično u skladu sa EU listom trećih zemalja, čiji su državljani oslobođeni viza ili potrebna viza, a nisu preduzeti nikakvi koraci da se ovo reši. U drugim oblastima migracija, Srbija je igrala aktivnu i konstruktivnu ulogu u upravljanju mešovitim migracionim tokovima ka EU i efikasno sarađivala sa svojim susedima i državama članicama EU.

Nastavljeni su napori da se ugosti i primi značajan broj državljana trećih zemalja koje podržava EU. Srbija je 17. marta odlučila da raseljenim licima iz Ukrajine dodeli privremenu zaštitu na godinu dana. Srbija je takođe nastavila da na zadovoljavajući način primenjuje sporazum EU-Srbija o readmisiji i da efikasno sprovodi kontrolu i nadzor granica. Nastavljeni su i napori na otkrivanju i sprečavanju krijumčarenja migranata. Pristup i pružanje informacija u vezi sa postupkom azila još uvek nije poboljšan, niti je obezbeđen pristup informacijama i pravnom savetovanju za tražioce azila na Međunarodnom aerodromu Beograd“, zaključeno je, između ostalog, u non pejperu Evropske komisije.

Komentari

Vaš komentar