Ninić: Vučić pokušava da vrati na fabrička podešavanja Nebojšu Stefanovića

Vesti 02. mar. 202111:05 > 11:2731 komentara
Podeli:

Advokat Ivan Ninić smatra da je saslušanje predsednika FSS Slaviše Kokeze u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a Srbije, pokušaj stezanja obruča oko ministra odbrane Nebojše Stefanovića, koji je, prema izvorima Ninića, oformio moćnu finansijsku grupu koja operiše u poslovima ugostiteljstva, reketiranja, gradnji, kao i da je ona imala "aspiracije prema određenim funkcijama u budućnosti", što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić saznao i "vrlo je senzitivan i na samu pomisao da bi neko mogao da ga zameni". Dodaje da je ojačala frakcija u SNS koja nije ideološke prirode i da se ovde radi o sukobu dva biznis modela.

„Prema mojim informacijama, a izvori su mi kredibilni, nema ovde nikakve zavere i pokušaja ubistva predsednika. Citiraću jednu afričku poslovicu – ‘Kad se slonovi tuku, strada trava’ – ovde nam se to dešava. Ovo je pokušaj Vučića da vrati na fabrička podešavanja Nebojšu Stefanovića, nisam siguran da li će u tome uspeti“, kaže Ninić u Novom danu na TV N1.

Povezane vesti

Predsednik Fudbalskog saveza Srbije Slaviša Kokeza saslušan je 28. februara u svojstvu građanina, a pojedini mediji su preneli da je on odbio poligraf. Vučić je juče rekao, komentarišući privođenje Kokeze, da ne razume zašto je čovek u kojeg je imao poverenje odbio poligraf, posebno zato što mu je rečeno da može da ide samo sa pitanjem, a ne sa deset, iako je ključno pitanje da li je učestvovao u pripremi likvidacije predsednika.

Ninić navodi da se „grupa oko Stefanovića finansijski predimenzionirala, desetine milione evra su u igri u gradu (Beogradu) – u poslovima ugostiteljstva, reketiranje, prebacivanje novca u gradnju“.

„Ovo je kompleksna borba i (Veljko) Belivuk tu samo služi kao vreća za udaranje. Grupa oko Stefanovića imala je aspiracije prema određenim funkcijama u budućnosti, Vučić je došao do tih informacija, vrlo je senzitivan i na samu pomisao da bi neko mogao da ga zameni. Ojačala je frakcija u stranci koja nije ideološke prirode, ovde se radi o sukobu dva bizbnis modela. Narativ Vučića je – može biti samo jedan, a ovde se pojavio drugi koji paralelno stvara svoju organizaciju i u službama bezbednosti, i na ulici, i na tribinama, i u samoj partiji (SNS) u Beogradu. Vučić mora ovde brzo da deluje i čini ono što će ga vratiti u polje sigurnosti, videćemo da li je zakasnio“, ocenjuje Ninić.

Na pitanje da li misli da li će Stefanović biti uhapšen, Ninić kaže da to ne očekuje.

„To je previše visoka cena za obojicu. Sve zavisi od toga da li Stefanović samostalno donosi odluke i da li je vlasnik svoje političke sudbine. Hapšenje bi značilo potpuni fijasko obojice“, smatra Ninić.

Novinar NIN-a Vuk Cvijić kaže da su na delu „isprepletani interesi sukobljenih grupa u SNS i vrlo ih je teško rasplesti, a da jedna strana ostane čista“.

„Narativ je jasan – ja sam ugrožen, ja se jedino borim protiv organizovanog kriminala, a stvarne veze organizovanog kriminala sa državnim institucijama se ne otkrivaju“, navodi Cvijić.

Monstruozni snimci iz istrage o Belivukovoj grupi

Povodom Vučićeve najave da će objaviti fotografije i snimke monstruoznih ubistava do kojih je policija došla u istrazi grupe Veljka Belivuka, Ninić kaže da bi to predstavljalo dalju devastaciju i urušavanje vladavine prava u Srbiji, „jer ako se uspostavi takva praksa gde mi javnosti iznosimo dokaze koji bi trebalo da budu predstavljeni na glavnom pretresu, to znači da imamo kao država opredeljenost da istrage kanališemo u medijima i tabloidima“.

Cvijić se nada da se to neće desiti i ističe da je potrebno objaviti neke druge snimke, poput snimka sa naplatne rampe u Doljevcu, ubistva Olivera Ivanovića ili iz kasarne kod Pančeva, „kada je vojni sindikat podneo prijavu protiv Belivuka, tada je bio još živ Aleksandar Stanković poznatiji kao Sale Mutavi, ali i Novaka Nedića, generalnog sekretara vlade, i rukovodioca žandarmerije Nenada Vučkovića da su pucali u kasarni i snimci su nestali“.

„Sve je to spin, vlast sada pokušava da iseče neke prste koje je zahvatila gangrena organizovanog kriminala“, kaže Cvijić.

Ninić ističe da „ne možete dokaze koji nisu izvedeni na glavnom pretresu javno prezentovati potencijalnim svedocima, ne možete stavljati osumnjičene u poziciju da kreiraju odbranu kako bi im odgovaralo. Zakon o krivičnom postupku ne prepoznaje iznošenje dokaza u medije. Opasna je praksa ako se opredelimo za tako nešto“, navodi Ninić i dodaje da i žrtve imaju pravo na pijetet i njihove porodice na privatnost.

Vuk Cvijić kaže da je NIN u svojoj istrazi o organizovanom kriminalu i Belivukovoj grupi došao do imena iz BIA, koji su takođe bili u kontaktu sa ovom grupom.

Izvor : N1

„To su neki ljudi koji se i dalje nalaze na rukovodećim mestima“, naveo je on, ne otkrivajući imena.

Ninić ukazuje da je „malo tragično da više o tome saznajemo iz pisanja NIN-a, BIRN-a i KRIK-a“.

„Vidimo da te veze (države i Belivukove grupe) datiraju od 2012, kada je trebalo preuzeti tribine na stadionu Partizana, da je tu grupu formirao i njome koordinirao Sale Mutavi, nakon njegovog ubistva tu ulogu je preuzeo Belivuk poznatiji kao Velja Nevolja. Cela grupa Saleta Mutavog, kasnije Vuka Belivuka, imala je podršku državnih organa“, navodi Ninić i kaže da se to vidi i iz činjenice „da je Saletu Mutavom 12 puta odlagano izdržavanje pravosnažne kazne, i pazite on bi sada bio živ da su državni organi postupili po dužnosti i da je otišao u zatvor“. Dodaje i da su kriminalci iz te grupe imali značke, motorole.

Hrkalović – oficir za vezu između politike i mafije

A za bivšu državnu sekretarku u MUP-u Dijanu Hrkalović koja je juče dala iskaz u policiji u vezi sa ugrožavanjem bezbednosti predsednika, kaže da je imala „projektovanu ulogu“ u tom sistemu – da bude oficir za vezu između politike i mafije.

„Pitanje je samo da li se ona zaigrala u svemu tome i da li je neke poslove pravila mimo dogovora i mandata koji je dobila zahvaljujući politici“, ocenjuje Ninić i dodaje da je „problem nedostatak činjenica i šifrovana komunikacija preko tabloida, koju razumeju samo oni kojima je upućena“.

Cvijić, povodom saslušanja Kokeze koji je odbio da ide na poligraf, podseća da je on „već podmetao glavu na nasilnim demonstracijama kada su SNS i radikali bili u opoziciji“ i kaže da bi korisnije bilo da mu se umesto poligrafa ispita imovina, odnosno da li ju je uvećao od kada je SNS došao na vlast.

„Tragovi novca ipak ostaju i treba krenuti tim tragovima, vlast to izbegava u nekim očitim slučajevima, kao što je na primer Krušik. Ne vidim da se vodi ozbiljna istraga, vidim da se spinuje, šalju se neke poruke…“, kaže Cvijić.

Flagrantan pritisak na sud

Komentarišući navode najviših državnih funkcionera i medija da je Kokeza tokom saslušanja odbio poligraf jer ga je tako savetovao predsednik Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović i saopštenje tog suda da se radi o „apsolutnoj neistini“, Ninić ocenjuje da je to „flagrantan pritisak na sud“.

„Na dnevnom redu je predsednik Višeg suda, posebno ako uzmemo u obzir da je pod njegovom nadležnosću i Tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala. Vidimo kod Stepanovića vitalnost, otpor, vidimo da je jedna institucija spremna da se bori, da se suprotstavi predsedniku Srbije i drugim institucijama. Ovog puta su se izgleda malo zaigrali oni koji to rade, jer je Stepanović tvrd orah“, smatra Ninić i dodaje da je Stepanović bio blizak vlastima, i da je sada istupio i izneo drugačije mišljenje.

Cvijić ocenjuje da se „stvar sve više približava kulminaciji“.

„Srbija ima ogroman problem sa korupcijom i organizovanim kriminalom. Taj problem nije razrešavan i sada kulminira. Vlast za sada nema neko jasno rešenje kako se sa tim uhvatiti u koštac, pa se sve spinuje na životnu ugroženost predsenika, ali evidentno da smo zbog korupcije i organizovanog kriminala svi mi ugroženi“, ističe Cvijić i dodaje da bez samostalnog tužilaštva ne možemo da imamo ozbiljnu borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala.

„Sistem je problem, a najveći je što se politika meša, što predsednik države već godinama unazad određuje ko je kriv, a ko nije kriv, iznosi u javnost detalje iz predmeta“, poručuje Cvijić.

Komentari

Vaš komentar