Nedeljkov: Utisak da će i ovaj dijalog biti pseudopolitički

Vesti 01. mar. 202113:24 > 14:452 komentara
Podeli:
Izvor: N1

Programski direktor Centra za istraživanja, transparentnost i odgovornost (CRTA) Raša Nedeljkov kaže da ima utisak da će i najnoviji međustranački dijalog o izbornim uslovima, za koji su danas počele pripreme, biti pseudopolitički, kao i da mu je svrha da se kupi vreme i stvori privid pluralizma.

On je za N1 rekao da o tom dijalogu pričamo mesecima, a da malo toga suštinski radimo na stvarima zbog kojih i treba da postoji.

povezane vesti

„Poražavajuće deluje da nam treba formalni okvir za razgovore koji bi trebalo da budu na neki način rutina za iskusne državne službenike i ministarstva“, rekao je Nedeljkov i dodao da godinama unazad znamo šta su problemi i na kraju smo došli do toga umesto da se bavimo njima, tražimo formu mesecima – kada ćemo da sednemo za sto, ko će da sedne za sto i ko će da bude medijator.

Ocenjuje i da odugovlačenje najviše odgovara onima koji imaju najveću političku moć da uzurpiraju državne i javne resurse i da za sebe i svoje političke stranke stvore neuporedivo veću prednost u odnosu na standarde za ravnopravne izbore.

Nedeljkov navodi i da je poražavajuće to što imamo neodgovorne političke elite koje nikako ne mogu da prevaziđu sujete time što će na sto staviti konkretna rešenja, „već se krijemo iza formata dijaloga“.

Istakao je i da je za državu poželjno da prilikom razgovora o demokratskim okvirima za izbore to činimo sa međunarodnim partnerima za koje je naša politička elita rekla da je prioritet pristupanje EU. Kako možemo da imamo problem – želimo da se kao društvo reformišemo, a ne želimo da nam za stolom sede predstavnici EU, zapitao je Nedeljkov.

Problem je, dodaje što se, krijući se iza formata i ko će biti prisutan na dijalogu a ko medijator, trošimo mesece za nama a probleme ne rešavamo.

Veliki uspeh ako se dogovore šta su problemi

Smatra da je poražavajuće za sve koji su želeli da žive u Srbiji koja nije samo forma demokratije, pa i za njega lično, da su dozvolili da dođemo do stadijuma da institucije ne rade svoj posao već rade u skladu sa uskim političkim interesima elita koje su na vlasti. „To je jedna od najvećih poražavajućih okolnosti za mene“, navodi Nedeljkov.

Iako ima utisak da će i ovaj dijalog biti pseudopolitički, Nedeljkov kaže da bi za početak, njegov veliki uspeh bio ako bi strane koje pristanu da učestvuju u razgovorima uspele da se dogovore oko toga šta su problemi i da se na početku dijaloga usvoji dokument u kom bi bili pobrojani problemi koji bi trebalo da postanu ciljevi razgovora.

Trebalo bi, kaže, da se odredi da li je problem neravnopravna zastupljenost u medijima, da li pritisak na birače – građane zaposlene u javnim preduzećima, da li imamo funkcionersku kampanju, da li se dozvoljava da funkcioneri zloupotrebljavaju funkcije u privatno – partijske svrhe.

U pitanju su, dodaje, vrlo merljive stvari, da je to lako dokumentljivo i da su u CRTA to uradili kao organizacija, ali i OEBS-ova organizacija koja se bavi izborima, ODIR (Kancelarija za demorkatske institucije i ljudska prava).

Ističe da je zbog toga problematično što smo prošli ceo taj put a i ovaj put ćemo, kako mu se čini, ući u dijalog gde će jedna strana, vlast, nuditi svoju verziju realanosti i obesmiliti razgovore.

Oko glavnih tema postoji otpor

Preneo je i da se u ODIR-ovim nalazima za početak navodi da se ignorišu najveći problemi u medijima i izveštavanju medija, tu je i problem sa zloupotrebom od strane najviših državnih funkcionera tokom kampanje, ignorisanje preporuka o finansiranju kampanja…

Oko tih glavnih tema postoji otpor, navodi Nedeljkov i dodaje da je zato i rekao da bi trebalo da se složimo oko tog šta su problemi i da ako jedna strana dolazi negirajući problem postavlja se pitanje kako ćemo doći do njegovog rešenja.

„Očigledno je da nam je u tom segmentu potrebna treća strana – međunarosna zajednica“, rekao je Nedeljkov i dodao da tu očekuje pritisak međunarodnih predstavnika – na stranu koja negira probleme.

Ističe da i u svakom društvu postoje akteri koji žele da prisvoje nešto za sebe makar to bilo i na ivici zakona.

To je legitimno pravo svih da prekrše zakon ali zato bi trebalo institucije da reaguju, a kod nas ne samo da ne reaguju već doprinose urušavanju, rekao je Nedeljkovi i izvojio kao primer REM kao kao instituciju koja je doprinela ozbiljnom urušavanju javnog interesa jer je prepustila komercijalnim akterima da mimo pravila koja nalaže zakon informišu građane i da to ne čine na istinit, objektivan i pravovremen način.

Pogledajte gostovanje u emisiji N1 Studio Live:

Komentari

Vaš komentar