NATO bombardovanje – 78 dana i 22.000 tona projektila

Vesti 24. mar. 202120:08 > 20:5050 komentara
Podeli:
Izvor: Tanjug/ Rade Prelić, arhivska fotografija

Na današnji dan pre 22 godine počeli su vazdušni napadi NATO snaga na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju . Napadi iz vazduha trajali su 78 dana, a izvedeni su bez odobrenja Saveta bezbednosti UN.

Obrazloženje pod kojim je NATO započeo bombardovanje bilo je – sprečavanje etničkog čišćenja na Kosovu. Povod je bio – slučaj Račak koji se i danas tumači na različite načine – u albanskoj i srpskoj javnosti. Bombardovanju su prethodili pregovori u Rambujeu, a tada predloženi mirovni sporazum nije prihvaćen.

Prvi NATO projektili su pali posle 19 časova u okolini Prištine. Predrag Guberinić je u tom trenutku bio student u tom gradu, a tog 24. marta je iz Prištine otišao u rodni grad – Peć, jer se već naslućivalo šta sledi. Sirene, bombe a na Kosovu i oružani sukobi postali su svakodnevica.

„Gotovo čitav period bombardovanja smo provodili sahranjujući drugare, prijatelje, rodbinu. Znači, bukvalno svakog dana se poneko sahranio. Možete da zamislite situaciju da večeras sedite sa nekim pijete sok, kafu, nije bitno… u gradu. Njega sutra nema“, navodi Predrag Guberinić, advokat poreklom iz Peći.

Za gradonačelnika Beograda prva asocijacija na bombardovanje je dečja bolnica u Tiršovoj ulici u kojoj je radio kao lekar.

Povezano:

„Hrabriti tu decu i te roditelje, hrabriti kolege, hrabriti sebe i objašnjavati taj neki događaj i sebi i njima je bilo izuzetno teško. Teško razuman čovek može da shvati da su se svet i Evropa tada odlučili na takav jedan surovi korak“, kaže gradonačelnik Beograda dr Zoran Radojičić.

U bombardovanju je učestvovalo 19 zemalja, evidentirano je oko 2. 300 udara u kojima je ispaljeno i bačeno 22.000 tona različitih projektila.

Trajalo je 78 dana, a završeno potpisivanjem sporazuma u Kumanovu. To je značilo povlačenje vojske i policije. Za njima su krenule i kolone izbeglih Srba koji su napustili Kosovo. Prema podacima Srbije reč je o oko 200.000 raseljenih.

General u penziji Sreto Malinović, u vreme NATO bombardovanja komandant 98. lovačko-bombardersko-avijacijskog puka sa ove distance kaže da je Srbija imala sve protiv sebe ali i da nije trebalo na takav način uvesti zemlju u sukob.

„I da na kraju sve ono što je bilo zahtevano se preda. Ali ako već smo ušli u taj sukob onda, za svakog, verujem, vojnika, patriotu je bilo potpisivanje vojnotehničkog sporazuma ravno kapitulaciji. Jednostavno rečeno zašto smo ulazili ako ćete izaći tako“, kaže Sreto Malinović, general u penziji.

Nije trebalo biti ni mnogo inteligentan i shvatiti da Srbi moraju da krenu za vojskom, objašnjava Guberinić koji Peć napušta 1999. godine. Od tada živi u Beogradu, a u rodni grad prvi put nakon rata odlazi četiri, pet godina kasnije.

„Jer su se tu pomešale razne emocije. I strah i ljubav i uznemirenost. Jednostavno vrlo je teško bilo. Doći u svoj grad, okrenuti se i ne poznavati nikoga“, kaže Guberinić, advokat poreklom iz Peći.

Prema podacima Fonda za humanitarno pravo na Kosovu je stradalo ili nestalo više od 13 hiljada ljudi u periodu od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine.

Komentari

Vaš komentar