Nasilje nad ženama zabrinjavajuće, NVO: Država da se srami jer ih nije zaštitila

Vesti 18. maj. 202119:337 komentara
Podeli:

Povodom Dana sećanja na žene žrtve nasilja, zabrinjavajuće poruke. Pojedine organizacije upozoravaju da svaka druga žena u Srbiji gotovo svakodnevno doživi neki oblik nasilja od strane člana porodice ili partnera. Poručuju i da zbog toga država mora znatno brže da reaguje i primenjuje zakonske propise, kako bi se ubistva žena zaustavila.

Od početka godine u porodičnom nasilju ubijeno je sedam žena. Među njima se nalazi i tridesetčetvorogodišnja Valjevka, koju je bivši partner hicem iz pištolja juče usmrtio ispred zgrade u valjevskom naselju Peti puk. Organizacije koje se bore protiv nasilja prema ženama kažu, da bi nadležni morali mnogo više da se aktiviraju kako bi se nasilnicima stalo na put.

Povezane vesti

„Vrlo mali broj žena prijavljuje nasilje, jer se smatraju krivim za to što im se dešava, imaju strah od počinioca i nepoverenje u institucije sistema – to su glavne prepreke za prijavljivanje nasilja“, kaže Tatjana Jokanović, zamenica poverenice za zaštitu ravnopravnosti.

„Ćute zbog nasilnikovog – ‘zapamtićeš ti mene i oduzeću ti decu’, ćute zbog toga što smo im rekli da su same birale i da su same odgovorne da reše problem i tako ćute sve do trenutka dok im mogućnost da progovore o nasilju koje su preživljavale ne bude nasilno oduzeta zauvek“, ukazuje Vedrana Lacmanović iz Autonomnog ženskog centra.

Podaci pokazuju da je u poslednjih 10 godina u porodičnom nasilju ubijeno najmanje 340 žena.

„Porazno za ovu statistiku jeste da se svaka četvrta žena obraćala prethodno nadležnim institucijama za pomoć, međutim, to nije rezultiralo da budu zaštićene, država treba da se crveni i srami imajući u vidu da se obavezala, odnosno da svim svojim građanima garantuje pravo na život kao neotuđivo i neprekosnoveno“, ističe Lacmanović.

Predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović poručuje da žene nisu same u borbi protiv nasilja i da nasilnike moraju da prijave.

„Važno je da ohrabrimo i osnažimo žene u svom okruženju da ako trpe bilo koji vid nasilja – bilo ono fizičko, psihološko ili seksualno, da nasilnike prijave i da zatraže pomoć i zaštitu. I svi mi, ako znamo da nasilje postoji – da to prijavimo, umesto što okrećemo glavu opravdavajući nasilje privatnom stvari. Sve dok ijedna devojčica ili žena trpe nasilje, mi kao društvo ne možemo da se razvijamo niti da gradimo bolju budućnost za svoju decu“, kazala je Mihajlović.

Kako bi budućnost žena bila bezbednija, država mora da primenjuje zakonske propise. Iz Autonomnog ženskog centra kažu da među nadležnim institucijama izostaje komunikacija kao i jedinstvena evidencija o nasilju i ubistvima žena, iako to predviđaju zakonski propisi. Predstavnici Ministarstva pravde poručuju da u sprečavanju nasilja ne može da učestvuje jedna institucija, već celo društvo.

„Svakako da propusti postoje, zadatak nas, pre svega Ministarstva pravde, jeste da se ti propusti svedu na najmanju moguću meru, ali svakako mislim da moramo svi kao društvo – i zdravstvo, prosveta, tužilaštvo, policija, centri, i mediji, svi zajedno da radimo, jer zaustavljanje nasilja na nekom prostoru je zaista timski rad, navodi Gorjana Mirčić Čaluković iz Ministarstva pravde.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić upozorava da je pandemija koronavirusa povećala rizik od nasilja i da je to najviše uticalo na žene sa invaliditetom, starije, žene koje žive na selu i Romkinje.

Poverenica: Samo sedmina ubijenih žena u 2021. prethodno prijavila nasilje

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković kazala je da zabrinjava činjenica da je od prijavljenih ubistava žena u ovoj godini, jedna sedmina prijavila nasilje pre ubistva.

„To samo pokazuje da deceniju nakon usvajanje Istanbulske konvencije, uprkos zakonskom okviru, strategiji i protokolima, sistem zaštite od nasilja u Srbiji i dalje ima određenih nedostataka, ali da najveći problem predstavlja dominantna rasprostranjenost obrasca ponašanja da je žena vlasništvo muškarca“, kazala je Janković u saopštenju.

Kako je dodala, svako ima odgovornost da „širi svest“ o tome da je nasilje nad ženama najgori oblik kršenja ljudskih prava koji se ne sme tolerisati, već kažnjavati.

Komentari

Vaš komentar