Nakon 26 godina od Srebrenice, da li je potrebno ponovno sučeljavanje sa ’90-im

Vesti 11. jul. 202120:10
Podeli:

Pred ovu godišnjicu, usvojene su dve Rezolucije o genocidu u Srebrenici, koje ga osuđuju. Jedna u Podgorici, druga u Prištini. Predsednik Srbije za njih kaže da su iživljavanje nad Srbima, a analitičari mu poručuju da su usmerene na pojedince, a ne ceo narod. Jedna takva rezolucija i sa srpske strane bi u ovom trenutku bila nepotrebna, misli novinar Filip Švarm, dok bi odlazak predstavnika države u Srebrenicu kao i izvinjenje bili potrebni.

Nijednom, tokom ovih 26 godina, svi političari iz Srbije i zemalja koje je okružuju, nisu imali isti odgovor na pitanje šta se u Srebrenici desilo. Pred ovaj 11. jul, neki su glasno izgovorili svoj stav, a potvrdili ga formalno kroz Rezoluciju o genocidu. Prvo su za to ruke digli crnogorski poslanici, a potom i oni u parlamentu u Prištini.

Povezano:

„Ono što mi danas radimo u parlamentu Kosova je potvrda našeg respekta prema svim žrtvama koje su se desile u Srebrenici“, rekao je Duda Balje iz Koalicije Vakat 7. jula ove godine.

Ovu, kako ju je nazvao, poplavu rezolucija, predsednik Srbije je, kaže, očekivao. Posle usvajanja prištinske, izjavio je da na taj način svi žele jasno da kažu da su Srbi počinili genocid… „I da pokažu svoje opredeljenje, tobože, za dobrosusedske odnose, a u stvari da Srbiji zadaju udarac. Oni će nastaviti sa tim političkim iživljavanjem nad Srbima i to je to“, rekao je Vučić.

Aktivisti koji se bave suočavanjem sa prošlošću kažu da živimo u opštoj zameni teza, pa je to ono što čuju i u poslednjoj predsednikovoj rečenici.

„Ono što bi bilo koja rezolucija ili deklaracija o genocidu u Srebrenici trebalo da predstavlja jeste pre svega priznanje žrtava, a onda i osuda politike koja je dovela do genocida u Srebrenici“, ističe Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudska prava.

Urednik nedeljnika Vreme Filip Švarm crnogorsku Rezoluciju pažljivo je pročitao, pa na Vučićevu tvrdnju odgovara: „Niko tamo ne kaže da je srpski narod počinio genocid, nego govore o tome da se genocid u Srebrenici ne sme prećutkivati i ne sme biti podložan reviziji“.

Svoju Deklaraciju o Srebrenici ima i Srbija. Skupština ju je usvojila 2010. godine, kada je na čelu države bio Boris Tadić. Rasprava je bila burna, a rezultat Deklaracija u kojoj se ne spominje reč „genocid“ već se osuđuje zločin.

A da li bi neka nova, u kojoj se pominje genocid, mogla da se nađe na dnevnom redu sadašnjeg saziva srpskog parlamenta?

„Mislim da to u ovom trenutku ne bi značilo ništa, ali da bi mnogo više značilo da se ponovo otvori sučeljavanje sa onim što se desilo devedesetih godina i da se zapravo govori o tome ko su ti ljudi, ko su ti pojedinci koji su radili različita nepočinstva, prvenstveno za korist svoje vlasti, a sakrivajući se iza srpskog naroda“, navodi Švarm.

Aktivista Inicijative poručuje da su za promenu odnosa prema Srebrenici potrebni političari spremni da iskorače iz okvira nacionalističkog poricanja. A društvu bi, dodaje on, bilo važno ispričati priče poput onih o Slobodanu i Nešku Đokiću… „Koji su pokušali da spasu četvoricu Bošnjaka koji su bili u enklavi u Srebrenici, ali su kasnije i njih četvorica bili streljani. To je ono što bi trebalo da bude putokaz srpskog društva. A mera ljudskosti ostaje u poštovanju prema svim žrtvama ratnih zločina i jednom ravnopravnom statusu gubitaka ljudskih života“, navodi Milosavljević.

Komentari

Vaš komentar