Najtužniji redovi u Srbiji: Mnogima obrok iz narodne kuhinje jedini u toku dana

Vesti 29. sep 202221:0878 komentara

Među korisnicima obroka Narodne kuhinje Crvenog krsta u Kragujevcu je i 313 dece starosti do 18 godina. Među njima 167 dece nije starije do deset godina. Pognute glave, poniženi i narušenog dostojanstva, najsiromašniji među nama, čekaju u najtužnijim redovima u Srbiji.

N1: Šta ti se najviše sviđa?

„Kupus… Kuvani kupus“, kaže dečak Ognjen.

„Ja ne biram ništa. Sve jedem. Dobro je“, kaže devojčica Radmila.

Niko od ove dece i njihovih roditelja nije svoj život zamišljao ovako. Kuvani obrok iz narodne kuhinje mnogima iz tih redova je i jedini u toku dana. Samo u Kragujevcu, više od 500 porodica je u sistemu narodnih kuhinja.

Ognjen ima 10 godina. Bez obroka koji dobija u Narodnoj kuhinji u Kragujevcu, ne bi imao mogućnost da se pravilno razvija, ali i odrasta kao ostala deca. Njegovi roditelji sa socijalnom mesečnom pomoći od 15.000 dinara, nisu u mogućnosti da mu pripreme da pojede kvalitetne obroke. Odnosno, sa tim novcem, kako objašnjava Ognjenova majka, ne bi mogli da prežive ni pola meseca. Zato su pomoć potražili u Crvenom krstu.

„Mi moramo da se snalazimo. Suprug ide da radi privatno kada ima posla. Snalazimo se za sina, kako znamo i umemo. A za nas, kako bude. Ima trenutaka kada ne jedem hleb, samo da bi Ognjen imao“, priča Dragica Manojlo, dečakova majka.

N1: Jel se dešavalo da je dečak nekada morao da preskoči obrok, zato što niste imali novca da kupite hranu?

„To se još uvek nije dogodilo. Suprug i ja smo preskakali obroke, ali ne i dete“, kaže Dragica.

Svakog jutra, na šest punktova u gradu, ista slika. Ruke koje preko šaltera pružaju plastične posude od sladoleda, ili pavlake, ko šta ima, i u kojima će kući odneti kuvanu hranu. Neko samo za sebe, a pojedini i za pet i šest članova porodice, među kojima su i deca.

Devojčica Radmila živi sa još četvoro braće i sestara. Ukupna mesečna primanja koja njeni roditelji imaju iznose 20.000 dinara.

„Meni se najviše sviđa pasulj. Mada, trebalo bi da bude slan i malo manje kiseo. I malo manje kobasice. I biće bolje“, kaže Radmila.

N1: Šta tebi najviše nedostaje?

„Nedostaje mi da odem ponovo na more. Ali, mislim da se to neće dogoditi. Volela bih i da se ponove izletišta. Ali, mislim da i to neće“, kaže ova devojčica.

„Nekada nemam hleba da pojedem, jer ostavljam njima. Ostanem gladna. Verujte mi. Po dva tri puta ne jedem, samo da bi njima ostavila. Mnogo je teška situacija“, kaže Snežana Đekić, majka devojčice Radmile.

U sistemu narodnih kuhinja je 210 porodica sa teritorije Kragujevca, koje imaju troje i više decu. Usled gubitka posla uzrokovanog epidememijom koronavirusa, potrebe za obrocima narodne kuhinje naglo su skočile. Sada taj broj stagnira, a u planu je da se počne sa deljenjem obroka svakoga dana.

U kragujevačkom crvenom krstu kuvani obroci se isporučuju šest puta nedeljno za 870 korisnika, a svakom od njih sleduje pola vekne hleba i pola litra kuvanog variva.

Marica Patrnogić, stručna saradnica Crvenog krsta u Kragujevcu, kaže da je među korisnicima narodne kuhinje 313 dece do 18 godina.

„Trudimo se da motivišemo lokalnu zajednicu, kako bi nam što više pomogli. Da obradujemo dete. Bilo da je to slatkiš, grickalica ili jabuka. To je ono što je za svako dete jako važno da bi normalno raslo. To nam je stalno potrebno. Uz pomoć donatora činimo koliko možemo, ali postoji potreba da to bude svakodnevno“, objašnjava Patrnogić.

Branislav Nikolić, aktivista Udruženja “Romanipen” iz Kragujevca, kaže za N1 da kada bi Narodna kuhinja obezbedila sredstva, broj dece koja bi imala potrebu za obrocima bio bi veći.

„Taj jedan obrok mnogim porodicama puno znači“, kaže.

N1: Ostavlja li to posledice na decu, i njihovo odrastanje?

„Kako ne. Siromaštvo je najveći uzrok svega. Kada siromašna porodica nema osnovne mogućnosti za život, šta dalje da pričamo. Zato su mnoge porodice, posebno iz romske populacije, tražeći azil, otišle u razvijenije evropske zemlje. Tamo je to na drugačiji način rešeno. Makar imaju da pojedu siguran obrok“, priča Nikolić.

Grad Kragujevac iz svog budžeta godišnje sufinansira rad Narodne kuhinje sa 16 miliona dinara. Vlada Srbije donira namirnice za devet meseci, a preostali deo ipak mora da se obezbedi pomoću donatora.

Komentari

Vaš komentar