Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) poručile su da je otvaranje klastera 4 u pregovorima sa Srbijom dobra vest ukoliko se to iskoristi na pravi način, sprovedu konkretne mere i aktivnosti u sektorima obuhvaćenim klasterom, uz procenu da je za sektor zaštite životne sredine i klimatskih promena potrebno 12 milijardi evra.
Pročitajte još:
Radne grupe koje prate životnu sredinu, energetiku, transportnu politiku i transevropske mreže organizovale su u Subotici skup, gde je rečeno da je važna tema za Srbiju izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, navodi se u saopštenju.
Kako bi se dostigli evropski standardi, potrebno je da se otklone svi problemi u izdavanju integrisanih dozvola industrijskim postrojenjima, proces javnih rasprava i javnih uvida u dokumenta, zakone i ostale propise potrebno je uskladiti sa odredbama Arhuske konvencije, uz široko učešće javnosti, a staje i značajan pritisak na lokalne samouprave da izmene planska dokumenata i reše imovinska pravna pitanja, ukazano je na skupu.
Navedeno je i da od 2023. godine Srbija neće biti konkurentna za izvoz čelika, cementa, hemikalija i veštačkih đubriva, a nakon toga i za sve što je proizvedeno korišćenjem energije iz uglja i drugih neobnovljivih izvora.
Sa osvrtom na trenutna dešavanja i ispadanja sistema snabdevanja električnom energijom, članovi Konventa su istakli strateški i evropski značaj Srbije i njenih potencijala u hidro energiji- naročito velikih reverzibilnih hidroelektrana, kao što su Đerdap 3 i Bistrica.
Kada su u pitanju termocentrale na ugalj, istaknuto je da zbog visokih taksi na zagađenje i taksi na ugljen-dioksid one neće moći da opstanu na mreži na zajedničkom evropskom tržištu energije, gde su slična stara postrojenja davno zatvorena.
Ukazuje se da važeći zakon o eksproprijaciji, zakon o rudarstvu i zakon o planiranju i izgradnji treba da se izmene, jer se sada preko njih krše ljudska i manjinska prava, kao i da je u sektoru saobraćaja potrebna Strategija razvoja, čime bi se otklonio ključni nedostatak u usklađivanju Srbije sa standardima EU.
Nacionalni konvent je u Novom Sadu održao i radionicu „Politike i instrumenti regionalnog
razvoja u post-kovid okruženju“, na kojoj je konstatovano da je pandemija produbila postojeće nejednakosti i dovela do pojave novih.
Zaključeno je da model razvoja Srbije koji se zasniva na privlačenju stranih direktnih investicija nije održiv na dug rok, a za regionalni razvoj važno je i da postoje uslovi za efekte prelivanja koje stvara IKT sektor i usmeriti ih ka delovima Srbije koji nemaju univerzitetske centre, dodaje se u saopštenju.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare