Može li opozicija da se ujedini oko predizbora ili ipak ne bi u taj sparing meč

Vesti 21. feb 202119:22 > 19:2623 komentara
Podeli:

Koliko je realno da se unutar opozicije održe predizbori koji bi mogli da izbace kandidata za, na primer, predsednika ili gradonačelnika Beograda? Političke stranke sa ozbiljnijom infrastrukturom smatraju da je važniji dijalog o izbornim uslovima, dok političke organizacije koje veruju u predizbore podsećaju na Sporazum sa narodom. Ideja predizbora zavrtela se u Srbiji nakon što je posle njih mađarska opozicija uspela da pobedi Viktora Orbana u Budimpešti.

Može li mađarski scenario da okupi opoziciju kao u Budimpešti gde se sporazumelo šest glavnih opozicionih stranaka o zajedničkoj listi i kandidatima za izbore 2022. godine? Izbori u Srbiji biće takođe naredne godine, a opozicija još nije ni sela za isti sto, ocenjuju u Socijaldemokratskoj stranci.

„I dok je opozicija u Mađarskoj ostvarivala jedinstvo oko pobede, opozicija u Srbiji se delila oko bojkota – to su te razlike“, kaže Konstantin Samofalov iz SDS.

Upitan da li sada mogu da se ugledaju na taj mađarski model, kaže da bi u idealtipskim uslovima mi „ovde posle 20 godina od demokratskih promena trebalo da živimo u društvu koje je potpuno demokratično“.

N1: Ali nije idealno ni u Mađarskoj?

„Očigledno je opozicija u Mađarskoj pokazala više spremnosti i zrelosti da se dogovori i nije propustila šansu da izađe na lokalne izbore, koji su bili prvi korak u borbi protiv Orbana“, kaže Samofalov.

N1: Šta može da uradi opozicija za tim istim stolom koji pominjete?

„Ti, unutaropozicioni izbori ili unutarstranački izbori, gde se biraju kandidati za neke državne funkcije mogu da funkcionišu samo u jedinstvenim i dobrouređenim stranačkim strukturama koje decenijama na takav način funkcionišu. To je slučaj u SAD. Dakle, ne mogu da funkcionišu unutar opozicije koja je razjedinjena i koja nije sposobna ni da sedne za jedan sto“, odgovara Samofalov.

U Skupštini slobodne Srbije ocenjuju da nije samo Amerika ta u kojoj mogu da se održe predizbori, međutim, Srđan Škoro tvrdi da opozicionim strankama u Srbiji to trenutno ne odgovara.

„To je, naravno, opet čudno s obzirom na to da oni pričaju da imaju infrastrukturu, da su u svakom času spremni za izbore, da im fokus grupe i istraživanja govore sve u prilog… Onda se postavljava pitanje – zašto oni izbegavaju sparing meč sa ljudima koji nisu ni u jednoj stranci, koji nemaju nikakvu infrastrukturu? Moj odgovor glasi da oni znaju da jako loše stoje i znaju da bi te sparing mečeve izgubili i onda im je lakše da to izgube od samog Vučića nego od opozicije“, navodi Škoro.

N1: Zbog čega bi onda, po vašem mišljenju, takvi izbori bili recimo dobri?

„Oni bi animirali ljude, oni prvo videli kako stvari stoje zaista ako bi stvari mogle da se urade na pravi način, ali problem je ko bi to finansirao, ko bi to kontrolisao – način na koji bi se izvodilo svo to glasanje i koliko bi glasača bilo dovoljno, koja izlaznost, da bi se stvorila neka slika“, navodi Škoro.

U organizaciji CRTA pokušali su da daju neke odgovore. Vujo Ilić objašnjava da je najvažnija lekcija da u nepoštenim uslovima moraju da se menjaju pravila igre i predlaže šta bi opozicija mogla da uradi… „Predizbori bi se održali nekoliko meseci pre izbora. Optimalno vreme u Beogradu bilo bi na jesen, najkasnije u oktobru, što bi ostavilo pola godine za organizaciju. Za razliku od Budimpešte u kojoj je primenjen većinski sistem, predložio sam da se u Beogradu predizbori održe korišćenjem personalizovanog proporcionalnog sistema. Predizbori bi trajali više dana, nema nikakve smetnje da traju i celu nedelju, tokom koje bi kandidati mogli bez prekida da vode kampanju“, naveo je Ilić.

Ništa od toga ne bi ocenjuju u CRTI trebalo da znači da se odustane od razgovora o izbornim uslovima, predsedničkim izborima i svim drugim temama. Predizbori mogu samo da budu pokretač promena.

Komentari

Vaš komentar