Mitićeva rupa: Struka protiv parka, a braniteljima na ruku ide – „prokletstvo“

Vesti 20. mar. 202119:3025 komentara
Podeli:

Inicijativa Ne davimo Beograd pokrenula je peticiju da se sačuva park na beogradskoj Slaviji. Građani žele da sačuvaju "Mitićevu rupu" od namere grada da na tom mestu izgradi stambeno - poslovni kompleks, i time uništi i ono malo zelenila što je na tom prostoru ostalo. Struka kaže da to mesto ne treba da bude park, već deo urbane gradske celine. Urbana legenda kaže da je mesto ukleto, jer su svi pokušaji gradnje propali.

Nema u ovom trenutku poželjnije „rupe“ za izgradnju u centru grada, ali ni „rupe“ koja duže odoleva svakoj gradnji, pa je takozvana Mitićeva rupa, već 40 godina privremeni park.

„Novi plan za ovaj park je da ovde nikne jedan stambeno – poslovni kompleks koji zauzima ovu površinu 100 odsto, dakle, cela površina parka će biti jedna velika zgrada. Ivica zgrade je do ivice sadašnjeg parka, i visina koja je dozvoljena je kao ove zgrade preko puta, što znači 6+ spratova, tako ćemo dobiti kanjon u Begradskoj ulici, a ovde jedan stambeno-poslovni kompleks bez imalo zelenila“, kaže Dobrica Veselinović iz inicijative Ne davimo Beograd.

Povezane vesti

Zelenila će biti, tvrdi bivši gradski arhitekta Đorđe Bobić. Detaljno je, kaže, pogledao plan i misli da je dobro urađen.

„Znači neće biti nikakva preterana gradnja, nego jedan normalan, uobičajen, standardni gradski blok i ja mislim da je to dobro. To mesto nije park. Ja razumem proteste, ja sam veliki protivnik Makiša, onog što se dešava ispod Kalemegdana, mislim da su to nerazumni potezi koji urušavaju neke gradske vrednosti. Ali je to sad postao manir. Sad svako drvo koje se poseče skandal – što jeste – ali jednostavno postoje mesta koja nisu za tu namenu“, kaže Bobić.

A ipak, svako ko je pokušao da zabode ašov na ovom delu Slavije – neslavno je propao. Poslednji čvrsti objekat na ovom mestu datira iz vremena kada se naš sagovornik još nije ni rodio. Lokalna kafana Rudničanin 1935. godine. Ubrzo je srušena da bi na tom mestu nikla u to vreme najviša zgrada na Balkanu.

Mitićeva rupa dobila je ime po čuvenom trgovcu Vladi Mitiću. On je u novembru 1940. na ovom mestu planirao da izgradi veliku robnu kuću, visoku čak 60 metara, sa 14 spratova. Iskopana je temeljna jama, planirano je da robna kuća bude završena za dve godine, ali se u međuvremenu desio Drugi svetski rat. A nakon rata nacionalizacija, pa je Vlada Mitić ostao bez svega, između ostalog i bez svoje rupe.

„Posle od 1946. pa do osamdesetih bilo je, prema onome što sam ja uspeo da pronađem kao podatak, oko 26 pokušaja da se tu nešto zida“, kaže Bobić.

I nijedan realizovan. Osamdesetih godina prošlog veka arhitekta Bogdan Bogdanović, u vreme dok je bio gradonačelnik, uredio je ovaj prostor kao park i tu postavio čuveni sunčani sat koji je demontiran 1992. godine, kada je na ovu lokaciju oko bacila i samozvana srpska majka.

„Devedesetih godina je i Dafina Milanović ovde počela izgradnju svoje Dafiment banke i lično je u temelj ubacila tadašnjih 1500 nemačkih maraka, ali je poduhvat brzo propao, tako da se ja nadam da će i ovaj poduhvat koji se planira isto tako brzo propasti i da ćemo očuvati ovu zelenu površinu na Slaviji“, kaže Veselinović.

Braniteljima parka, na ruku bi mogla da ide i urbana legenda da je ovo mesto, zbog svega prethodnog što ste čuli, ukleto.

„I ja sam čuo te priče (smeje se), moguće da ima nečega u tom tlu ispod, dole, jer je zaista neverovatno da u prošlom veku, od 1935. godine, imamo 60 godina, pa još ovi 20 u ovom veku… Maltene se približavamo stogodišnjici pokušaja da se na tom takozvanom prokletom tlu nešto izgradi“, kaže Bobić.

Prokleto ili ne, tle na kom se nalazi Mitićeva rupa nije u potpunosti vlasništvo grada, odnosno opštine Vračar, jer je restitucijom jedan deo zemljišta vraćen potomcima Vlade Mitića.

Komentari

Vaš komentar