Milivojević: Opozicija ne treba da ima zajedničkog kandidata i jedinstvenu listu

Vesti 15. okt 202112:43 > 12:4343 komentara
Izvor: N1

„Potpuno razumem i ljude koji predstavljaju građansku, liberalnu priču u opoziciji, ali i Boška Obradovića koji zastupa nacionalnu opciju. On je u pravu, jer kod ljudi koji se osećaju srpskim nacionalistima postoji otpor da glasaju za one koje smatraju ekstremnim građanistima i obrnuto. Zato je mnogo bolje da naprave dogovor i nastupe sa više kandidata, ako uopšte odluče da izađu na izbore“, kaže u razgovoru za portal N1 politikolog Cvijetin Milivojević.

Sagovornik portala N1 smatra da „nije mnogo i da budu dva, pa čak i tri kandidata opozicije“, ali uz prethodni dogovor da onaj koji uđe u drugi krug izbora mora biti podržan od ostatka opozicije.

Povezane vesti:

„Uveren sam da bi uz ozbiljne opozicione kandidate došlo do drugog kruga predsedničkih izbora. Da biste pobedili Aleksandra Vučića, morate imati foto-robot kandidata koji mnogo liči na percepciju Vučića u većem delu njegovog biračkog tela. To je formula koju je 2000. godine Zoran Đinđić uspeo da izgura unutar Demokratske opozicije Srbije i da predloži Vojislava Koštunicu, koji je jedini mogao da pobedi Slobodana Miloševića upravo zato što je u percepciji dela biračkog tela bio viđen kao dobar Srbin i dobar predsednik Srbije“, podseća Milivojević.

Kao jedan od razloga zbog kojih opozicija treba da nastupi sa više predsedničkih kandidata politikolog navodi predstavu birača o aktuelnom predsedniku Srbije.

„Vučić je uspeo da se jednom delu birača nametne kao najveći Evropljanin među Srbima, a drugom delu kao najveći Srbin otkako je majka rodila jednog Srbina. Zato mislim da je za opoziciju bolje da ima dva ozbiljna kandidata, ali ne sme da se desi da kandidat koji ne prođe u drugi krug radi protiv onoga koji je prošao, praktično u Vučićevu korist. Onda su džaba krečili“, upozorava Milivojević.

N1

Naš sagovornik sa žaljenjem konstatuje da je opozicija odustala od zahteva da uslov svih uslova da se uopšte uđe u dijalog s vlastima bude razdvajanje termina izbora, dodajući da bi „izlazak na predstojeće izbore mogao da znači izdaju građana koje su prošle godine ubeđivali da ne postoje uslovi za izlazak na izbore“.

„Pošto je to već tako, onda ne vidim neophodnost da opozicija ima jedinstvenu listu i zajedničkog kandidata, štaviše smatram da bi to bilo loše za opoziciju. To potvrđuje i iskustvo sa izbora u Crnoj Gori, na kojima nije došlo do rasipanja opozicionih glasova jer je opozicija izašla sa tri liste – građanističkom, prosrpskom i jednom državotvornom crnogorsko-srpskom. Sve tri liste su uzele svoj deo biračkog tela, jer nije bilo gađenja prema glasanju za neku opozicionu stranku s kojom birači ne dele stavove. To je potrebno i opoziciji u Srbiji, a ne jedinstvena izborna lista i zajednički predsednički kandidat, tim pre što još ne znamo ni ko uopšte izlazi na te izbore“, naglašava Milivojević.

„Priča o ujedinjenju opozicije vodi u – razjedinjavanje“

Cvijetin Milivojević smatra da priča koja se „podgreva pred svake izbore“ o potrebi ujedinjenja opozicije, neophodnosti stvaranja zajedničke liste i jedinstvenom kandidatu, po pravilu vodi u razjedinjavanje.

„Odavno govorim da sam protiv formiranja neke prisilne jedinstvene liste opozicije, jer smatram da to nije dobro za samu opoziciju. Konkretno, da je bilo po pravdi i pozitivnom iskustvu koje imamo u okruženju, imali bismo razdvojene lokalne izbore od predsedničkih i parlamentarnih na kojima se bistri politika. U tom smislu, bilo bi apsolutno opravdano da opozicija ima jedinstvenu listu za Beograd, jer bi se na tim izborima rešavali svakodnevni komunalni problemi Beograđana, a ne visoka politika“, ističe Milivojević.

Komentarišući to što lider Dveri ne podržava ni predlog da zajednički predsednički kandidat opozicije bude nestranačka ličnost, Milivojević je istakao da „političari uvek imaju otpor prema vanstranačkim ličnostima“, podsećajući da je tako bilo i devedesetih godina prošlog veka.

„Lideri opozicije imaju otpor prema ljudima koji nisu stranački angažovani, ali i protiv svojih političkih neistomišljenika u samoj opoziciji. Nije sporno da ne valja ići u previše kolona, ali dve ili tri liste pokrivaju opoziciono biračko telo. Ako želite pobedu nad sadašnjom vlašću, onda vi prethodno morate sve definisati, potpisati i držati se dogovora. Ono što smo videli u Crnoj Gori je pravi primer kako se glasovi ne rasipaju, tamo je svaki opozicioni glas ušao kao podrška nekoj od tri liste“, zaključuje Milivojević.

Komentari

Vaš komentar