Milivojević: Ako Dačić i Mekalister arbitriraju dijalogom – sve ostaje isto

Vesti 01. mar. 202111:14 > 11:329 komentara
Podeli:

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković ocenjuje da će "uspeh aspiracija opozicije da se promene izborni uslovi zavisiti od toga kako će formulisati izbore i kako će učestvovati u samom procesu razgovora" i dodaje da predlozi koji su do sada cirkulisali u javnosti, a koje on naziva "maksimalističkim", poput ministarstva za izbore, nisu put da se pronađe najmanji zajednički sadržalac sa vlašću oko nekih stvari koje bi mogle objektivno da se koriguju, poput stanja u medijima i toka izbornog procesa. Njegov kolega Cvijetin Milivojević ističe i da je pitanje ko će biti posrednik u dijalogu vlasti i opozicije.

„Ako njima arbitrira (predsednik Skupštine Ivica) Dačić i neki evroparlamentarac engleskog imena i prezimena iz Nemačke, čija politička grupacija u Evropskom parlamentu je bliska političkoj opciji Srpske napredne stranke (Dejvid Mekalister), onda šta možemo da očekujemo? Pa ništa. Možemo da očekujemo opet bojkot većeg dela opozicije, i da se nesrećni deo tzv. konstruktivne opozcije koji bi izašao na takve izbore provede kao prošli put – ‘kao bos po trnju'“, kaže Milivojević u Novom danu na TV N1.

Povezane vesti

On pojašnjava da Srbija ima jedinog legitimnog predstavnika vlasti – predsednika Aleksandra Vučića, čiju pobedu na izborima niko nije osporio, dok je „ostatak izvršne vlasti posledica nelegalnih i nelegitimnih izbora“.

„Pa kako može da posreduje u tom dijalogu neko ko je izabran na nelegalnim i nelegitimnim izborima“, pita Milivojević.

Druga faza međustranačkog dijaloga počinje danas u onlajn formatu, i u njoj će učestvovati predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić i evroparlamentarci, a od polovine marta bi trebalo u njemu da uzmu učešće i političke stranke.

Na pitanje da li će opozicija koja je bojkotovala prošlogodišnje parlamentarne izbore sada promeniti stav, Stanković smatra da će to samo zavisiti od toga kako će formulisati svoje zahteve.

„Ako oni budu maksimalistički, bojim se da bi ovo mogao da bude prvi i poslednji sastanak, ali imam utisak da je u opoziciji evolutivnim putem došlo do uverenja da je mnogo bolje učestvovati u političkoj utakmici nego bojkotovati tj. isključiti sam sebe iz političkog procesa“, kaže Stanković.

Izvor : N1

On ističe da svi oni zahtevi poput ministarstva za izbore, „ja bih nazvao maksimalističkim, to nije put da se pronađe najmanji zajednički sadržalac sa vlašću oko nekih stvari koje bi mogle objektivno da se koriguju: stanje u medijima i tok izbornog procesa, premda sam čin glasanja, ako gledate statistiku nepravilnosti, nije problem“.

„Znači može da se izvrši korekcija medijskih uslova, tu pre svega mislim na javne servise, a sve ostalo je sastavni deo političke borbe, koji nikad nije bio prijatan za opoziciju nigde u svetu“, ocenjuje Stanković.

Kako je bojkot prethodnih izbora uticao na vlast?

A na pitanje kako je bojkot opozicije na prethodnim parlamentarnim izborima 21. juna 2020. uticao na vlast, on misli „da su shvatili, imajući u vidu pre svega izveštaje Evropskog parlamenta i Evropske komisije, da treba pokušati raditi na tome da opozicija u celini učestvuje. Uostalom ne bi vlast prihvatila ovaj sastav evroparlamentaraca, da misle da to nema osnova, naravno oni vam to neće reći“.

Milivojević ukazuje da treba razdvojiti dve stvari – sa jedne strane imamo lokalne izbore za Beograd i predsedničke koji nisu sporni i njih može da bude, a sa druge strane imamo vanredne parlamentarne izbore koje je Vučić raspisao 15 dana posle prethodnih izbora, kojih ne mora da bude.

„Vučić je sam raspisao vanredne parlamentarne izbore samo 15 dana posle prethodnih izbora, što je bio dokaz da je očigledno bio zadovoljan rezultatom svoje stranke, ali nije bio zadovoljan činjenicom da ti izbori zapravo nisu imali ni pun legitimitet, pa ni pun legalitet, što je jako opasno za njega. Da je to tako i da Vučić nije častio opoziciju vanrednim parlamentarnim izborima, jer ona to nije ni tražila, već je to bio nalog iz EU, pokazao je prethodni izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije, u kojem je konstatovano da 30 godina posle uvođenja višestranačja, Srbija nema više politički pluralizam“, kaže Milivojević.

„Nije sporno da predsedničkih i beogradskih izbora može da bude, a vanrednih parlamentarnih ne mora, ali očigledno ne mora iz ugla opozicije u Srbiji, ali iz ugla EU mora da ih bude, i sada je to problem – kako obezbediti normalne izborne uslove za vanredne parlamentarne izbore, jer je očigledno da EU neće biti zadovoljna ako na primer predsednički ili redovni beogradski prođu lepo, a pukne priča sa vanrednim parlamentarnim izborima“, dodaje on i smatra da je „ovo poslednje upozorenje oktroisanim valastima u Beogradu da ne mogu više da se igraju“.

Milivojević kaže i da Srbija ima odlične zakone, i medijske i izborne, a ima i krivično zakonodavstvo, ali se ono ne primenjuje.

„Nije bilo potrebno činiti nikakve posebne ustupke opoziciji, već je bilo dovoljno samo primeniti zakone i na prošlim izborima, ali pošto se to ne čini, onda da bi izbori bili kako-tako legitimni odnosno demokratski, prvo je potrebno da se Vučić kao predsednik Republike povuče sa mesta predsednika SNS“, navodi Milivojević i dodaje da Vučić kao predsednik Srbije može da se kandiduje na predsedničkim izborima, ali ne može na lokalnim, kao što je to činio 21. juna, pa i izborima za grad Beograd, i na vanrednim parlamentarnim.

„Činjenica da ste istovremeno na funkciji predsednika Republike čini da imate višak informacija koje koristite za svoju stranku. A druga stvar je da je sam Vučić od 2017. do danas najmanje osam puta izjavio da će se na prvom velikom skupu SNS povući sa mesta predsednika stranke“, kaže Milivojević.

Razdvajanje izbora ili ne?

On insistira na razdvajanju termina parlamentarnih, predsedničkih i lokalnih izbora (predviđenih za april sledeće godine).

„Ne možete spajati lokal sa tim tzv. velikim izborima. Ako se opozicija pojavi na izborima na kojima će sve biti poklopljeno likom Vučića, onda smo džaba krečili“, ističe on.

Vuk Stanković, pak, smatra da je razdvajanje izbora „apsolutno nemoguće u ovom trenutku“.

„Sam politički proces je takav da vi jednu političku partiju identifikujete sa njenim liderom, bez obzira što se treba zalagati za institucije lokalne demokratije… Ako to razdvojite, samo ćete da usložnite izborni postupak… Zašto biste to razdvajali, neka se građani izjasne na svim nivoima. Spajanje izbora je podizanje uloga u čitavoj toj priči, ako su građani nezadovoljni lokalnom vlašću, oni će glasati protiv nje i na lokalnom i na republičkom i na predsedničkom nivou“, smatra Stanković i dodaje da mu potenciranje razdvajanja izgleda „kao neka alibi priča da se ne izađe na izbore“.

Ima li šanse za promenu vlasti?

Na pitanje da li će na predstojećim izborima doći do neke promene, Stanković smatra da neće biti dramatične promene, „mislim da će SNS biti vrlo ubedljiva“.

„Nije krivica vladajuće stranke što je opozicija slaba, i opozicija mora da shvati da uspeh u demokratiji nije samo vezan za pojavljivanje u medijima, već i za pitanje unutrašnje organizacije, komunikacije sa biračima, razrađene političke programe, i pojavu novih lica“, navodi Stanković.

„Ovde je problem što vi ne vidite u opoziciji kredibilnog predsedničkog kandidata, zato se predsednički izbori i toliko dramatizuju“, smatra on.

Milivojević, s druge strane, misli da bi „nekoliko meseci oslobođenih medija potpuno promenilo sliku“.

„SNS bi bio sveden na razumnu meru, a Vučić bi verovatno pobedio na predsedničkim izborima, ali u drugom krugu, kao i u svim normalnim demokratskim zemljama. Kad kažem da bi SNS bio sveden na razumnu meru, tu mislim da ne bi mogla da formira sama vlast, bojim se da SNS smanjuje svoj koalicioni kapacitet, ona guta manje stranke koje su sa njom u koaliciji“, ocenjuje on.

Dodaje da bi i za SNS bilo dobro da se Vučić povuče sa čela stranke, za koju kaže da je izgrađena na „preletačima“.

„Ako Vučić ima nameru da nastavi političku karijeru, mora se ratosiljati onoga što je njegov balast – a to je njegova stranka“, kaže Milivojević.

Stanković ukazuje da bi za Srbiju bilo dobro da se ide u pravcu afirmativnog političkog pluralizma – da postoje suprotnosti koje mogu uzajamno da se takmiče i da kontrolišu jedni druge prilikom vršenja vlasti .

„Ne možete očekivati da vlast veštački kreira uslove da ojačava one koji hoće da je smene, posebno kada je poruka ovih što hoće da je smene da je čeka neka vrsta revolucionarne pravde“, navodi Stanković i dodaje da je za političku klimu važno da padnu tenzije i da se izborni proces vodi racionalno.

Teme u kampanji

Na pitanje koje će teme dominirati u izbornoj kampanji, Stanković kaže da će to pre svega biti spoljnopolitički kurs države, Kosovo, Republika Srpska, budućnost evrointegracija, budućnost odnosa sa drugim političkim igračima na svetskoj sceni.

Milivojević, pak, smatra da je „nažalost za EU u ovom trenutku najbitnije da Vučić bude makar koliko-toliko konstruktivan kada je reč o pregovorima o Kosovu, a sve ostalo je sporedno“.

„Neće EU nešto mnogo da pomogne opoziciji, ona mora sama da se izbori za izborne uslove“, zaključuje on.

Komentari

Vaš komentar