Dimitrije Milić iz organizacije "Novi treći put" izjavio je u emisiji "N1 Studio Live" da preko 70 posto građana Srbije kaže da Srbija ne treba da uvodi sankcije Rusiji. "Ostatak građana je za sankcije određenog nivoa. Negde oko 15 odsto je za sankcije koje bi bile usklađene sa EU, a ostatak je za minimalne sankcije", istakao je Milić. On je dodao da su građani Srbije kao najbolje lidere ocenili Vladimira Putina, Si Đin Pinga, kao i Viktor Orban, dok su najegore ocenjeni Džo Bajden i Boris Džonson.
Podsetimo, sukob koji je u Ukrajini počeo ruskom invazijom 24. februara ove godine imao je velikog uticaja na javno mnjenje u Srbiji i jedna je od glavnih političkih i društvenih tema, a organizacija „Novi Treći put“ je sprovela istraživanje o stavovima građana Srbije o ovoj temi.
Komentarišući istraživanje medija, i kako su oni saopštavali o ovom sukobu u vremenu od 1. marta do 30. aprila“, rekao je da je analizirano skoro 17.859 medijskih članaka u 11 „news“ medija.
Povezane vesti
„Prvi zaključak je da su mediji ubedljivo gravitirali ka Rusiji, kada se uporede pozitivni i negativni članci. To je negde u korist Rusije plus 20 odsto. Takođe je vrlo pozitivan stav o Belorusiji, sa tim što treba uzeti u obzir da je Belorusija malo spominjana. To je proruski deo javnog mnjenja, i mediji su se očigledno obraćali tom delu“, kaže on.
Dodaje da je većina medija imala antizapadni stav.
„U domaćim medijima je antizapadni sentiment bio jači od proruskog. Rusija je pozitivno prenošena, dobijala je i kritike, ali kada se pogledaju procenti, zapadne zemlje su trpele mnogo više napada“, rekao je Milić.
Sličan je stav u rezultatima istraživanja prema liderima.
„Ako pogledamo lidere, to se negde slično reflektuje. Džo Bajden nešto slabije stoji od SAD, a Boris Džonson od Velike Britanije“, kazao je gost N1 i dodao da je lider Ruske Federacije Vladimir Putin imao negativniji tretman od same Rusije u martu i aprilu“, naveo je Milić.
Konstatuje da se u domaćim medijima od kraja marta pozitivno govori o ruskoj vojsci, kao i o njenim podvizima.
„To se radi, iako se u člancima stalno pomeraju rokovi za koliko će ona pobediti. Prvo su bile dve nedelje, pa mesec dana, pa dva meseca… Na kraju to još traje“, rekao je Milić.
Govoreći o rezultatima stavova građana, on je ukazao da preko 40 odsto naših građana smatra da je za sukob kriv NATO, u smislu širenja NATO-a na istok.
„Ako uporedimo našu anketu sa anketama iz nekih evropskih država, prosto ne postoji nijedna evropska država gde u anketama građani kažu da je NATO najviše kriv. Čak i u Belorusiji, državi koju ima rusku proautoritarnu vlast, i sa čije je teritorije napadnuta Ukrajina, rezultati su da su prvi krivci Belorusija i Rusija. Isto je u Orbanovoj Mađarskoj, kao i u Bugarskoj“, napomenuo je Milić.
Ocenjuje da onako kako su mediji uokvirili ovaj sukob, a to je da su ili Ukrajina, NATO ili Zapad krivci – to se reflektovalo i na građane.
Pročitajte još
„Građani nemaju toliko negativan stav o Ukrajini, koliko imaju negativan stav o Zelenskom, i koliko smatraju da je Ukrajina prinudno ugurana u sukob od strane NATO i zapadnih država, i da sada plaća cenu zbog toga. Gledaju je kao državu koja ima marionetsku vlast“, objašnjava sagovornik N1.
On je naveo da se većina građana u Srbiji opredeljuje da naša zemlja ne treba da bude ni uz jednu stranu, odnosno da treba da održi neutralni kurs.
„U Srbiji postoji oko petina građana koji su na vrlo jasnim prozapadnim pozicijama, i negde između petine i četvrtine koji su na tvrdim proruskim pozicijama. Ostatak građana je neutralan i kod tih građana dominira stav da Srbija treba da buide neutralna“, rekao je Milić.
Ipak, ukoliko bi se ovo postavilo kao referendumsko pitanje, ako ne bi bilo prostora za balansiranje, veći broj građana kaže da bi se opredelio za Rusiju, zaključio je naš sagovornik.
Ceo razgovor pogledajte u okviru emisije N1 Studio Live:
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare