Spoljno-politički novinar N1 Esmir Milavić kaže da je po pitanju EU i Zapadnog Balkana odavno otvoren vakuum i da bilo koja zemlja koja želi da pokuša da napravi uticaj na region to i može, bilo da je to Rusija, Turska, SAD ili neko treći, četvrti ili peti. Ostaje nam da se nadamo se da će za region u ovoj godini biti više pozitivnijih vesti iz Brisela, ističe Milavić, komentarišući dešavanja u svetu protekle godine.
„Zanimljivo je da su obe zemlje koje su predsedavale EU u 2020. godini, i Hrvatska i Nemačka govorile da je Zapadni Balkan prioritet, sada se postavlja pitanje šta bi se sa regionom dogodilo da nismo bili prioritet“, rekao je Milavić, podsećajući na dve blokade Albanije i Severne Makedonije tokom prethodne godine, činjenicu da Srbija nije otvorila nijedno poglavlje, kao ni Crna Gora, ali i to da BiH nije ni blizu kandidatskog statusa a da Kosovo još čeka dogovor Prištine i Beograda.
On je, osvrćući se na izjavu nemačkog ministra za evropske poslove Mihajla Rota da se mora sprečiti otvaranje bilo kakvog vakuuma u regionu, naglasio da misli da je taj vakuum odavno otvoren i da je zbog toga moguć uticaj velikih sila, koje nisu članice EU, na region.
Povodom uticaja SAD na dešavanja na Zapadnom Balkanu prošle godine i potpisanog Vašingtonskog sporazuma, on smatra da je to samo služilo Donaldu Trampu kao predizborni trik. Podsetio je i na Trampovu izjavu da je za samo 20 minuta uspeo da zaustavi 400 godina ubijanja između Srbije i Kosova.
Pročitajte još
Milavić očekuje da od naredne administracije SAD, od 20. januara, možemo očekivati intenzivniji angažman te zemlje po pitanju Zapadnog Balkana, uzimajući i obzir činjenicu da bi Entoni Bilken trebalo da dođe na poziciju državnog sekretara, a u pitanju je čovek koji učestvovao u Dejtonskim pregovorima i zna vrlo dobro i region i političare u njemu i to bi, kaže, mogla da bude dobra vest.
Ipak, za novu aministraciju SAD u startu neće biti naš region prioritetan, jer je suočena sa pandemijom i činjenicom da Tramp još ne odustaje od pokušaja da ospori pobedu Bajdena…
„Ako je gledati šta trenutno radi Tramp sumnjam da će 20. januara biti stavljena tačka na celu priču“, kaže Milavić, podsećajući na razgovor Donalda Trampa koji je noćas objavljen i u kom on pokušava da ubedi poverenika za izbore Džordžije da promeni za jedan glas izborni rezultat. Tramp, dodaje, takođe priprema za 6. januar protest blizu Bele kuće u toku glasanja u Kongresu o potvrđivanju rezultata izbora. Ono što američki mediji kažu, prenosi Milavić, je da od Trampa možemo očekivati i mnogo više aktivnosti posle 20. januara, i to preko njegovih medija, a to su Njuz Max i One American Network.
Ističe i da je za unutrašnju politiku SAD i dalje aktuelna priča o osnovnim ljudskim pravima koja decenijama mori društvo, a da je zahvaljujući Trampu bilo mnogo situacija u kojima je on podstakao bele supremiste da počine određene stvari.
Milavić očekuje da će Bajden možda uspeti malo da olakša te tenzije, budući da je predložio u kabinet nekoliko ljudi iz afroameričke i latino zajednice, kao i pripadnike LGBT zajednice, a za potpredsednicu je odabrao Kamalu Haris.
Očekuje i da Bajden poboljša odnose na spoljnopolitičkom planu sa EU, iako tu manji problem može biti odlazak Angele Merkel sa pozicije kancelarke. Međutim, smatra, da će administracije SAD i EU na profesionalnom nivou lako sarađivati, kao i da će EU i SAD verovatno naći mnogo zajedničkih tačaka i po pitanju Kine, Rusije, trgovine, pa i regiona Zapadnog Balkana.
Jedno od pitanja na kom će morati puno da se radi je, kaže, region Bliskog istoka i tu će se čekati i videti šta će biti sa Netanjahuom, kao i kako će rešavati pitanje Irana.
Prednost Bajdenove administracije je i to što će Džon Keri biti zadužen za klimatske promene, pa bi povratak SAD u Pariski klimatski sporazum, SZO i neke druge organizacije mogao da ojača položaj SAD na spoljno političkom planu, ocenio je Milavić.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare