Miklja: Beseda koju bi vlast trebalo da uči kao „Oče naš“

Vesti 20. nov 202210:2119 komentara

Oproštajna beseda akademika Vladimira Kostića koji je rekao da je osam godina upravljao Srpskom akademijom nauka i da je vreme da upravljanje preda nekom drugom vlast bi trebalo da uči kao "Oče naš", a poruka da je dugo vladanje nepristojno izjava je koja odiše ne samo smernošću, već i mudrošću i čovečnošću, izjavio je za N1 novinar i pisac Dušan Miklja.

Podsećamo, Kostić je nedavno saopštio da se neće ponovo kandidovati za mesto predsednika SANU i tim povodom je rekao: „Ovo je moje poslednje obraćanje. Nakon osam godina, svojom voljom i bez ikakvih pritisaka, nalazim da bi svaki moj pokušaj produženja vršenja ove funkcije, uz potpunu neizvesnost da li bi me akademici uopšte ponovo uzeli u obzir, bio nametljiv, preteran ili bez trunke pristojnosti. Jednostavno, vreme je za druge“.

Miklja je u Novom danu N1 komentarišući naslove iz štampe, a među njima i onaj – „Dogovora o tablicama nema, sastanak Vučića i Kurtija neizvesan“, ocenio da mu seve to liči na pozorišnu predstavu.

On je naglasio da je čin napuštanja institucija pa vraćanje u njih neodrživo, da ili postoje razlozi za tako nešto ili ne i dane mogu ti razlozi da se menjaju „kako vetar duva“.

„Jer takva politika gubi verodostojnost, ako 10 dana uveravate javnost da je dobro da se izađe iz Skupštine, a desetog se vratite u nju, kako naći objašnjenje za tako besmislen čin“, istakao je Miklja i ocenio da će kraj te predstave biti kao kod Šekspira – „Mnogo buke ni oko čega“.

„Obe strane su na neki način uslovljene, ne mogu da budem siguran da su potpuno nezavisne u svojim odlukama. Mislim da su izložene pritiscima ili uticajima i ne zavisi samo od njih rasplet, a o tome moraju voditi računa zbog sopstvenog opstanka“, naveo je Miklja.

O beloj kugi i situaciji u školama

Povodom naslova „Planeta prenaseljena, a kod nas sve manje beba“, Miklja navodi da je demografija važna jer je to na neki način činilac opstanka nacije, a da bi se rađalo više dece moraju da postoje pristojni ili makar snošljivi uslovi za to.

Kod normalnih ljudi, kako dodaje, pored želje za potomstvom postoji briga u kakvim će se uslovima odgajati ta deca, a da je kod nas više reči nego brige da se uslovi poboljšaju i učine snošljivim.

Povodom napada učenika na profesorku u Trsteniku, kaže da ga ni to nije iznenadilo i da nije siguran da se može izmeniti kaznama. „Školski sistem zaskužuje i neophodno je da mu se posveti veća pažnja i mnoge prepravke su neophodne. Ne može se gledati kao izdvojena pojava u durštvu i ako postoje tabloidi i mediji koji veličaju naislje, ne možemo očekivati da je škola kao društeni segment van toga“, rekao je Miklja i dodao da je problem i položaj nastavnika i da ako su im mala materijalna primanja i ako ne mogu da se staraju o sebi, kako će se starati o drugima.

U pitanju je, dodaje, udeo krivice celog društva jer nemaju svi iste mogućnosti, a vlasti su te koje bi morale da učine da se materijalni položaj nastavnika popravi. Poštovanje i posvećenost nastavnika zavisi od uslova u kojima rade i žive, rekao je Miklja.

„Gradovi kao sudbina“ – roman u kom nije ništa izmišljeno

Miklja je u Novom danu predstavio i roman „Gradovi kao sudbina“, a u pitanju je roman zbivanja u različitim gradovima i različitim vremenima kojio ima elemente putopisa, ali i sastojke drugih žanrova.

„To je doživljeno i ostavlja utisak verodostojnosti. Nisam imao potrebu da ništa izmišljam već prepisujem ono što mi je već u glavi“, kaže Miklja.

Ističe da gradovi ostavljaju traga na sve koji su makar malo proputovali sveta i znaju da je to nešto što se utiskuje u čoveka samim činom boravka.

Milklja dodaje da u romanu ništa nije izmišljeno, a da priča počinje upadom u njegov stan u Rimu, kada naoružani ljudi pištoljima i noževima noću pokušavaju da ih zaplaše, što se može tretirati i kaoo pokušaj ubistva. Da smo pružili otpor, završilo bi se loše“, navodi Miklja i dodaje da se u romanu bavi istragom ko je nalogodavac, a ko „izvršitelj radova“ u tom napadu i vraća se u razna vremena, posećujem različite gradove, tražeći motiv za tako nešto.

Komentari

Vaš komentar