Meteorolog: Srbiju čekaju sve češća topla leta, blaga će biti retka

Vesti 18. avg 202112:35 > 15:114 komentara
Podeli:
Izvor: Fonet/Milica Vučković

Visoka temperatura je apsolutno posledica klimatskih promena koje predstavljaju veliki rizik za funkcionisanje društva posle 2050. godine, izjavio je vanredni profesor Fizičkog fakulteta sa grupe za meteorologiju Vladimir Đurđević i naveo da se u Srbiji očekuje sve češća pojava toplih leta, dok će blaga leta biti retka.

On je ukazao da visoka temperatura i toplotni talasi prvenstveno imaju veze sa klimatskim promenama u smislu učestalosti njihovog javljanja, da je i u prošlosti bilo temperatura koje su bile oko 40 stepeni Celzijusovih, ali da su ti periodi kraće trajali i ređe se javljali.

Povezane vesti

Đurđević je naveo primer da je 1970-ih i u prvoj polovini 1980-ih bilo osmotreno nula toplotnih talasa u regionu i u Srbiji.

„Imali smo niz od nekoliko godina bez toplotnog talasa. Trenutno u toku jednog leta imamo tri do četiri toplotna talasa. Globalno gledano, tri od pet toplotnih talasa koji se desi na svetu ne bi se desilo uopšte da nije došlo do zagrevanja planete i klimatskih promena“, poručio je Đurđević.

On je ukazao da povremeno dolazi do probijanja rekorda, kao što je u Kanadi zabeležena temperatura od 49,6 stepeni ili na Siciliji 48,8 što je novi rekord za Evropu, a da je u Srbiji najviša izmerena temperatura 44,9 stepeni, ali da će se i taj rekord verovatno probiti u narednim decenijama.

Đurđević je objasnio da klimatske promene ne znače da će se učestalo probijati rekordi u visini temperature, već da će dolaziti do izuzetno toplog vremena i velikog broja toplotnih talasa i da globalno društvo ne može da se vrati na klimu od ranije, te da se u Srbiji očekuje sve češća pojava toplih leta, kao i da će blaga leta biti retka.

Izvor: Fonet

Do sredine veka planeta toplija za stepen

„Ne postoji ni u slučaju optimističnih prognoza drugi ishod, očekuje se da se do sredine veka zagrejemo za dodatni jedan stepen. Trenutno je planeta toplija za jedan stepen u odnosu na kraj 19. veka i zato imamo te visoke temperature, a kada se zagrejemo za još jedan stepen dupliraćemo pojave visokih temperatura“, naveo je Đurđević.

Prema njegovim rečima, scenario u kojem se društvo zaustavlja na granici od dva stepena zagrevanja nešto je najbolje što može da se desi, jer će ljudi onda moći da se prilagode, ali da prelaskom granice od dva stepena globalno društvo, pa i Srbija, guraju sebe u zonu rizika gde se postavlja pitanje efikasnosti prilagođavanja.

Đurđević je rekao da se zato mogu prognozirati pojave klimatskih migranata, gubitaka u proizvodnji hrane, značajno smanjenje vodenih resursa i nemogućnost življenja u tropskim i subtropskim područjima.

Kako je ocenio, ne postoji dobar scenario, već samo loš i vrlo loš scenario, s tim što kada se govori o lošem scenariju ljudi mogu da nastave da funkcionišu bez velikih lomova, dok u vrlo lošem scenariju prognoze pokazuju da bi se do kraja veka došlo do gubitaka u društvenom proizvodu i zaustavljanja rasta, stagnacije ili recesije.

Hod po minskom polju

„Neke moje kolege kažu da je to slično tome da polako ulazite u minsko polje, što ste dublje u minskom polju raspored mina je sve gušći i veće su šanse da ćete da nagazite na minu i mi hitno treba da prestanemo da hodamo po tom minskom polju, a to jedino možemo da postignemo ako prestanemo da koristimo fosilna goriva“, poručio je Đurđević.

Dodao je da to nije lak zadatak, da postoji tehnologija koja može da se primeni, da je čak ekonomski isplativa, ali da zahteva organizovani globalni napor koji podrazumeva međusobno razumevanje.

On je ukazao da pojedine države i unije poput Evropske unije, SAD, Japana, Kine i Južne Koreje imaju plan da prekinu stvaranje gasova sa efektom staklene bašte do 2060. godine i da EU napreduje na tom polju, ali da to nije dovoljno, već je potrebno da to rade sve zemlje i to ubrzano.

„U Srbiji to je tema koja je potpuno na margini svih političkih i društvenih dešavanja. Mi nemamo ozbiljan plan dekarbonizacije ili plan za napuštanje fosilnih goriva i prelazak na obnovljive izvore energije“, ocenio je Đurđević.

Kao očigledne posledice klimatskih promena ljudi mogu da vide požare, poput onih koji su ovog leta zabeleženi na jugoistoku Evrope i severu Afrike, koji su prema rečima Đurđevića nastali kao posledica dugotrajnog toplog vremena, zbog kojeg je materijal na površini šume dobar gorivni materijal, te se i najmanja vatra brzo rasplamsa.

Govoreći o Srbiji, Đurđević je ukazao da je ovo leto slično sušnom letu iz 2012. godine, da je sada period od nekoliko nedelja bez kiše i da su to pogodni uslovi za stvaranje velikih šumskih požara.

Istakao je da se broj suša u Srbiji udvostručio u odnosu na period s kraja 19. veka i da je ovo region za koji je specifično to da će imati i ekstremne suše i ekstremne padavine koje vode poplavama.

Komentari

Vaš komentar