Marinović i Brkić: Nabavka vakcina kompleksnija i škakljivija od spomenika

Vesti 07. feb. 202112:40 > 16:434 komentara
Podeli:

Kada se radi o trošenju budžetskog novca, informacija uvek može da se traži i trebalo bi da se dobije, tvrdi poverenik za informacije od javnog značaja Milan Marinović, ali novinar Miša Brkić ukazuje da je proteklih godina, na svako pitanje koliko nešto košta, vlast odgovarala da je to tajna, jer "partner ne dozvoljava da tako nešto objavimo“.

„Tako je bilo s ugovorom sa Fijatom o fabrici automobila, tako je sa Er Srbijom, tako je sa aerodromom, tako je sa Borom, tako je sa Železarom, i na kraju smo stigli do spomenika Stefanu Nemanji“, ilustrovao je Brkić.

On je ocenio da u slučaju spomenika nema ni jednog razumnog razloga za skrivanje cene, osim možda straha da „javnost ne poludi“ na vrednost obavljenog posla, da ne ispadne da je spomenik preplaćen, pa da se o tome ne zapita i neki od istražnih organa.

Prema Brkićevom mišljenju, „vlast veruje da smo mi oguglali na njihov bezobrazluk, a iz tog primera se vidi da u stvari i jesmo“.

On smatra da će „svaki sledeći ugovor o bilo kojem poslu u kome vlast nešto plaća parama poreskih obveznika biti po istom principu“, samo će sume biti veće, a objašnjenja o ćutanju „sve stupidnija“.

S druge strane, Marinović je izjavio da zahtev „nekog autora“ ne može da spreči, već samo da odloži objavljivanje podataka o poslu koji je finansiran iz budžeta, jer oni podležu Zakonu o slobodnom pristupu informacijama.

Komentarišući zvanično objašnjenje da je cena spomenika Stefanu Nemanji ostala nepoznata zbog zahteva autora, on je rekao da je to moguće samo ukoliko je ta informacija, u skladu za Zakonom o tajnosti podataka, proglašena tajnom.

Marinović je uveren i da postoje situacije kada ljudi kriju informaciju iz nekih banalnih razloga, čime prave štetu, jer dopuštaju mogućnost različitih interpretacija.

Kada se ne zna razlog, on smatra da svako može da zamisli svaki razlog, pa da kaže „ovde mora da se neko ugradio, da je neko korumpiran, iako najčešće nije“.

Slučaj nabavke vakcina Marinović vidi kao kompleksniji, jer čitav svet juri vakcine, velika je jagma i svuda je prioritet da se građani vakcinišu što pre.

To ne znači da bi informacija o ceni vakcine trebalo da ostane tajna, jednog dana mora da bude saopštena, ali on u ovom trenutku „u potpunosti razume potrebu da se nabavi što više vakcina, makar se prećutalo kako“.

I Brkić situaciju s vakcinama smatra „škakljivijom“, jer je u pitanju zdravlje ljudi i ugroženost života, ali napominje da ovo nije prvi slučaj da u toj oblasti ne dobijamo potpune informacije, iako se sve plaća novcem poreskih obveznika.

Kako je predočio, „stvara se situacija kao da jedan čovek plaća iz svog džepa, pa da mu je onda dozvoljeno da tim novcem raspolaže kako hoće“.

Ali, kad se plaća državnim novcem, čak i kada je u pitanju zdravlje ljudi, država ne bi smela da se ponaša na taj način, upozorava Brkić, uz napomenu da takav princip obesmišljava i oštećuje državu.

Prema njegovim rečima, vlast je pandemiju iskoristila kao „smokvin list“ i priliku da kaže kako više ne važe nikakva pravila.

To bi, kako je procenio, moglo da ima i kontraefekte, jer poreski obveznici pamte i, ako ih prevarite ili im prećutite neki podatak, razmisliće da li će na izborima glasati za vas.

„Kad biste pitali građane Srbije, oni bi rekli – da, glasali bismo za istu vlast, jer nam je obezbedila vakcine. Ali u jednom trenutku, mislim da će biti važno i pitanje od koga smo kupili i koliko smo platili“, zaključio je Brkić.

Komentari

Vaš komentar