Maja Nikolić: Krivi oni koji su Linglongu dozvolili da postane „država u državi“

Vesti 04. nov 202107:18 > 08:137 komentara
Podeli:
Maja Nikolić
Izvor: Zoran Lončarević

Emitovanjem dokumentarnog filma "Pingpong - Linglonga" televizija N1 nije samo prekršila nepisanu normu koja kaže da je zabranjeno izveštavati o fabrici guma kineske kompanije Linglong u Zrenjaninu. Fokusirajući se na kritične tačke ove strane investicije - tretman radnika, ekološke standarde, privilegovan položaj - televizija N1 razbila je još jedan tabu. Naime, u programsku šemu kojoj su dominirale informativne i debatne emisije uveli su i dokumentarni program sa ciljem da dublje zahvate dnevne događaje.

Kako za Danas ističe Maja Nikolić, autorka filma o Linglongu i urednica dokumentarnog programa televizije N1, u moru svakodnevnih dešavanja, često važne priče ne budu ispričane do kraja.

Pročitajte još:

„Prilog se emituje i prođe za dva minuta, a ako je baš bio urnebesno zanimljiv, toga će se ljudi sećati eventualno i naredna dva dana. I to je to. A onda će se pojaviti nešto novo, novi problem, nova afera, a starog se problema, koliko god važan bio, više niko neće sećati. Želeli smo da uvođenjem dokumentarnog programa dokumentujemo ono što se ne sme zaboraviti, s jedne strane, a sa druge, da istražimo jednu priču iz više uglova. Za to, radeći dnevno, u televizijskom novinarstvu, novinar gotovo nikad nema vremena. A priča je toliko da mi se ponekad čini da bi ih sve trebalo dokumentovati i tako sačuvati od zaborava“, navodi Nikolić.

Serijal dokumentarno-istraživačkih priča nazvanih „Ispod površine“ emitovaće se jednom mesečno, svakog poslednjeg ponedeljka u mesecu.

„Neke ću raditi ja, nekad moje kolege, svi oni čiji rad gledaoci N1 poznaju vrlo dobro, ali ovo će, verujem i za njih biti izazov, jer će se na drugačiji način baviti pričama kojima se N1 inače bavi. U 45 minuta koliko će trajati svaka emisija, gledaoci će ipak moći da saznaju šta se krije ‘ispod površine'“, dodaje.

A zbog čega naslov „Ispod površine“?

„Sad kad me pitate, razmišljam, možda je prikladniji naziv ‘Ispod površnog’. Jer u ovom slučaju površina je ono u šta vlast želi da poverujemo. Ispod nje je ono što žele da sakriju, ono što prećutkuju, ono što su dogovorili vodeći računa o sopstvenom, a ne o javnom interesu. Ispod površine zakoni se ili zaobilaze ili brutalno krše. Ispod površine, što reče jedan moj sagovornik, ko ste bre vi građani da se nešto pitate?! Na površini, sve se, tobože, čini baš za građane i u ime građana“, objašnjava Nikolić.

U prvoj emisija serijala bavila se kineskom kompanijom za proizvodnju guma Linglong. Na pitanje zašto je serijal otvoren ovom temom, kaže: „Baš u trenutku kad smo razgovarali o uvođenju dokumentarnog programa, desila se ona čuvena scena ispred fabrike Linglong u Zrenjaninu, kada je kinesko obezbeđenje branilo novinarima Njuzmaks Adrije da fabriku snime spolja. Ne znam… zapitala sam se, a šta to kriju unutra? Ispostaviće se da im je to bio marketinški prilično glup potez. I ne samo da je glup, već je to bio drugi glup potez za nedelju dana. Samo dva, tri dana pre toga, isto to obezbeđenje pokušalo je spreči ekipu holandske televizije da napravi reportažu o fabrici guma. I onda se postavilo pitanje, čekajte, zaista na čijoj smo mi zemlji? Šta je sve ovde vaše? Je li to javni put? Nije. Jeste li vi policija? Niste. Je li zabranjeno snimanje? Nije. Tog znaka nema ni na tabli na kojoj lepo piše: zabranjen je ulazak u fabriku neovlašćenim licima, zabranjen je prolaz ispod tereta na viljuškaru, kao i prolaženje ispod skele i tereta. A sumnjam da su novinari išta od ovoga želeli da urade. I onda se postavilo pitanje, ko vam je dozvolio da se tako ponašate? I tu priča počinje, ali nema ‘klifhengera’. Nije kriv Linglong. Krivi su oni koji su kineskom investitoru dozvolili da se ponaša kao ‘država u državi'“.

Postalo je opšte mesto da strani investitori u Srbiji imaju povlašćen status u odnosu na druge kompanije, pa i u odnosu na pravni poredak. Ipak, utisak koji se stiče je da Linglong i u tom društvu uživa privilegovan tretman. Tu se negde nameće i pitanje da li je rad na priči bio „gaženje po svetoj zemlji“?

„Pre bih rekla da mi je utisak bio da ‘nas gaze na sopstvenoj zemlji'“, kaže Nikolić, dodajući da „država i Linglong s građanima ove zemlje, citirajući svog sagovornika iz filma, igraju ping-pong“.

Povezane vesti:

„Razmišljam koji projekat uživa veće privilegije: fabrika guma ili Beograd na vodi. Matrica je ista. Nema tržišta, nema tendera. Posao izgradnje gumare ugovara se na najvišem državnom nivou po principu ‘dođeš mi, dođem ti’. Tako mi Kinezima dođemo 100 hektara zemlje na poklon, dođemo im i 75 miliona evra subvencija, dođemo im da se ne sekiraju da će morati da poštuju zakone i propise. Oni nama, pak, dođu 800 miliona evra vrednu investiciju, 1.200 zaposlenih radnika, ali i potencijalnu ekološku bombu. U tom smislu dođu nam i zagađen vazduh, vodu i zemlju. Možda. A možda i ne. Možda će zaista, kako su tvrdili kad su došli, ova fabrika biti tehnološko čudo iz kog će sav otpad izlaziti čistiji nego što je ušao. Da su pristali da se pojave pred kamerama, možda bi imali priliku da objasne ljudima da ne treba da se boje bilo čega. Ovako, ostaje strah koji ćutanje Ling Longa i države samo pojačava“, objašnjava.

Nikolić dalje navodi do kakvih otkrića se stiglo tokom istraživanja poslovne prakse Linglonga.

„Da Srbija nije samo zemlja jeftine radne snage, već da je jeftina zemlja. Da joj je od radničkih prava važnija statistika, da je ne zanima u kakvim uslovima u Linglongu rade kineski radnici, a javna je tajna da pre svega žive u nehumanim uslovima. Saznali smo i da saradnja lokalne, pokrajinske i republičke vlasti funkcioniše bez greške kada treba odobriti izgradnju fabrike gume pre nego što su napravili studiju procene uticaja tog projekta na zaštitu životne sredine. Saznali smo da nije bitno što se građani pitaju da li će proizvodnja 40.000 pneumatika dnevno, a skoro 14 miliona godišnje, uticati na životnu sredinu“, navodi Nikolić.

Sve te primedbe, a bilo ih je tačno 215, gradska vlast u Zrenjaninu proglasila je neosnovanim, dodaje ona.

„Otkrili smo i da granica podilaženja kineskom investitoru ne postoji. Linglongu se sve može i ništa mu se ne mora. Da je istu ovu fabriku gradio u Poljskoj, Češkoj ili Slovačkoj, kako je prvobitno kineski investitor nameravao, neka bi se pravila i neki zakoni, čak i u labilnijim demokratijama EU, ipak morala poštovati. To je ‘ispod površine’. Na površini, naša vlast kaže: ‘mi smo se borili, borili i borili da pobedimo naše konkurente’. Pa nastavlja predsednik Vučić i kaže: ‘I rekao sam gospodinu Vangu (direktor Linglonga) šta god ti ponude dragi prijatelju neki drugi, dođi u Srbiju mi ćemo dati bar 10 posto bolje uslove’. I dali su. Ne 10 odsto bolje, nego 100 odsto“, kaže Nikolić.

Dokumentarnim filmom „Zaključani“ prikazano je kako su restriktivne mere s početka pandemije uticale na živote ljudi. Pitanje je da li bi bilo smisleno raditi i film o sadašnjoj situaciji u kojoj je vlast odustala od sprovođenja čak i dekorativnih mera za suzbijanje epidemije,

„Kad sam radila ‘Zaključane’ želela sam da obradim samo vreme vanrednog stanja, to su ta dva meseca koliko smo bili zaključani, jer verujem da ćemo to pamtiti I kad jednom korona bude bila daleka prošlost. Ali i tada sam bila u dilemi da li treba odmah početi nastavak, jer se i u međuvremenu toliko toga desilo. Sad mi se čini da će korona zauvek trajati (a nadam se da neće). Ali da rešim da radim tu priču, mislim da bih se fokusirala na broj zaraženih i umrlih tokom epidemije. Mislim da više nema nikog ko veruje u zvanične podatke“, završava Nikolić.

Zemlja jednako vlast

Danas: Mislite li da dobar dokumentarni film, ili dobar novinarski rad generalno, može da utiče na promenu u društvu?

Nikolić: Zavisi od toga šta se misli pod „promena u društvu“. Da li mislim da neki dokumentarni film, emisija ili prilog za vesti mogu da dovedu do suštinskih promena u državi? Ne. Da li mogu da uznemire političare? Oh da. Da li mogu da osveste neke ljude? DA veliko kao kuća. Da li kod onih koji su već osvešćeni mogu da pokrenu neku reakciju? Mislim i to. Zavisi koliko ih priča pogodi, koliko ih se tiče i koliko dobro procenjuju da je danas Linglong u Zrenjaninu, a možda koliko sutra već i u njihovom gradu. A opet, sve to zavisi od broja ljudi koji vidi na primer N1 ili čita ovo u Danasu. Jer to je ispod površine. Na površini ova zemlja je ekonomski tigar, istina isijava sa ekrana televizija nacionalnih frekvencija i tabloida, a vi i ja… mi smo oni koji sopstvenu zemlju izgleda ne vole dovoljno, jer zemlja je, razume se, jednako vlast.

Komentari

Vaš komentar