Očekujemo razgovore sa Srpskom naprednom strankom oko našeg učešća u izvršnoj vlasti. I tek nakon tih razgovora možemo da pričamo o mogućim personalnim rešenjima, kaže predsednik Socijaldemokratske partije Srbije Rasim Ljajić, ne želeći niti da potvrdi, ali ni da demantuje spekulacije o svom povratku u izvršnu vlast.
On nije želeo ni da odgovori na pitanje Danasa da li je je SDPS i dalje zainteresovan za ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, ponavljajući da razgovori sa mandatarkom tek treba da uslede.
Pročitajte još
Ljajić je političar sa najdužim ministarskim stažom u kontinuitetu od dvadeset godina, a iz izvršne vlasti izašao je 2020. godine, ali kako je sam tvrdio, iz politike nikada nije izašao.
U jednom intervjuu nakon napuštanja Vlade, objasnio je da pravi pauzu da bi se vratio u nekoj budućoj vladi. Da li je sada došlo vreme za njegov povratak, znaće se najdalje do kraja septembra, za kada je Ana Brnabić najavila izbor nove vlade.
SVM očekuje ista mesta državnih sekretara koje su imali i do sad
Pozicije u novoj vladi čini se da su zagarantovane Savezu vojvođanskih Mađara koji, kao i ranijih godina, ne traži ministarska mesta, već samo funkcije državnih sekretara.
Da je njihovo prisustvo u Nemanjinoj neupitno, više puta je ponovio i predsednik Srbje Aleksandar Vučić, ali i predstavnici SVM. I jedni i drugi imaju samo reči hvale za dosadašnju saradnju.
„Očekujemo ista mesta državnih sekretara koja smo imali i u aktuelnoj vladi. Tačnije mesta državnih sekretara u ministarstvima finansija, infrastrukture, poljoprivrede, prosvete, pravde, zdravlja i ekologije“, kaže Balint Pastor, potpredsednik SVM.
Dodaje da se uskoro očekuje i potpisivanje koalicionog sporazuma sa Srpskom naprednom strankom, koji potpisuju od 2014. godine.
Žigmanov: Verujem da će doći do razgovora sa SNS
Mestima državnih sekretara bio bio bi zadovoljan i Demokratski savez Hrvata u Vojvodini Tomislava Žigmanova, iako bi prava mera bilo mesto potpredsednika vlade.
Načelno su, kako kažu, zainteresovani za ona ministarstva koja pripadaju identitetskim područjima. Žigmanov navodi da do sada nije bilo nikakvih razgovora DSHV sa Srpskom naprednom strankom, uprkos najavama.
„Videli ste da je nekoliko puta do sada od strane predsednika Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića bila eksplicite navedena mogućnost učešća u izvršnoj vlasti Republike Srbije i predstavnika hrvatske zajednice. Istu smo poruku vrlo ozbiljno razumeli i iskazali spremnost da o tome i razgovaramo, ali konkretnijih razgovora još uvek nije bilo. Ali, kako su upravo započeli razgovori o novoj vladi, verujemo da će do toga i doći“, ističe Žigmanov.
On podseća da je DSHV u javnosti više puta iznosila svoje stavove i očekivanja kada je reč o programskoj profilaciji buduće Vlade Srbije.
„Mi hoćemo da budemo učesnici u politikama koje će voditi Srbiju u evropske integracije, osnaživati vladavinu prava, doprinositi radu nezavisnih institucija, izgrađivati uključujuće politike prema nacionalnim manjinama, omogućiti integrisanje pripadnika hrvatske zajednice u srpsko društvo na ravnopravan način. Hoćemo pozitivni pristup normalizovanju i razvoju hrvatsko-srpskih odnosa. Načelno smo zainteresovani za ona ministarstva koja pripadaju identitetskim područjima“, ističe Žigmanov.
On podseća da politika pozitivnog priznanja i afirmativni odnos hrvatske Vlade premijera Plenkovića spram predstavnika srpske zajednice, odnosno Samostalne demokratske srpske stranke, za posledicu ima mesto potpredsednika Vlade za područje društvene delatnosti.
„Dužnost koju nakon Borisa Miloševića obavlja Anja Šimpraga, kao i četiri državna sekretara. Ukoliko očekujemo uključiv odnos i spram političkih predstavnika hrvatske zajednice u Republici Srbiji, onda je to, čini se, prava mera“, poručuje Žigmanov.
Stranka pravde i pomirenja: Želimo suštinsko učešće u Vladi Srbije
Iz Stranke pravde i pomirenja ponavljaju da žele suštinsko učešće u Vladi Srbije, da su u koaliciji sa Srpskom naprednom strankom i da žele da nastave započeto u proteklom mandatu i počnu nove projekte u Sandžaku.
Napominju da postoje brojna ministarstva koja su im zanimljiva, a ne samo ministarstvo za ljudska i manjinska prava.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare