Lajčak za N1: Dosad dogovoreni neki delovi, susret Vučić-Kurti očekujem pre leta

Vesti 04. mar 202121:44 > 21:51 9 komentara

Specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak rekao je za N1 da je glavni zaključak njegove posete da kod obe strane postoji volja da se dijalog nastavi i da je jedan od ciljeva dolaska bio da lideru Samoopredeljenja Aljbinu Kurtiju, kao budućem pregovaraču, da pune informacije o dosadašnjem procesu. "Mislim da imamo dovoljno prostora i očekujem da će se taj prvi sastanak desiti u razumno vreme - nakon formiranja svih potrebnih institucija (u Prištini) i to bi moglo da bude sigurno pre leta", kaže. Lajčak je naveo da su u dijalogu do sada dogovoreni neki delovi - tekstovi u vezi sa nestalim licima, interno raseljenima, ali i u vezi sa ekonomskom saradnjom. Na stolu je trenutno, kaže, imovina. Kad je u pitanju ZSO - od dogovorenog modela EU nije odustala.

Navršava se deset godina od kada EU vodi dijalog Beograda i Prištine, a za to vreme promenili su se akteri u Beogradu, Prištini i u Briselu. Nešto je dogovoreno i primenjeno, ali su još uvek ostale sporne teme.

Lajčak je u ekskluzivnom intervjuu za N1 naveo da je glavni zaključak ove njegove posete Prištini i Beogradu da kod obe strane postoji volja za dijalogom i da postoji „apsolutno razumevanje da dijalog nema alternativu“. „Dijalog je apsolutno ključan za normalizaciju odnosa, za evropski put, ali i za normalnu atmosferu između Kosova i Srbije. Meni je bitno da nijedan od aktera sa kojima sam se susreo na Kosovu i Srbiji nije postavio pitanje da li je potreban dijalog, i to je ključna poruka“, kaže.

Na pitanje da li se to odnosi više na tehnički ili na politički dijalog, Lajčak kaže da ne vidi da postoje dva dijaloga, te da je reč o jednom koji je, po svojoj definiciji, politički.

Govoreći o prethodnih deset godina, Lajčak podseća da je pre njegovog imenovanja dijalog vodio visoki predstavnik za spoljnu politiku EU koji je, kako ističe, imao puno stvari za koje je bio odgovoran.

S dolaskom nove EK, doneta je odluka da moramo da se fokusiramo na taj proces, da imamo nekoga ko se, u ime EU, bavi tim procesom 24 sata i to što pregovaramo je jedan sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije koji će da reši sva otvorena pitanja jednom i zauvek, kaže.

Dodaje da su to i ona pitanja koja do sada nisu bila na stolu, ali i ona koja jesu, ali nisu ispunjena ili su samo delimično ispunjena. „To je ta razlika“.

Lajčak je rekao da je jedan od glavnih ciljeva njegove posete ovog puta bio to da se sastane sa liderom Samoopredeljenja Aljbinom Kurtijem koji je, kako kaže, dobio snažan mandat od birača i da razgovaraju o nastavku dijaloga. Predstavnik EU navodi da Kurti nije bio upućen u dijalog, tako da mu je bilo, kako kaže, bitno da kosovskom zvaničniku da pune informacije o dijalogu.

Govoreći o tom razgovoru, za koji kaže da je trajao više od tri sata, Lajčak je naveo da je zaključak da Kurti razume da je  dijalog potreban, da je spreman da se sa njime nastavi i da je on taj koji će da vodi delegaciju Prištine. „Spreman je da dođe u Brisel, da se sastane sa predsednikom Vučićem, a to treba da se desi u razumno vreme, nakon formiranja institucija (u Prištini)…“

Na pitanje koliko je izvesno da se sretnu u neko dogledno vreme, s obzirom na to da Kosovo bira predsednika i da sledi proces formiranja Vlade, a s druge strane i izbori u Srbiji, Lajčak kaže da je Kurti ubeđen da sva ta pitanja može da reši relativno brzo. „Imamo sigurno do kraja godine dovoljno prostora da se usredsredimo na dijalog. Jer Srbiju očekuju izbori sledeće godine, na proleće. Mislim da imamo dovoljno prostora i očekujem da će se taj prvi sastanak desiti u razumno vreme – nakon formiranja svih potrebnih institucija ( u Prištini) i to bi moglo da bude sigurno pre leta“, naveo je gost N1.

Povezano:

Kaže da je dijalog potreban i zbog dogovaranja sporazuma, ali i zato što je to, kako ističe, jedina platforma za razgovor Beograda i Prištine. Lajčak navodi da Uniji puno vremena oduzima ne samo dogovaranje ovog sporazuma, već i razgovor o tome koliko se primenjuju već postojeći sporazumi, „a tu ima puno izazova“.

Ako nema dijaloga tenzije rastu, ako ima dijaloga tenzije padaju, kaže Lajčak koji navodi da se bez te platforme postojeća pitanja rešavaju „putem poruka preko medija, što nije najefikasniji način za njihovo rešavanje“.

Svi akteri znaju da je dijalog potreban i zbog toga da bude normalna atmosfera, jer to je najbitnije za ljude, ističe zvaničnik EU.

Lajčak se saglasio sa konstatacijom da su ranije postojala i dvostruka tumačenja rundi dijaloga i zalaže se za to, kako ističe, da postoji samo jedno tumačenje onoga što je dogovoreno  – da niko ne napusti pregovaračku sobu dok ne bude svima jasno šta je dogovoreno.

„Mi smo već dogovorili neke delove tog budućeg sporazuma, neke tekstove u vezi sa nestalim licima, unutrašnje raseljenim licima ali i u vezi sa ekonomskom saradnjom. U tim tekstovima nema dvostrukog tumačenja, tamo je sve dogovoreno – ko, kada i kako će to da ostvari. Ali mi nismo obelodanili te tekstove jer postoji princip – dogovaramo jedan sveobuhvatni sporazum, znači ništa nije dogovoreno, dok sve nije dogovoreno. Ali, za mene je jako bitno da nema dvostrukog tumačenja“, kaže Lajčak.

„Doneo sam papir Kurtiju, nema non-pejpera“

Upitan da li je u Beograd ili Prištinu doneo neki papir i pokazao ga potencijalnim pregovaračima, Lajčak kaže da „taj papir postoji naravno“.

„Taj papir je već dogovoren između predsednika Vučića i premijera Hotija. Oni znaju šta se pregovara, oni znaju tačno kakav je taj proces. A jeste, ja sam taj papir i neke druge papire doneo i predao gospodinu Kurtiju sada, da on ima punu informaciju. I za mene je bilo bitno da on formuliše svoju platformu, svoj program i prioritete sa znanjem svega onoga što treba da zna, kad je dijalog u pitanju“, kaže Lajčak.

Na pitanje šta će biti garancija da oni prihvate ono prethodno dogovoreno ili da li će tražiti promenu formata, Lajčak kaže da nije primetio da Priština traži promenu formata dijaloga. Njima je jasno da dijalog vodi premijer i to će se nastaviti, dodaje. On kaže da EU ne traži ništa drugo nego da se stari princip poštuje i u ovom procesu – a to je da se dogovoreno i ispuni i da nakon potpisivanja sveobuhvatnog sporazuma već nema nerešnih pitanja, jer u suprotnom ne bi ispunili zadatak.

Upitan da li je doneo non-pejper odnosno ultimatum o kom se govorilo u srpskoj javnosti, Lajčak se nasmejao i rekao da nikada nije čuo za non-pejper, osim što je o tome pročitao u medijima u Srbiji.

„Ali želim da kažem da EU ne radi tako, ne donosi ultimatume, EU radi sa partnerima koji žele da postanu deo EU, a EU im pomaže da se taj proces ubrza i da se ispune uslovi. To je EU“, kazao je.

Dodao da u „našem procesu ima puno non-pejpera, ali nijedan nije ultimatum“.

Na pitanje koja su to najteža pitanja i da li je to priznanje Kosova od strane Srbije, Lajčak je rekao da su sva pitanja osetljiva i da je jedno pitanje više osetljivo za jednu stranu, drugo za drugu, pa kaže da ne bi izdvajao nijedno.

Ponovio je da on u ime EU pomaže da se postigne sveobuhvatni dogovor o normalizaciji odnosa. „Ta normalizacija je vrlo političko i osetljivo pitanje. Za Prištinu normalizacija znači formalno priznavanje, uspostavljanje diplomatskih odnosa, za Beograd to ne znači to. Zato nam je potreban jedan proces, da se stranke dogovore oko toga šta je normalizacija, a za nas – da se reše otvorena pitanja. Jer bez te normalizacije ne mogu ni Kosovo ni Srbija da napreduju na evropskom putu, a oni žele da napreduju na tom putu. A mi smo tu da im pomognemo“.

Upitan da li EU od Srbije očekuje priznanje, Lajčak kaže da može da ponovi samo ono što je u njegovom mandatu, a to je sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji. „Ja ne mogu da izađem iz mog mandata i da kažem više od toga što je napisano u mom mandatu“.

Evropska perspektiva – motivacija za dogovor

Na pitanje šta će EU da uradi kako bi motivisala obe strane da dođu do dijaloga, Lajčak je rekao da je ključna motivacija evropska perspektiva.

„Srbija je napredovala dalje, ali Srbija treba da otvara nova poglavlja, da zatvara poglavlja i da se približava završetku pregovaračkog procesa… Da razmišlja o članstvu. Što se tiče Kosova, njima je potrebna vizna liberalizacija u ovoj fazi. Vrlo je to osetljivo pitanje, oseća se i neka frustracija i diskriminacija, ja imam razumevanje za to, znam koliko je važno da ljudi putuju, ali onda normalizacija odnosa Srbije i Kosova znači i ulazak Kosova na evropski put“, naveo je gost N1.

Lajčak je podvukao da se proces evrointegracija bazira na ispunjavanju reformi i kriterijuma, da to ne može da se zaobiđe i da je to ključno za fnkcionisanje u evropskoj porodici. EU je jako osetljiva po pitanju evropskih vrednosti – vladavine prava, borbe protiv korupcije, nezavisnosti medija, kazao je.

„Taj proces se ne menja, ali u slučaju Kosova i Srbije postoji dijalog kao dodatni uslov, normalizacija odnosa, i ne bih želeo da se to vidi kao diskriminacija, već logični znak da ne možete da unosite nerešena pitanja sa sobom u EU, jer biste onda unemogućili funkcionisanje. Ali dijalog i progres u dijalogu je značajan katalizator svih tih procesa. I zato je bitno da predsednik Vučić stalno ponavlja, i ponavljao je juče, da je posvećen dijalogu, da je spreman da dođe svaki put kad je pozvan i ne sumnjam u to, jer smo to videli… To je jedna vrlo snažna poruka i ja je prenosim državama članicama – da je Srbija ozbiljan partner u tom procesu. Ali moram da kažem da je i Priština bila ozbiljna“, rekao je dodajući da su izbori na Kosovu usporili taj proces, ali da se sada svemu treba vratiti.

Upitan o izveštaju za Poglavlje 35 (u kom se nalazi pitanje normalizacije s Kosovom), Lajčak kaže da se on priprema samo za države članice, da nije javan. Mi redovno informišemo države članice o napretku po Poglavlju 35 a vaše institucije imaju tu informaciju, mada nije kao godišnji izveštaj, rekao je gost N1, navodeći da se taj izveštaj ne može videti u javnosti.

Od dogovorenog koncepta ZSO se nije odustalo

Na pitanje da li će insistirati na ZSO po modelu koji je dogovoren ili će se tražiti neki drugi, Lajčak je naveo se od tog koncepta nije odustalo i da važi sve što je dogovoreno. „Najbitnije da počnu pregovori o tome i da se strane dogovore oko toga kako vide ulogu te zajednice, mi smo tu da im pomognemo. Ponavljam princip – šta je bilo dogovoreno, mora da se ostvari“.

Kaže da želi da traži rešenja koja su postavljena na postojećim evropskim modelima i da to ne znači „da kopiramo neke modele“, ali da inspiracija budu modeli koji su postavljeni na evropskim principima. „Ako imamo model koji bi mogao da se iskoristi, koji funkcioniše negde u EU ili elemente tog modela – zašto ga ne bih iskoristili“, rekao je, ne navodeći da li na neki konkretan misli.

Lajčak kaže da je video na ranijim nekim primerima iz ovog podneblja da je međunarodna zajednica „gurala“ neka rešenja koja nisu postojala nigde u praksi, pa da su se posle svi čudili što to ne radi na terenu.

Akteri dijaloga da komuniciraju sa građanima

Predstavnik EU je rekao da politički lideri koji vode proces dijaloga treba da komuniciraju i sa svojim građanima, da se ljudi ne plaše tog procesa i da shvate da je to dobro za njih, da znaju o čemu se radi i na kraju – da taj sporazum ima podršku. „Ne želim da to bude proces koji je zatvoren u pregovaračkim sobama, a da javnost ne zna ništa o tome“, rekao je Lajčak.

On kaže da se sigurno ne dogovara ništa iza leđa građana, i da se trude da budu transparentni koliko je moguće – da traže balans između transparentnosti procesa i poverljivosti pregovora, zbog principa da ništa nije dogovoreno dok sve nije dogovoreno.

Na stolu privatna imovina

Privatna imovina je na stolu trenutno, imali smo sastanak u decembru i nastavićemo o tom pitanju, rekao je Lajčak.

Govoreći o administraciji Džozefa Bajdena, kaže da je ona jasno rekla da je cilj njihove diplomatije podrška EU i evropskom putu Zapadnog Balkana. Lajčak dodaje da EU i SAD sarađuju vrlo tesno i da nema razlika, dodajući da je ovaj dolazak bio planiran sa Metjuom Palmerom, američkim zvaničnikom zaduženim za Zapadni Balkan, ali da do toga nije došlo zbog restrikcija, sa američke strane, zbog kovida.

Na konstataciju da je poruka SAD – sveobuhvatni sporazum sa međusobnim priznanjem i na pitanje da li Amerika može da utiče u tom delu, Lajčak kaže da je stav EU jasan: „da žele normalizaciju odnosa i da ih SAD u tom podržavaju“.

Evropski predstavnik je rekao da je EU spremna uvek za dijalog i da nastavak procesa zavisi od dve strane. Dodao je da žele da proces bude redovan, uzimajući u obzir realnost.

Lajčak kaže da je 50 odsto posla njegovog tima posvećeno ispunjavanju prethodno postignutih dogovora, i tome da ne dozvole da tu dođe do erozije, uprkos izazovima.

Završetak procesa podrazumeva i (formalni) mehanizam monitoringa redovnog ispunjavanja, jer će bitne stvari biti potpisane, a EU neće biti samo ta koja će da monitoringuje već i da traži ispunjavanje, koje će biti tesno vezano za evropski put Kosova i Srbije, naveo je.

Kaže da i sada imaju detaljan monitoring onoga što do sada nije ispunjeno i da je i to predmet razgovora.

Na pitanje da li će EU ubrzati stvari i odrediti rokove, kaže da ih nema, jer ne žele da iko bude talac rokova. Spremni smo da se proces nastavi onom brzinom na koju su spremne strane pregovora, navodi. „Znajući detalje procesa, ja govorim da, tehnički, to može da se završi za nekoliko meseci, ako ima volje“, istakao je.

Imam dobru volju i moj prioritet je evropski put, dodao je Lajčak.

Govoreći o onome šta je urađeno od kad je došao na mesto predstavnika, Lajčak ističe da su pokrenuli proces posle pauze od 18 meseci, da su dogovorili elemente budućeg sporazuma, principe procesa, da su počeli novu fazu dijaloga, da su vratili taj dijalog u Brisel, a EU u lidersku poziciju tog procesa, da su dogovorili već tri konkretna teksta budućeg sporazuma. Nije to malo, posebno imajući u obzir komplikovanu političku situaciju na Kosovu, rekao je.

Upitan kako vidi narednu godinu u dijalogu, Lajčak kaže da ne odlučuje on, ali da je apsolutno spreman i da želi da vidi nastavak procesa i to da on ima svoju redovnost, da nastave da dogovaraju tekstove, što će, kako zaključuje, doprineti boljoj atmosferi u regionu i smanjenju napetosti.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare