Informacije o radu političkih stranaka, verskih zajednica, ali i pojedinih društvenih preduzeća poput Železnica Srbija i Diposa, a čiji rad izaziva najviše interesovanja javnosti, mogle bi biti i zakonski nedostupne građanima, jer ih Nacrt izmena i dopuna zakona o pristupu informacijama, izuzima od prava javnosti da znaju. Ne samo to, stručnjaci zameraju i izuzimanje odluka Narodne banke iz nadležnosti Poverenika, i neregulisanje obaveze Vlade da obezbedi da informacije na kraju dođu do građana.
Zakon o pristupu informacijama – na papiru bio najbolji u svetu, ali u praksi nije tako blistav. Građani su prolazili trnovit i dug put do informacija od javnog značaja. U toku je rasprava o izmenama propisa, a utisak stručnjaka je da će građanima biti još teže.
POVEZANE VESTI
„Zbog toga izražavamo bojazan da će ove izmene i dopune dodatno ohrabriti organe da se sa jedne strane, na primer, pozivaju na oznake tajnosti. Tajnost bez bilo kakve obaveze da obrazlažu zbog čega određena informacija može ugroziti rad državnog organa ili interes Republike Srbije“, kaže Pavle Dimitrijević iz organizacije CRTA.
Novina koja stručnjake najviše brine je da bi informacija koja se zahteva mogla biti uskraćena ukoliko bi njeno odavanje na tržištu ugrozilo položaj državnih firmi.
„To su uglavnom ona koja imaju već povlašćen položaj na tržištu, neki čak imaju i monopol, pa se onda postavlja pitanje na koji način bi informacije o radu mogle da ugroze njihov položaj na tržištu, odnosno da li oni uopšte posluju u nekoj otvorenoj slobodnoj tržišnoj utakmici. To su Telekom, Železnice ili Dipos“, napominje pravnica Ana Toskić, iz organizacije civilnog društva „Partneri za demokratske promene Srbije“.
Aktuelni poverenik napominje novine koje bi trebalo da poboljšaju primenu zakona, kao što je kažnjavanje zaposlenog koji odbije da da informaciju, iako mu se to naloži.
„Imamo velike sisteme kao što je grad Beograd, gde lice ovlašćeno za pristup realno nema pristup tim informacijama i tim dokumentima. On je morao to da traži od nekog i ovaj je do sad to nekažnjeno mogao da uskraćuje“, navodi Milan Marinović.
Kada Poverenik iscrpi sve svoje mehanizme da građaninu obezbedi pravo na informaciju, a ne uspe da natera instituciju da poštuje zakon, tada je na potezu Vlada. Međutim, za 15 godina primene zakona Vlada nijednom nije uradila svoj posao. Bivši Poverenik kaže – može i bez nje.
„Ako biste neizvršenje konačne odluke poverenika proglasili za krivično delo. Neizvršenje odluke suda već je krivično delo, i tu je zaprećena kazna zatvora“, tvrdi Rodoljub Šabić.
Na kraju, budućnost prava na pristup informacijama u Srbiji ostaje naizvesna. Nameće se pitanje da li novi Nacrt zakona umesto da popravi manjkavosti koje odavno postoje pretvara slovo zakona u tek mrtvo slovo na papiru.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare