„Kraljevi asfalta“ i košmar i agonija meštana sela Ba, Lešje i Plana

Vesti 20. dec. 202121:08 > 21:1435 komentara
Podeli:
Izvor: N1

Otkako je u decembru 2019. počela izgradnja Moravskog koridora, život meštana sela Lešje i Plana pokraj Paraćina postao je košmar. Za potrebe infrastrukturnog projekta od nacionalnog značaja, kosovski biznismen otvorio je kamenolom u blizini njihovih domova – eksplozije, prašina i kamioni teški i po nekoliko desetina tona postali su njihova realnost. Sličnu agoniju prošli su i meštani sela Ba sa kamenolom u vlasništvu osoba sa "crne liste" Sjedinjenih Američkih Država, naročito u periodu kada se gradila deonica auto-puta "Miloš Veliki" od  Ljiga do Lajkovca. Ni šest godina kasnije nisu pronašli mir.

Na svega 15 minuta vožnje od Paraćina leži dragulj Petruške oblasti i spomenik prirode predložen za zaštitu – planina Baba. Pod ovom šumom, nalazi se deo starog grada Petrusa koji je u 14. veku bio središte krajiške oblasti srpske države. Njime su gospodarili savremenici cara Dušana, župan Vukoslav i njegov sin Crep. U podnožju ovu planinu čuvaju sela Lešje i Plana, u čijim su se atarima odigrale važne bitke protiv Osmanlija koje su dugo pustošile taj kraj.

Na severnom obodu Babe je ženski manastir Pokrova Presvete Bogorodice, čija crkva je među najstarijim u Srbiji, podignuta u 14. veku, obnovljena 2004 godine. Reč je o spomeniku kulture od velikog značaja koji uživa zaštitu Republike Srbije i jednom od 20-ak verskih objekata zbog kojih sela Lešje I Planu godišnje obiđe više desetina hiljada hodočasnika iz celog regiona.

Zahvaljujući prirodnim izvorima, fabrika vode ovde nije potrebna. Prirodni nagib je dovoljan da voda stigne do bunara svake kuće. Jedan krak za levu, drugi za desnu polovinu sela.

Tako je bilo sve do 80-ih godina prošlog veka kada su zbog detonacije u kamenolomu čuvene Srpske fabrike stakla izvori presušili. Voda se vratila nakon nekog vremena, a danas kada u rudniku staklare radi samo jedan pogon, istorija se ponavlja, ali ovoga puta deo planine otkida neko drugi…

Na kopu kamenoloma „Lešje“, intenzivno miniranje počelo je u martu 2021. godine kada je rudnik otvoren za potrebe izgradnje Moravskog koridora.

Koridor dug 112 kilometara, odnosno autoput od Pojata do Preljine, počeo je da gradi 2019. američko-turski konzorcijum “Behtel-Enka”. Kada bude završen 2024. godine povezaće sve veće gradove centralne Srbije, a biće, prema najavama vlasti, najširi, najmoderniji i prvi takozvani digitalni autoput.

Vest da će u njihovoj blizini proći koridor u prvi mah obradovala je meštane sela u podnožju planine Baba, jer su u tome, između ostalog, videli i priliku za unapređenje turizma. No, umesto napretka, stigao je nespokoj, jer se kamenolom, s kog se odvozi materijal za izgradnju koridora, nalazi na 150 metara od prve kuće i manje od 900 metara od manastira.

„Samo selo Lešje se nalazi na klizištu. Konstantnim miniranjem ovo tlo na kom stojimo može da se aktivira i celo selo Lešje zajedno sa manastirom može samo da sklizne i time su ugroženi direktno životi ljudi“, kaže Miloš Jovanović iz udruženja „Odbranimo planinu Babu, Planu i Lešje“. Navodi da je svakodnevno prolazilo 30-ak kamiona koji su tovarili po 50, 60 tona.

„Kralj puteva“ – po čemu ga pamti javnost u Srbiji

Branko Miljković, vlasnik firme „Kruševacput AD“, koja drži sporni kamenolom Lešje, kaže: „Četrdeset godina kuće u koje niko nije ulagao i u kojima niko ne živi, naravno da će da dođe do povlačenja bilo kakve vlage i doći će do pukotine. Mi odgovorno tvrdimo da su pukotine nastale pre 20, 30 godina“.

Na severu Kosmeta, odakle je rodom, Miljkovića zovu ga „kralj puteva“. Vlasnik je više firmi koje godinama dobijaju državne poslove. Njegova kompanija “MBA Miljković” kupila je i nekada čuvenu građevinsku firmu “Ratko Mitrović – niskogradnja”, ali je sam vlasnik, manje čuven po po građevinskim uspesima, a više po napisima u medijima.

Tamo je završavao u više navrata zbog neisplaćivanja plata svojim radnicima, a 2020. godine, tokom vanrednog stanja i za vreme policijskog časa, u beogradskom Bloku 40 fizički se obračunao sa komunalnom milicajkom, nakon čega je uhapšen.

Šira javnost je za Miljkovića prvi put čula 2011. godine, kada ga je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u tom momentu drugi čovek Srpske napredne stranke spomenuo. Vučić je tada izjavio da je Zvonko Veselinović, koga su bezbednosne službe označavale kao lidera grupe koja trguje narkoticima, naftom i oružjem na Kosovu i Metohiji, sitna riba u odnosu na biznismena Branka Miljkovića.

Pamte Miljkovića Beograđani i po rekonstrukciji Ruzveltove ulice, ali pre svega po platou na Trgu Slavija koji je njegova firma sređivala duže od 17 meseci, jer se svako malo, sveže rekonstruisani plato raspadao.

Godinu i po dana kasnije, Miljkovićeva firma dobija posao izgradnje Moravskog koridora – da na projektu od nacionalnog značaja radi kao podizvođač.

Kako je izgledala kupovina parcela?

U ime državnog interesa, Miljković je, prema tvrdnjama meštana, dolazio kod njih lično da kupuje njihove parcele. „Za razliku od mnogih mi smo 50-ak parcela, pošteno kao firma kupili i isplatili sve stanovnike tog sela“, tvrdi on.

Međutim…

Jadranka Sibinović, iz grupe „Odbranimo planinu Baba, Planu i Lešje“ ispričala nam je sledeće: „Ja nisam rekla cenu, niti sam prodala, niti sam imala želju da prodam. Šta se desilo? 26. avgusta dobijam dojavu da mi se seče šuma, izađem, zateknem Albance sa testerama, baš Albance, ljude iz Albanije, dobro, došli su ovde da zarade, ne znaju ljudi čija je šuma, njih ne mogu da krivim ni za šta. I u tom trenutku kad sam došla, ja nisam prepoznala teren, jer je to bilo izobličeno, ruinirano. Stena po kojoj sam se nekad orijentisala više nije postojala. To je sve razbijeno“.

Drugu priču priča Miljković: „Znate kako, mi smo kupili 50 parcela tamo, mnoge se graniče s nekim. Naslušali smo se svačega, da smo tamo uzeli i sekli šumu, uzurpirali tuđu imovinu. Ništa od toga nije tačno“.

Jadranka Sibinović naglašava da  je on došao kod nje, kući i optužio je da je zaustavila njegov rad. „Ja nisam zaustavila Vaš rad, ja sam zvala policiju da zaustavi seču šume, jer imam sumnju da se seče moja šuma, što se kasnije ispostavilo tačno. I onda smo mi tu imali jedan duži razgovor od sat vremena i nešto više. On je tvrdio kako država stoji iza njega, kako on ima zaštitu policije, on je to davao svima do znanja. Ja mislim da se veliki broj ljudi i uplašio od toga“, prenosi ona.

U slučaju Branka Miljkovića država je odigrala ovako. Ministarstvo rudarstva i energetike dozvolilo mu je da 2019. počne istraživanje krečnjaka, a 2020. i njegovu eksploataciju. Saglasnost je dobio i od drugog Ministarstva za zaštitu životne sredine, ali uz uslov – da se, pre bilo kakve eksploatacije, najpre donese Plan detaljne regulacije mesta na kom bi bio kamenolom, te da se trasira novi put za transport kamena koji bi zaobišao selo. Jer, kako su objasnili sagovornici N1, postojeći putevi koje stanovništvo koristi nisu predviđeni za transport tih teških šlepera.

Za to glasa skupština opštine Paraćin, na vanrednoj elektoronskoj sednici, odbornici krajem decembra 2020. usvajaju predlog za izmenu Plana detaljne regulacije, a da većina odbornika uopšte nije znala o čemu se glasa, pričaju nam iz udruženja „Odbranimo planinu Babu, Planu i Lešje“.

Nisu znali odbornici ili su ignorisali činjenicu da se Plan detaljne regulacije ne može promeniti bez izmene Prostornog plana opštine Paraćin. A u njemu se, pod jedan – preporučuje da se planina Baba i njeno okruženje zaštite, a pod dva – ističe se da na mestu kamenoloma ne postoje uslovi za eksploataciju krečnjaka, jer se to područje u planu vodi kao šuma i šumsko zemljište. Zato reaguje i Ministarstvo građevinarstva i obustavlja izradu Plana detaljne regulacije.

I uprkos svemu tome, praktično, uz saglasnosti i rešenja koja nisu u skladu sa zakonskom procedurom, Kruševacput počinje pripemu terena u martu 2020, u vreme policijskog časa proglašenog zbog pandemije korona virusa, kada je na jednom mestu moglo da se okupi maksimalno dvoje ljudi. Tačno godinu dana kasnije, počinje eksploatacija krečnjaka.

„U martu mesecu 2021. godine inspekcija zaštite životne sredine je bila na terenu, videla je da se tu vrši eksploatacija koja ne sme da se vrši jer nema Plana detaljne regulacije i izdata je zabrana Ministarstva zaštite životne sredine. Posle 15 dana investitor se žalio na tu zabranu i nastavio dalje da radi“, priča Dragan Ristić iz tog udruženja.

Kamenoloma ne bi ni bilo, da se pitalo skoro 4500 meštana, koliko je svoj potpis stavilo na peticiju kojom se traži zabrana rada kopa. U aprilu 2020. godine počinju i prve proteste. Uz podršku udruženja „Odbranimo reke Stare planine“ i opstrukciju grupe ljudi, očito neistomišljenika.

Bivši ministar rudarstva i energetikke, Aleksandar Antić, čiji potpisi stoje na dozvolama za rad kamenoloma, dolazio je u dva navrata, ali ovoga puta kao direktor Koridora Srbije – da ubedi meštane da se strpe godinu, dve jer kamenolom nema alternativu.

Uporedo s radom kamenoloma nastavili su se protesti meštana. U septembru 2021. odlučuju na radikalizaciju – blokadu puta kroz sela Plana i Lešje.

„Tu je bilo nekih optužbi od strane predsednika Srbije da smo mi neki meštani tamo, neki neodgovorni meštani koji žele da prodaju deset puta skuplje kamen nego što on zapravo vredi“, kaže Ristić iz udruženja. Govoreći o tome koliko je planirano da se taj kop eksploatiše, kaže da je uslovna saglasnost Ministarstva rudarstva je na 12 godina. „Što znači da, ako je ovoliko problema u toku prvih šest meseci, ovoliko oštećenja, onda možemo da zamislimo da ako se tolikim tempom bude nastavilo, koliko će to biti za 12 godina. Definitivno će se doći do vrha planine i napraviće se zaista jedna katastrofa koju više neće niko moći da povrati“, navodi.

Miniranja u selu Ba i jedan drugi „kralj asfalta“

Prema poslednjem popisu selo Ba nadomak Ljiga broji 170 domaćinstava. Prema nekom budućem, postavlja se pitanje koliko će kuća opstati.

Jer paradoksalno, iako većina meštana radi u rudniku – rudnik im, kažu, dolazi glave. Nekada čuveno državno preduzeće Granit peščar, koje na ovim prostorima prerađuje krečnjak još od 50-ih godina prošlog veka, početkom ovog dobilo je privatne vlasnike koji su veći deo sela rešili da pretvore u eksploataciono polje. Godine 2015. Granit peščar kupuju firme Nukleus iz Lazarevca i Inkop iz Ćuprije, čime kontroverzni biznismeni Vladimir Jeftić, Zvonko Veselinović i Milan Radoičić postaju njegovi većinski vlasnici.

„Pre nekoliko godina, posle smrti oca, ja sam se vratio ovde da ovo imanje ne bi propalo. I na šta sam naišao – naišao sam na nenormalna miniranja, nenormalnu prašinu i tu sam bio sa suprugom koja je malo bolesna, živci ili šta već, nervni bolesnik, to je bilo strašno. Meni je dolazilo… Ja sam čak nudio da prodam, neće niko da kupi. Ko će da kupi na minskom polju“, priča nam Milorad Krstić, meštanin sela Ba.

Prema izjavama zaposlenih koje su zabeležene u jednom od inspekcijskih izveštaja, tokom 2018. godine kamenolom je proizvodio oko 1.500 tona materijala dnevno, dok je prethodnih godina, kako pokazuje izveštaj iz 2016, proizvodnja bila gotovo dvostruko veća – išla je do 3.500 tona dnevno.

Deonica Ljig-Lajkovac Koridora 11, odnosno autoputa „Miloš Veliki“ duga je 24 kilometra. Gradila ju je kineska kompanija „Čajna Šandong Internešnl“, a „Granit peščar“ angažovan je kao podizvođač i dobavljač krečnjaka. U jeku najintenzivnijih radova, 2016, direktor Granit peščara Dragan Ninić izjavljuje za N1 da ne zna ko je vlasnik firme kojom on gazduje.

A 25% akcija Granit peščara, prema podacima APR-a, kupila je firma Nukleus čiji je vlansik Vladimir Jevtić zvani Jefta, nekadašnji član opštinskog veća u Lazarevcu iz redova „Nove Srbije“ Velimira Ilića.  Drugi najveći akcionar je firma Inkop koja sa 40% pripada kontroverznim biznismenima sa severa Kosova, Milanu Radojičiću i Zvonku Veselinoviću, dok 20% kapitala kontroliše Veselinovićev brat Žarko.

Zvonko Veselinović rođen je 1980. u Kosovskoj Mitrovici. Počeo je kao lokalni staklar, a dogurao do „gospodara severa Kosova“, kako ga tamošnja javnost označava.

Prvi put je uhapšen kada je imao 23 godine, kada je u atomobilu u kome se nalazio sa još trojicom drugih pronađen heroin. Oslobođen je krivice.

Godinu dana kasnije Veselinović je pritvoren pod optužbom da je učestvovao u ubistvu, a pred kraj 2005. godine uhapšen je u centru severne Mitrovice zbog navodne krađe automobila. Opet je oslobođen.

Godine 2011. optužen je za nelegalno prisvajanje 32 kamiona u vlasništvu kompanije „Hipo Alpe – Adrija lizing“, u zatvoru je proveo godinu dana, ali je 2015. pravosnažno oslobođen.

Samo godinu dana pošto postaju zvanično vlasnici građevisnke firme Inkop, 2019. Zvonko Veselinović i njegov kum Milan Radoičić optuženi su, pred sudom u Pirotu, da su nelegalno iskopavali šljunak i koristili ga u izgradnji Koridora 10. Oslobođeni su optužbi.

Iste godine u decembru, dvojica biznismena dovođena su u vezu s ubistvom opozicionog lidera na Kosovu Olivera Ivanovića.

Uprkos biografijama, obojica se vode kao neformalne vođe Srba sa svera Kosova, a 2018. Milan Radoičić i zvanično ulazi na mala vrata u politički život Kosova i Srbije kada postaje potpredsednik Srpske liste.

I dok ih na Kosovu slave kao zaštitnike srpskog naroda, američko ministarstvo finansija stavlja ih na crnu listu u decembru 2021. Zvonka Veselinovića – kao najozloglašeniju korumpiranu ličnost na Kosovu, koja potplaćuje kosovske i srpske bezbednosne snage za krijumčarenje novca, narkotika i oružja, a Milana Radoičića, kao njegovog zamenika u organizovanoj kriminalnoj grupi.

U dokumentu stoji da su Veselinović i njegov brat imali dogovore sa političarima da im pomognu na izborima i obezbede da pobede njihovi kandidati. Zauzvrat ti političari su im dozvoljavali da kontrolišu poslove bez mešanja srpskih vlasti iodobravali im infrastrukturne ugovore.

Na spisku američkog ministarstva nalazi se ukupno 16 osoba i 24 kompanija, a među njima je i kompanija „Inkop“, preko koje su braća Veselinović i Radojičić suvlasnici Granit peščara.

Na čelu s Veselinovićem, Radojičićem i Jeftićem, Granit Peščar učestvuje u izgradnji jednog od najvećih državnih projekata – izgradnji Koridora 11, ali uprkos tome, reč je o jednom od najvećih poreskih dužnika u Srbiji, s dugom većim od 376 miliona dinara, prema poslednjim podacima poreske uprave.

Još 2015. godine Ministarstvo rudarstva i energetike zabranilo je „Granit peščaru“ da vadi krečnjak iz „Rujevca“ u selu Ba nakon vanredne inspkecije, jer je kopao bez odobrenja tog ministartsva.

Ipak, u martu naredne 2016. godine, „Granit-peščar“ dobija obaveštenje inspekcije da može da nastavi sa eksploatacijom u kamenolomu, iako prethodno traženi papir nije pribavio. Istovremeno, Ministarstvo zaštite životne sredine daje prvu saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, čemu je prethodila prva javna rasprava.

Upravni sud uvažio je 2017. tužbu mesne zajednica Ba I poništio rešenje Ministarstva zaštite životne sredine o Studiji o proceni uticaja miniranja na životnu sredinu i vratio na ponovno odlučivanje. Uprkos tome, „Granit peščar“ nastavio je sa eksploatacijom kamena.

U junu 2018. reagovalo je samo ministarstvo i zabranilo radove u kamenolomu „Rujevac“ dok se ne reši pitanje saglasnosti na studiju procene uticaja uticaja na životnu sredinu.

„Granit peščar“ podneo je prigovor. Narednog meseca, ministarstvo je dalo novu saglasnost i organizovalo novu javnu raspravu.

U videu pogledajte kakva je šteta napravljena na domovima meštana sela Ba.

Muke sa kamenolomima sa kojih se pribavlja materijal za velike infrastrukturne projekte nisu prisutni samo u Lešju, Plani i selu Ba. Sličnu sudbinu dele meštani Aleksandrovca, Gornje Župe, Kosjerića i drugih mesta.

Komentari

Vaš komentar