Kožul: Okretanje Srbije ka Rusiji gotovo sigurno bi značilo rat na ovom prostoru

Vesti 25. mar. 202209:4157 komentara
Podeli:
Izvor: N1

Kada bi se Srbija okrenula Rusiji to bi gotovo sigurno značilo rat na ovom prostoru, smatra novinar Dejan Kožul. On ne veruje da će se Srbija jasnije opredeliti oko rata u Ukrajini nakon izbora 3. aprila, ali smatra da ako do toga tođe, to će biti “na stranu EU”.

Pročitajte još:

“Zato što je jasno ljudima koji vode ovu državu da najveći novac dolazi sa te strane, što kroz donacije, što kroz poslovne aktivnosti”, rekao je Kožul u Novom danu na N1.

Kazao je da bi eventualno okretanje Srbije Rusiji donelo “silne ekonomske probleme”, što je u prošlosti dovodilo do novih sukoba.

“Okretanje Rusiji bi u tom smislu, gotovo sa sigurnošću mogu da tvrdim, značilo novi rat na ovom prostoru”, ocenio je Kožul.

Kaže da Evropa Srbiji dozvoljava da se ne pridruži sankcijama protiv Rusije.

Komentarišući vest da Rusija vojnicima govori da rat mora da se završi do 9. maja, kada se u Rusiji slavi Dan pobede nad fašizmom, kaže da sumnja da će rat biti gotov do tada.

Upitan o značaju proslave Dana pobede u Rusiji, kaže da je pre 10 godina bio u Moskvi u poseti organizaciji Memorijal, koja je prošle godine zabranjena jer se bavila zločinima u vreme Staljina i Putina.

Kako kaže, Dan pobede jeste u neku ruku veličanje pobede nad fašizmom, ali i veličanje Sovjetskog saveza koji se kod velikog broja stanovnika Rusije doživljava kao “Velika Rusija”.

“Policija u civilu se ne razlikuje od huligana sa ulice”

Govoreći o postupku protiv aktivistkinje Aide Ćorović zbog gađanja jajima murala Ratku Mladiću u Beogradu, Kožul napominje da joj se stavlja na teret to što je vređala policajce, ali da niko nije ni znao da se radilo o policajcima u civilu.

“Postoje snimci gde ih i ja pitam gde su legitimacije – nema niko”, govori Kožul.

On kaže da se policajci u civilu koji su uhapsili Ćorović na toj akciji, 9. novembra prošle godine, nisu razlikovali “od bilo kakvih huligana sa ulice”, i da je Ćorović “sa pravom osetila strah ne znajući ko su ti ljudi”.

“Neverovatno je da je taj mural, kako ga zovu, uopšte bude iscrtan na jednom zidu. Reć je o osuđenom ratnom zločincu”, rekao je Kožul.

Na vlasti ljudi koji predstavljaju politiku 1990-ih

Kožul navodi da je u 2021. godini Tužilaštvo za ratne zločine pokrenulo svega sedam optužnica za ratne zločine, od čega je pet ustupljeno iz BiH, što znači da je samo dve podigla samostalnim radom.

“Onog momenta kad su na vlast došli ljudi koji su predstavljali politiku devedesetih, koja je dovela do genocida i ratnih zločina, počeo je da opada broj (optužnica)”, rekao je on.

Prema njegovim rečima, ovde nikada nije postojala želja da se ljudi suoče sa prošlošću.

Dodaje i da je pripadnik paravojske Željka Ražnatovića Arkana, koji je uslikan kako šutira mrtvu ženu na trotoaru u Bijeljini “relativno poznati di-džej u Beogradu, živi radi kao što se ništa nije desilo”.

Komentari

Vaš komentar