Ne slažem se sa zluradim komentarima da je aktuelni saziv Skupštine, kao rezultanta prethodnih izbora, ilustracija sumnje da Srbija možda ne želi višestranačje, ali ima nečeg pogrešnog i nadrealnog kada poslanici strasno argumentuju protiv onih drugih, kojih nema u klupama, ocenio je predsednik SANU Vladimir Kostić za NIN.

„Ako u nekim slučajevima ne ostaju dužni ni oni van Skupštine, ne zavaravajmo se, oni u ovom trenuktu nisu poslanici! Lako i besprizivno se pribegava rečima „izdajnik“, „strani plaćenik“, „lopov“, bez razmišljanja o posledicama reči koje fijuču kao meci“, istakao je Kostić u autorskom tekstu.

Kao društvo tragičnih i nažalost, ne tako davnih iskustava, moramo sprečavati svaku asocijaciju da jedni drugima postanemo objekat agresije. Ako je to još uvek moguće, ukazao je on.

Kostić je istakao da kao drugi proces primećuje građenje ideje omnipotentnosti političkog vođe, u čijoj senci se kriju oni koji ga navodno bezrezervno podržavaju, skriveni od odgovornosti i prepuštaju lideru da donosi većinu odluka koje mu ne pripadaju ili institucija u kojima se nalaze.

Ovakvo ponašanje nije samo specifičnost naše sredine, smatra Kostić, ali bi svuda mudar političar morao da bude odbojan i sumnjičav upravo prema takvoj vrsti podrške, a ako mu se i na trenutak učini da mu pevanje ovog hora godi, neka makar na određeno vreme uposli nekoga ko će mu klečeći ponavljati: „Memento mori“.

„Ma kako zvučalo uopšteno, nama svima su preko potrebne mera i skromnost! Potrebna nam je odgovornost, potrebne su nam institucije, zasnovane na zakonima koje ćemo poštovati“, ocenio je Kostić.

Potreban nam je dijalog, koji sam u tekstu započeo sam sa sobom, ali ako se uporno nastavi sa „autokomunikacijom“, od društva, a kamoli društvenog dijaloga, nema ništa, zaključio je on.